Teatar uličnog duha

Simpatična Lili Alen sa svojim mestimično više nego tvrdim bendom, priredila je tako u startu šarmantni šou britanske bezbrižne vrste, ali i s izvesnom oštricom usred navodne neobaveznosti. Izuzetno mlada pop diva, u tom svom „popu“ zavrtela se ringišpilom množine ostrvskih žanrova – vodvilj, engleski tipičan rock’n’roll, The Beatles ali i Oasis, pa zatim disco poliritmija Pet Shop Boys, uh, ima svega u njoj odista, samo R’n’B-ja uopšte nimalo. Odavno nismo čuli modernu zvezdu ovako drugačijih zvučnih korena.

No, ako ste mislili da je sa nastupom Lili Alen – naizmenično na previsokim petama i bosonogoj, zakopčanoj i razodevenoj – gotovo sa teatrom uličnog duha, grdno ste se prevarili. Maestro Roots Manuva, sa još jednim pridruženim MC-jem, DJ-om i žustrim „pinball wizard“-om na neočekivanim instrumentima (flauta!) pride, pomešao je dub, reggae, ska, ma šta god da mu je navrlo u sećanje iz njegovog jamajčanskog rodoslova, prevukavši ovu egzaltiranu relaksaciju prvoklasnim hip hopom. Njegovo dirigovanje publikom čini se na momente kao akustična viljuška stvarnosti kojom proveravamo ispravnost i meru „cool“ supstance u sebi.

I onda Arctic Monkeys. Da su se sve sile „grunge“-a iz onog doba, personifikovane kroz Pearl Jam, podigle da se sretnu sa ultimativnošću The White Stripes, ne bi se mogao jasnije ocrtati utisak uskrsnuća njihovih zajedničkih heroja Led Zeppelin, u obličju ovog benda najnovije generacije. Otprilike u svetom rock’n’roll području rečenog trojstva kreću se Arctic Monkeys uživo, a njihova sviračka i vokalna kompetencija vraćaju gitarsku ekspresiju ponovo na Egzitov tron do mitoloških nebesa. Sve je u redu s vrhunskim popom, i hip hopom ovog trenutka, znate, ali je za vrhunac potrebno ništa drugo do dobrog ljuljanja i valjanja – što bi doslovce rock and roll valjda i trebalo da znači!