Svet je uzavreo, za budućnost se moramo boriti 1foto: Miroslav Mitić

U umetničkom prostoru društva Pigmalion u Tamnjanici, u živopisnom ambijentu plantaže lavande, ovih dana je završena likovna manifestacija Budućnost života, u okviru koje je 16 likovnih umetnika iz Srbije i Slovenije na platnima izrazilo svoje viđenje sutrašnjosti i budućeg zajedničkog života.

Budućnost života počela je u maju, a u okviru nje dosad su organizovane tri kolonije, u kojima je učestvovao po deo pozvanih umetnika. Manifestaciju je realizovalo umetničko društvo Pigmalion, uz podršku Ambasade Slovenije u Beogradu i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Na rastanku od Tamnjaničkih eko plantaža, umetničkog prostora i kolega, petočlana grupa slikara koja je učestvovala na poslednjoj, trećoj koloniji više je nego zadovoljna inspirativnim okruženjem u kojem su imali priliku da stvaraju, kao i okupljanjem, kreativnim druženjem i razmenom energije i ideja. Sve ovo je posebno dragoceno u vreme kovid pandemije, koja između ostalog donosi izolaciju, zatvaranje i otuđenje. „Ovaj delić juga nosi nešto od mediteranske bujnosti, raskoši i lepote. Planine i stene koje nas okružuju su jedan veličanstveni prirodni amfiteatar… Ovakav prostor je inače nešto čime se ja bavim u slikarstvu i crtežu. Raskoš u osvetljenju i u teksturi i u boji je ono što me uvek vodi u istraživanjima, a posebno u poslednjim nekim ciklusima. Ovo je moje prirodno okruženje“, kaže slikarka Jelena Šalinić-Terzić.

Ona kaže da su ljudi od prirode dobili ovakve veličanstvene predele kao poklon i imaju obavezu i odgovornost da to sačuvaju. „Što se tiče budućnosti Evrope i sveta mislim da se moramo za nju boriti. Svet je odavno uzavreo, ali svaki put kada se čovek nađe u ovakvom okruženju, u ovakvoj lepoti neminovno je da se trgne i da pomisli – zar sve ovo treba žrtvovati“, kaže umetnica.

Željko Đurović, iz Srbije, i njegov kolega Gašpar Kapuder, iz Slovenije, kažu da ne nalaze inspiraciju za svoja dela neposredno iz prirode, ali objašnjavaju da im mir kojim su okruženi na koloniji pomaže da se umetnički izraze. „Često izlažem van zemlje i moje je iskustvo da Francuz kupuje dela francuskog slikara, Nemac nemačkog, Austrijanac austrijskog i teško je pomeriti te granice. Pandemija je još dodatno sve usporila na polju umetnosti i iskreno da vam kažem – ja sam protiv svega što se radi kod nas i Evropi vezano za ovu pandemiju i virus. Ovo jeste pošast, ali mislim da su sve te mere više političke nego medicinske i da je sve otišlo predaleko“, kaže Đurović.

Helena Tahir je, kaže, prvi put negde u Srbiji van Beograda. Poreklom iz Iraka i smatra da nam „različitost, i to ne samo u umetnosti, može pokazati da kako da pronađemo put u budućnost“. „Zadovoljan sam što sam upoznao druge slikare sa različitim načinom rada i razmišljanja, a posebno što nam se to dogodilo posle izolacije kroz koju smo svi više ili manje prošli. Živimo u nepredvidivom dobu i sadašnji trenutak nije dobar u političkim i drugim aspektima jer nas može usmeriti ka nekim totalitarizmima ili devastaciji zemlje i vazduha, protiv čega se čuje sve više glasova. Ipak, imam neki optimizam jer dolaze nove generacije koje su toga svesne“, kaže Arjan Pregl, umetnik iz Slovenije.

Osnivač umetničkog društva Pigmalion Gorazd Čuk najavio je da će do kraja godine biti organizovana i izložba umetničkih dela koja su nastala tokom ovog projekta. Pokrovitelji kolonija u Tamnjanici su opština Bela Palanka, NLB i Komercijalna banka.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.