Berlinski filmski festival uvek donosi neka iznenađenja, a ove godine to je svakako tuniski film „Inhhebek Hedi“, priča o ljubavnom trouglu sa scenama seksa, što je više nego neobično za neko ostvarenje sa arapskog govornog područja. Takođe, ovo je prvi tuniski film prikazan u međunarodnoj takmičarskoj selekciji u poslednje dve decenije.
Reditelj Ben Atia je ponosan što je njegovo delo izabrano da bude u takmičarskoj konkurenciji za glavnu nagradu – Zlatnog medveda.
„Bio bih izuzetno sretan da ima više arapskih filmova, ali zapravo nije me briga – želim da ovde budu prikazivani dobri filmovi“, rekao je Atia posle novinarske projekcije.
Priča filma je smeštena nakon smene diktatora Zine El Abidine Be Alija u januaru 2011. godine, i bavi se likom Hedija (glumi ga Madžud Mastura) koji radi kao prodavac automobila, koji je poslat u morsko odmaralište Mahida, tik pred svoje venčanje. Tamo će, dok posao slabo ide, stupiti u romansu sa Rim, koja je turistički vodič i igračica a igra je Rim Ben Mesud.
Same scene seksa ne bi izazvale mnogo problema čak ni u američkim filmovima iz 1940-ih i 1950-ih, ali će u arapskom svetu svakako izazvati „podizanje obrva“.
„Tuniska kinematografija je poznata po svojoj smelosti“, objašnjava Dora Bušuša Furati, producent filma.
Sam film ima samo povremene reference na događaje iz 2011. godine i onog što je potom usledilo. Atia kaže da je to namerno urađeno kako bi se bolje prikazalo kako se svakodnevni život promenio – i nije promenio, u godinama nakon pobune.
„Ono što je meni postalo naročito interesantno nakon Arapskog proleća je bilo neka vrsta otkrića – ko smo zapravo mi“, kaže reditelj i dodaje da su svi oni na jednom sporom putu emancipacije koja se dešava, baš kao i Hediju u filmu.
S druge strane reditelj Džef Nikols je ponovo svoj lični film stavio u filmu koji je predstavio na Berlinalu – „Midnight Special“. Reč je o SF filmu koji govori o dečaku sa neverovatnim moćima, a kao inspiracija je poslužio rediteljev sin. I ovo je jedan od konkurenata za Zlatnog medveda.
Glavni junak je osmogodišnji dečak Alton (Džejden Liberer) koji ima sposobnost da odgonetne šifrovane vladine podatke, ali i oči koje mogu da emituju laserske zrake. Zbog toga vlasti smatraju da bi on bio idealno tajno oružje.
Otac dečaka Roj (Majkl Šenon) i majka Sara (Kirsten Danst) moraju da preduzmu sve kako bi Altona sačuvali od FBI-ja ili religioznog kulta koji njihovog sina vidi kao Mesiju.
Za svoj novi film Nikols kaže da je geneza bolesti koju je imao njegov sin i shvatanja koliko je važno roditeljstvo.
„Ako bi mu se bilo šta desilo ja bih bio slomljen, a ne bih mogao da imam kontrolu nad tim. Taj strah me je preuzeo celog jer sam shvatio koliko je to bila delikatna situacija i sam odnos. Ovaj film je za mene bio proces u kojem sam prihvatio taj strah. Mislim da razlog što toliko volimo svoju decu leži upravo u tom strahu i zato sam napravio film o tome“, ispričao je reditelj.
Prodato preko 330.000 karata
Berlin – Za projekcije na Berlinalu uvek vlada ogromno interesovanje, pa je to tako i ove godine. Više od 330.000 karata je prodato ljubiteljima sedme umetnosti za više od stotinu projekcija u raznim festivalskim sekcijama. Raznovrsnost filmske ponude je velika pa će za svakog biti po nešto.
Ono što se ponavlja je da Berlinale uvek ima svest o socijalnim temama, pa ne čudi što je, između ostalog, izbeglička kriza u fokusu. Zbog toga su i izbeglicama poklonjene ulaznice za pojedine projekcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
