foto: Imdb Film „Taksista“ Martina Skorsezea ovog meseca puni 50 godina.
Nominovan za četiri Oskara i ovenčan Zlatnom palmom na Kanskom festivalu 1976. godine, ovaj halucinantni i brutalni portret urbane otuđenosti danas se smatra jednim od najvažnijih američkih filmova svih vremena.
Ujedno, on je i jedan od najuznemirujućih.
„Taksista“ kanališe bes, paranoju i osećaj izolacije jedne američke decenije oblikovane ekonomskim padom, imperijalnim nasiljem i političkim skandalima. Radnja je smeštena u zapušteni, propadajući Njujork u trenutku ubrzane deindustrijalizacije, a film nudi sumornu sliku društva koje se raspada po šavovima, piše portal Conversation.
U samom središtu tog sveta nalazi se duboko problematična predstava muškosti, neraskidivo povezana sa rasizmom i mizoginijom.
Društvene i psihološke sile koje je „Taksista“ doveo u fokus nisu nestale. Naprotiv – one su samo promenile oblik, pronašavši nove kanale u digitalnoj kulturi, u kojoj se frustracije sistematski pojačavaju, ogorčenje estetizuje, a muški bes monetizuje.
Američki egzistencijalizam
Lik Travisa Bikla, koga Robert de Niro tumači sa gotovo zastrašujućim intenzitetom, delo je scenariste Pola Šrejdera, koji se u velikoj meri oslanjao na sopstvena iskustva izolacije i emotivne krize. Inspiraciju je pronalazio i u književnosti, pre svega u Dostojevskom i njegovom mizantropskom „Čoveku iz podzemlja“.
Govoreći o prenošenju evropskog egzistencijalnog junaka u američki kontekst, Šrejder je rekao:
„Kada ga smestite u Ameriku, on postaje neupućen – ne razume prirodu sopstvenog problema. Travisovo pitanje je isto kao i kod egzistencijalnog junaka: da li uopšte treba da postojim? Ali Travis toga nije svestan, pa problem premešta na druge. To je, mislim, znak nezrelosti i mladosti naše zemlje.“
Šrejder je crpeo inspiraciju i iz savremenih događaja, uključujući pokušaj atentata na desničarskog političara Džordža Volasa, koji je izvršio Artur Bremer. Rezultat je lik koji kristalizuje nasilne konfuzije jednog doba.
Poput Bremera, i Travis vodi dnevnik. Čujemo njegove zapise u naraciji:
„Sva gamad izlazi noću. Ku*ve, narkomani, ološ. Jednog dana pašće prava kiša i sprati sve ovo smeće sa ulica.“
Travis je nepouzdan pripovedač koji tvrdi da je služio u Vijetnamu. Zbog nesanice se zapošljava kao taksista, vozeći gotovo isključivo noću. Gradom se kreće u stanju konstantne napetosti i paranoje.
Jednog jutra, po završetku smene, kroz izlog kancelarije u Menhetnu ugleda mladu ženu – Betsi (Sibil Šepard), ambicioznu saradnicu predsedničkog kandidata Čarlsa Palantajna. Ona ubrzo postaje predmet njegove opsesije.
Travis je uhodi, čeka ispred njenog radnog mesta, a zatim je nekako nagovori na sastanak koji se završava katastrofalno. Njegova ideja „dobrog provoda“ je porno-bioskop na Tajms skveru. Iskreno zbunjen njenom reakcijom, Travis ne razume zašto Betsi prekida svaki kontakt, što dodatno produbljuje njegov bes.
Njegovo stanje se pogoršava. Priznaje kolegi taksisti da ima „neke loše ideje“. Počinje opsesivno da trenira, gomila oružje i planira političko ubistvo. Nasilje postaje način da svojoj frustraciji da smisao i veličinu. U zagušljivom stanu vežba pucanje pred ogledalom.
De Nirova improvizovana replika „Are you talkin’ to me?“ postala je jedna od najcitiranijih scena u istoriji filma.
Kada plan atentata propadne, Travis preusmerava pažnju na Iris, dvanaestogodišnju devojčicu u prostituciji koju igra Džodi Foster. Uveren u sopstvenu moralnu ispravnost, odlučuje da je „spase“. Sledi krvoproliće toliko brutalno da je film u početku odbijen za komercijalnu distribuciju.
Kraj je hladan, ironičan i duboko dvosmislen.
Mračan život posle filma
„Taksista“ je podelio kritiku, ali je odmah osvojio publiku. Njegov uznemirujući efekat nije oslabio s vremenom – naprotiv.
Godine 1981. Džon Hinkli mlađi, opsednut filmom, pokušao je atentat na Ronalda Regana kako bi impresionirao Džodi Foster. Taj događaj duboko je potresao Skorsezea, koji je u jednom trenutku razmišljao da u potpunosti napusti film.
Lik Travisa Bikla vremenom je uzdignut do statusa antiheroja, ostavivši snažan kulturni trag, najvidljivije u filmu „Džoker“ Toda Filipsa.
Dokumentarna serija iz 2025. godine, posvećena Skorsezejevoj karijeri, vraća se pitanju nasleđa „Taksiste“. Autorka Rebeka Vilijams primećuje da danas „ima mnogo Travisa Biklova“, na šta Šrejder odgovara bez uvijanja:
„Sada svi oni razgovaraju jedni s drugima na internetu. Kada sam ga pisao, Travis nije razgovarao ni sa kim. Bio je Čovek iz podzemlja. Danas je – Čovek interneta.“
Teška, ali teško osporiva misao.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
