Foto: Nenad Kovačević„Da smo pažljivije čitali roman ‘Na Drini ćuprija’ mogli smo da izbegnemo još jedan ciklus zla.
Za ekipu koja je radila predstavu i za mene, centralna tema je bila istraživanje ciklusa zla, naših mentalitetskih i drugih devijacija koje dovode do velikih krvoprolića, u kojima ne postoji narod koji nije činio zlo drugom narodu na našem prostoru. Gotovo je neverovatno kako smo dozvolili sebi da budemo veliki ponavljači istorije“, kaže Kokan Mladenović, čija je predstava „Na Drini ćuprija“, za koju je napisao i tekst, otvorila 21. Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, a koju je publika ocenila sa 4,29.
– Napisao sam tekst, koristeći veliki deo Andrićevog romana, tridesetak drugih priča, motiva, rečenica, izjava… Dva meseca smo istraživali taj neverovatni roman i krajnji rezultat pripada celom ansamblu. Etički gledano, to je Andrićevo, a ono što se izgovara na sceni je naše – objašnjava Mladenović, koji je u predstavi zahvatio istorijske događaje posle 1918. godine, kojom se roman završava, i završio ih ratnim sukobima iz 1992. godine.
* Andrić nije voleo da se njegova dela interpretiraju u pozorištu i šta mislite kako bi reagovao da je video Vašu inscenaciju njegovog romana?
– Kad režiram komad po nekom romanu, ne postavljam sebi pitanje šta je pisac napisao, nego zašto je to napisao. Verujem da je u Andrićevom romanu sadržana „crna kutija“ jugoslovenskog pada i svega onoga što nam se desilo devedesetih godina. Centralna tema našeg komada jeste ciklično zlo, ali iz romana je moguće izvući mnogo drugih priča i dramatizacija. Mi smo hteli da ogolimo priču, da je svedemo na taj obrazac koji se besmisleno i mnogo puta ponavlja. Na kraju komada ostavljamo tri tačke, ukazujući da nije gotovo sa neučenjem iz istorije, koja ponovo može da nam se sruši na glavu.
* Šta nagoveštavate komadom – realno ponovno zlo ili nam upućujete uobičajenu parolu da bi trebalo da se zamislimo nad onim šta radimo?
– LJudi iz pozorišta često u rukavicama kažu – znate, mi to samo upozoravamo. Međutim, devedesetih smo mislili da je nemoguće da nam se dogodi krvoproliće, a onda nam se desilo. Pozorište ne treba da bude kamenčić u cipeli društva, nego treba da bude ekser u cipeli društva i to treba da boli. Posle četiristo godina, deca nam se svađaju oko istih problema. To je uvod u sledeći rat. Ukoliko se nešto radikalno ne promeni, šta će postati ta deca kad porastu. Za nas nije pitanje to da li će biti sledećeg rata, nego kad će ga biti.
* Likovi u predstavi trpe zlo, ali ništa ne čine da bi mu se suprotstavili i pokušali da uspostave životnu normalnost…
– Ne čine, ali to ne čine ni ljudi danas u Srbiji. Nas su ubedili da je nemoralno moralno, da je nepošteno pošteno. Na javnoj sceni gledamo najgore ljude, ljude sramnih biografija iz devedesetih godina, kako nam drže propovedi o moralu i upravljaju našim životima. I mi na to pristajemo. Taj običan građanin, pojedinac, koji trpi zlo i koji se poziva na neke više mehanizme kad mu se zlo dešava, najgori je zločinac. Mislim da smo kukavice i da smo zaslužili zlo koje nam se događa. Uostalom, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na vlasti su ljudi koje smo demokratski izabrali, zar ne?
* Imate li u planu da radite nešto novo?
– Vrata beogradskih, a sada sam uvideo i pozorišta u Srbiji, za mene su uglavnom zatvorena. Ja sam u prilično lagodnom egzilu, koji podrazumeva angažovanje u zemljama regiona – u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni, Mađarskoj i Rumuniji. Duže od četiri godine nisam imao premijeru u Beogradu i sve više shvatam da Srbija nije zemlja u kojoj ja kreativno išta radim. Ovu predstavu sam uradio posle mnogo vremena u značajnoj pozorišnoj kući u Srbiji, ali ko zna kada će biti sledeće prilike. Navikao sam se na taj emigrantski status, na to da plaćam cenu svojih reči. Ipak, mnogo bolje se osećam tako, nego u nekim kompromisima sa kojima čovek pozorišta teško može da živi sam sa sobom.
Logično je očekivati sledeći rat– Na vlasti u Srbiji je najgori šljam iz devedesetih, presvučene četničke vojvode i Miloševićevi ministri informisanja, ubice-policajci, najgori izrod koji je mogao da da taj narod. Ništa bolje nije u Hrvatskoj i Bosni. Po ko zna koji put nismo raščistili sa zlom koje smo uradili jedni drugima i onda je logično očekivati sledeći rat, a ne sledeći mir – rekao je tokom okruglog stola Mladenović.
Nastavak festivala’]
Na festivalu, na kome se prikazuje sedam najboljih predstava iz regiona u prethodnoj sezoni, bez obzira na pozorišni žanr i poreklo pisca, a čiji je ovogodišnji moto Halmetov uzvik: „Ovo vreme je iskočilo iz zgloba“, sinoć je izvedena predstava „Pijani“, Ateljea 212 . Nakon toga, za nagrade Ardalion, takmičiće se i predstave „Hamlet“ (JDP), „Marija Stjuart“ (NP Beograd), „Hinkeman“ (ZKM Zagreb), „Bela kafa“ (NP Beograd) i „Šćeri moja“ (CNP Podgorica). U čast nagrađenih, biće izvedena plesna predstava „Priča o vojniku“, Bitef dens kompanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
