„Narodno pozorište je moja prva kuća“: U pozorište i dalje dolaze sve službe, ali glumci i izvođači ne mogu ući

Mihailović je pre dve večeri bio među brojnim kolegama, drugim umetnicima, javnim ličnostima, studentima i građanima na velikom skupu podrške „Narodno je narodno“ na Trgu republike, na kojem su Sindikat glumaca SINGLUS, Sindikat Baleta, Sindikat Opere i ostali zaposleni, zatražili ostavke predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana, „čija ratna istorija i izraziti govor mržnje unižava dostojanstvo Narodnog pozorišta“, kako su istakli, i komepletne uprave NP, kao i smenu ministra za kulturu.

Podsećanja radi, zaposleni su odbili da primenjuju novi pravilnik kojim se zabranjuje i kažnjava slobodno izražavanje njihovog društvenog stava na sceni na kraju predstava i najavili štrajk 3. oktobra, nakon čega je, istog dana, uprava objavila privremeno zatvaranje pozorišta, pravdajući to „lošom protivpožarnom zaštitom“ koja mora da se sanira.

Kako je na skupu saopštio glumac Pavle Jerinić, za nebezbedne uslove ministar kulture i uprava su mesecima unazad znali, čime su direktno ugrozili bezbednost i živote zaposlenih i publike, da bi poslednjih dana na režimskim televizijama sprovodili kampanju da nisu oni odgovorni za to što se NP zatvara na početku nove sezone, nego su odgovornost prebacili na bivše upravnike.

Pre izvesnog vremena, podsećanja radi, i glumac Svetislav Goncić, koji je do juna ove godine bio upravnik NP, pravdao se u nekim režimskim medijima  da rekonstrukcija Scene „Raša Plaović“ 2011. „nije sprovedena po projektu u skladu sa zakonom, računajući i protivpožarnu zaštitu“.

Skup za Narodno pozorište

Na skupu podrške kolegama na Trgu republike bio je i reditelj Božidar Đurović, upravnik NP u vreme rekonstrukcije koja se pominje  (od 2009. do 2012.), koji je kao politički „nepodoban“ bio i prva žrtva dolaska na vlast ovog režima – oduzet mu je novi mandat koji je dobio na javnom konkursu i odlukom UO NP, i SNS  je mimo zakona za v.d. upravnika imenovala dirigenta Dejana Savića.

Kako Đurović objašnjava za Danas, bez obzira što je od tada prošlo trinaest godina, on sa sigurnošću može da tvrdi da se, zajedno sa saradnicima, beskompromisno zalagao za maksimalno poštovanje zakona.

– Posebno što je gotovo ceo moj mandat bio posvećen faznoj rekonstrukciji pozorišta, koja je bila podređena umetničkim aktivnostima i nije onemogućavala redovno izvođenje predstava. Zahvaljujući podršci tadašnjeg ministarstva kulture, prijatelja i darodavaca, od kojih posebno valja istaći znamenite arhitekte Milana Pališaskog i Slobodana Drinjakovića, osnovan je i izgrađen Muzej Narodnog pozorišta, i izvršeno je nekoliko rekonstrukcija – navodi Đurović.

– Rekonstruisali smo krov na objektu „B“, krovne prozore, rashladne kule, biblioteke, portirnicu, garderobe, toalete, a najznačajniji projekat je bio upravo adaptacija i rekonstrukcija Scene „Raša Plaović“. Gotovo cela rekonstrukcija kao i izgradnja Muzeja rađena je po projekatnim dokumentacijama i nadzorom eminentne institucije Saobraćajnog institita „CIP“ iz Beograda, koja je radila skoro sve projekte u skladu sa zakonom, računajući i protivpožarnu zaštitu – tvrdi Đurović.

– O tome svedoči i rešenje nadležnih državnih organa o rekonstrukciji i protivpožarnoj zaštiti Scene „Raša Plaović“, koje je zavedeno u Arhivi Narodnog pozorišta 19. septembra 2011. godine pod brojem 5905. – objašnjava Đurović, dodajući da ga, naravno, jako rastužuje ovo što se dešava u Narodnom, kućiu kojoj je kao stalno zaposleni reditelj proveo radni vek.

– Ali, od vlasti koja uništava kulturu i vređa umetnike jer ih vidi kao svoje neprijatelje, nismo ni mogli drugo da očekujemo nego da dovede svoju eskadrilu da „disciplinuje“ zaposlene u Narodnom pozorištu. Međutim, kao što vidimo, jako su se prevarili u proceni, jer „Narodno je narodno“ i to svi branimo – ističe reditelj, koji će u anale nacionalnog teatra ući i po tome što mu je od dolaska SNS na vlast bilo zabranjeno i da radi. U januara ove godine Đurović je otišao u penziju, a da više od deset godina u svojoj matičnoj kući nije režirao ni jednu predstavu.

A kako je za naš list izjavio član Drame NP, glumac Aleksandar Srećković, u ovom trenutku je najvažnija podrška koju imaju od kolega u svim pozorištima u Beogradu i Srbiji, gde se na gotovo svim scenama na kraju predstava, uz transparent „Narodno je narodno“ čita i njihovo saopštenje za javnost.

Srećković navodi da su svi shvatili da ovo što se njima dešava nije problem samo Narodnog pozorišta.

– To je nastavak borbe ove vlasti protiv čitave kulture. Kao što se sećamo, od pozorišta je na „udaru“ najpre bilo Šabačko pozorište. Mi smo neki „nastavak“, i deo ozbljnog rata vlasti protiv kulture i umetnika. Jasno je da njoj ne treba ni misleći, ni vaspitan, ni kulturni građanin sa identitetom i društvenim stavom, njoj su potrebni samo poslušnici, a mi to odbijamo.

I uprava nam je zatvorila kuću iz nekih „bezbedonosnih“ razloga. A trenutno je situacija da u Narodno može da se ulazi, samo ne možemo mi da uđemo, glumci i ostali izvođači. Svi ostali su tu, uredno rade administacija, krojačnica i druge službe, samo ta strašna „bezbodonosna“ situacija važi za nas.

Sada je veliko pitanje da li je Narodno pozorište zaista nebezbedno, ili smo mi oni koji ga za vlast, njenu represiju i manipulacije činimo nebezbednim. Naravno, nastavljamo našu borbu, a kako nam i svetska istorija pokazuje, ni jedna vlast nikada nije uspela da pobedi i da potčini pozorište – smatra Aleksandar Srećković.

Glumica Pozorišta „Boško Buha“ Lena Bogdanović, koja je gotovo redovno na protestima studenata, u subotu je bila kraj svojih kolega iz Narodnog.

– Ima neke simbolike što smo se okupili na ovom mestu, na Trgu republike, između dva pozorišta koja su trenutno iseljena – „Boška Buhe“, koje je moja matična kuća, i koje je već jedanaest godina na privremenoj adresi, van svoje zgrade, i Narodnog pozorišta iz kojeg su umetnic nedavno isterani. Između je Narodni muzej koji takođe nije radio više od decenije, a u centru ovog trga nalazi se spomenik knezu Mihailu koji je osnovao Narodno pozorište.

Pitamo se šta bi on pomislio danas o nama – da postoji vlast koja zatvara pozorište. Dobra stvar je što su se oko Narodnog okupila sva beogradska pozirišta i pozorišta u Srbiji, i da je to zajedništvo koje se među nama stvorilo u ovih jedanaest meseci veće nego ikada. Iz te solidarnosti mogu da izađu samo najbolje stvari.

Ne damo se, i zajedno smo! A vlast koja zatvara pozorišta, kojoj kultura i pozorišta nisu važna, ne znam čemu može da se nada. Jer, to je ona „crvena linija“ preko koje nećemo preći – ističe Lena Bogdanović.

Među okupljenima na Trgu republike bio je i dr Zoran Radovanović koji, kako je izjavio za Danas, to smatra dužnošću svakog građanina Beograda i Srbije.

– Mislim da niko nema opravdanja da ne dođe i ne podrži svoje pozorište. Ali, ovaj udar na nacionalni teatar su poslednji trzaji jedne monstruozne vlasti, i ovo ne može još dugo da traje. Moramo svi da se vratimo normalnosti, zakonima, tu posebno mislim na ljude zaposlene u državnim institucijama i u policiji, koje je ova vlast zarobila u svom bezakonju – kaže Radovanović.

– Nama je u trideset i nešto godina, više od milion mladih ljudi pobeglo iz ovog pakla. Oni su bili najobrazovaniji, najinteligentniji, i potencijalni pokretači demokratskih promena, a sada su rasuti po svetu, od Novog Zelanda do Kanade i šire. Srećom, sada imamo sjajnu generaciju studenata koja nas je pozvala da je podržimo u ovom preteškom zadatku da promenimo sistem, da se uljudimo i normalizujemo. I ja je apsolutno podržavam, i verujem u pobedu ovih mladih ljudi – ističe dr Zoran Radovanović.

Kao i na protestu za Narodno 3. oktobra, podršku na Trgu republike dali su profesori Fakulteta dramskih umetnosti, Ivan Medenica, Ksenija Radulović…, dramska spisateljica, scenaristkinja, rediteljka i građanska aktivistkinja Maja Pelević, glumica Biljana Đurović…, i druge brojne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.

U znak zahvalnosti građanima koji su došli da ih podrže, pored sjajnog društveno – umetničkog „performansa“ koji su priredili na improvizovanoj sceni na Trgu republike (skup je počeo izvođenjem himne „Bože pravde“, deo članova Baleta izveo je segment iz „Labudovog jezera“, muzičari su izveli numeru iz opere „Karmen“, a veče je završeno numerom „Vostani Serbie“), Gorana Ćurgus, harfistkinja Opere NP, služila je kiflice na kojima su na čačkalicama stajale male zastavice „Narodno je narodno“.