Foto: shutterstock/ Nenad Nedomacki„Mi smo živi zid“ – poručili su studenti pred sutrašnji skup Generalštaba, koji će biti održan 11. novembra u 11 sati.
Oni pozivaju građane da se pridruže odbrani arhitektonskog zdanja Nikole Dobrovića, a za čije je rušenje aktuelna vlast, usvajanjem lex specialis-a, dala dozvolu, planirajući da ga pretvori u ekskluzivni hotelski kompleks „Trump“.
U kojim će se razmerama rušenje sprovesti, javnosti nije poznato, niti se iz dostupnih rendera to može sa sigurnošću zaključiti, iako stručnjaci upozoravaju da bi mnoge zgrade unutar bloka Generalštaba mogle biti ugrožene – uključujući i Stari generalštab, poznat kao Kamena palata ili Baumgartenova palata.
Na jednom od tih rendera vidi se i Kasarna 7. puka, na kojoj neonskim slovima stoji natpis Trump International Hotel, pa se pretpostavlja da će upravo taj objekat predstavljati ulaz i recepciju budućeg hotelskog kompleksa.
Društvene mreže preplavljene su slikama i tekstovima o Baumgartenovoj palati, kao podsetnikom na ono što bi Beograd rušenjem ove zgrade mogao da izgubi.
Podseća se da je ovo zdanje, kada je izgrađeno, bilo jedno od najmodernijih u Evropi među objektima namenjenim vojnoj komandi.
Kamena palata – svedok istorije
Zgrada Generalštaba, poznata i kao Kamena palata ili Baumgartenova palata, nalazi se u Beogradu, u Ulici kneza Miloša 33.
Od 1984. godine nalazi se pod zaštitom države i predstavlja nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.
Posle Prvog svetskog rata, koncentracija državne uprave u Beogradu učinila je da prestonica postane politički i administrativni centar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Jedna za drugom, nicale su zgrade državnih ministarstava u Ulici kneza Miloša, a svaka naredna bila je veća i raskošnija od prethodne.
Kamena palata, izgrađena kao sedište vojne komande, bila je 1937. godine proglašena za najlepšu zgradu u Beogradu.
Danas predstavlja značajan kulturno-istorijski spomenik.
Prostire se na 9.543 kvadratna metra, a u njoj se nalazi čuvena Velika ratna sala, jedno od najreprezentativnijih prostora u Srbiji.
U toj sali su se donosile važne državne odluke, održavali svečani vojni balovi i zasedale vlade.
Enterijer je autentično remek-delo, sa velelepnim pilastrima, stubovima i galerijom sa lučnim otvorima, gde je nekada stajao hor.
Kamena palata je jedna od retkih zgrada koju Nemci u aprilskom bombardovanju 1941. nisu pogodili, iako je bomba pala samo nekoliko metara od nje, na nekadašnju zgradu Ministarstva rata.
Autor objekta, ruski arhitekta Vasilij Baumgarten, ostavio je dubok trag u arhitekturi između dva rata.
Pored zgrade Generalštaba, projektovao je i Ruski dom u Beogradu, Oficirski dom u Skoplju (porušen u zemljotresu 1963) i Oficirski dom u Bitolju.
U hodniku palate, iznad ulaza u Veliku ratnu salu, nalazi se skulptura „Samson ubija lava“ vajara Zagardnjiha, dok su motivi lava prisutni širom enterijera – od reljefa do stolice vojvode Živojina Mišića sa „lavljim šapama“.
„Lex specialis“ i pravno nasilje
Istoričarka umetnosti Aleksandra Davidov Temerinski, donedavno savetnica u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, za Danas kaže da se i dalje nada da Dobrovićeve zgrade neće biti srušene.
„Spadam u one koji se nadaju da Dobrovićeve zgrade Generalštaba neće biti srušene, uprkos donošenju protivzakonitog zakona, lex specialis-a koji predstavlja pravno nasilje“, navodi ona i dodaje da postoji aspekt koji bi mogao da spasi Generalštab od rušenja – postupak koji se vodi u Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv dvojice v. d. direktora Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i sekretarke Ministarstva kulture.
„Nadam se da poslovnim ljudima u SAD nije u interesu da ulaze u pravno problematične dilove, odnosno da grade na placu na kojem stoje zakonski zaštićeni objekti“, kaže Davidov Temerinski.
Za one kojima je mrska „komunistička“ arhitektura moderniste Nikole Dobrovića, znajte da će i zdanje „Starog generalštaba“ ruskog arhitekte Vasilija fon Baumgartena u prelepom akademskom stilu biti žrtvovano vlastoljublju i pohlepi Aleksandra Vučića. https://t.co/iobZovGXHQ pic.twitter.com/w8WIh1Bt4B
— Mirko Dautović (@MirkoDautovic) November 9, 2025
Strah od urušavanja Baumgartenove palate
Prema njenim rečima, ukoliko bi došlo do rušenja Dobrovićevih zgrada, stradala bi i Baumgartenova palata.
„Ukoliko bi ipak došlo do rušenja ovih zgrada, Baumgartenov Generalštab, tzv. Kamena palata, bila bi potencijalno ugrožena usled velike blizine objektu“, upozorava ona.
Kao primer navodi urušavanja zgrada na Vračaru prilikom izgradnje novih temelja, kao i oštećenja Tanurdžićeve palate i Katedrale u Novom Sadu.
„Mutljavina“ sa američkim projektom
Arhitekta Bojan Kovačević, autor monografije Arhitektura zgrade Generalštaba, kaže da je po sebi problem to što javnost ne zna detalje američkog projekta.
„Po onome što pokazuju renderi, Baumgartenova palata teško da može da opstane, a da se istovremeno naprave one kule koje su prikazane. Na ulazu u Kasarnu VII puka piše ‘Trump’. To je sve jedna mutljavina koja je potpuno poražavajuća“, zaključuje Kovačević.
Tajne ugovora i skriveni planovi
Konzervatorka Estela Radonjić Živkov, nekadašnja zamenica direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ocenjuje da je lex specialis donet kako bi se realizovao projekat Kušnerove firme i ugovor koji je potpisala država, a koji je i dalje tajan.
„Ne znamo šta u njima piše i šta se planira. Lex specialis omogućava uništenje i preoblikovanje prostora u centru Beograda na kojem se nalaze četiri spomenika kulture – Dobrovićev Generalštab, Stari Generalštab, Kasarna 7. puka i Zgrada Oficirske zadruge“, ističe Radonjić Živkov.
Rušenje kompleksa Generalštaba, pod izgovorom investicionog razvoja, otvorilo je pitanja – pravne odgovornosti i kulturne devastacije.
Dok vlast tvrdi da se projekat realizuje u skladu sa zakonom, stručna javnost i građani poručuju: „Mi smo živi zid“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
