Umetnost u dijalogu sa aktuelnim događajima: Retrospektivna izložba „Ilija Bosilj: trijumf umetnosti“ u Galeriji SANU

Reč je o retrospektivnoj izložbi pod nazivom „Ilija Bosilj: trijumf umetnosti”, čija je autorka umetnikova unuka Ivana Bašičević Antić.

Postavku koja donosi novi koncept i uvid u delo ovog samoukog, a svetski priznatog srpskog umetnika otvoriće upravnici Galerije Matice srpske i SANU Tijana Palkovljević Bugarski i akademik Dušan Otašević.

Galerija SANU ovu izložbu, koja će trajati do 8. juna, priredila je u saradnji sa novosadskom Fondacijom „Ilija & Mangelos“ i Muzejom naivne i marginalne umetnosti iz Beograda, postavku prate: selekcija dokumentarnog i video-materijala, film o Iliji Bosilju u produkciji Centarfilma iz Beograda, kao i dvojezični katalog u izdanju SANU, saopšteno na konferenciji za novinare u Akademiji,

– Otvaranje izložbe jeste se poklopilo sa 130. godišnjicom od rođenja Ilije Bosilja, ali ona je plod višegodišnjih razgovora i procesa oko njenog formiranja koje je podrazumevalo novi koncept u pristupu delu ovog umetnika, uz poštovanje kriterijuma SANU. Od godišnjice važnije je to što se izložba vezala za bitne događaje u današnim danima. Radovi Ilije Bosilja su neka vrsta bunta i borbe za slobodu izražavanja tako da je postavka u ‚dijalogu‘ sa aktuelnim događajima – naglasila je Ivana Bašičević Antić.

Prema njenim rečima, većina slika izloženih u Galeriji SANU nikada nije bila u javnosti, a tu su i originalna umetnikova dokumenta.

Izložba obuhvata stotinu dela Ivana Bašićevića Bosilja iz različitih muzejskih i privatnih kolekcija.

– U prvom delu postavke Bosiljevi radovi predstavljeni su onako kao su viđeni kroz tekstove i “oči” akademika Vojislava Đurića i Dejana Medakovića. To je ‘most’ između SANU i slikarstva Ilije Bosilja koji govori o značaju nacionalnog, nasleđa, Vizantije u njegovom stvaralačkom izrazu, ali i i u kontekstu savremenog doba i novog iščitavanja nacinalnog – rekla je Ivana Bašičević Antić koja je i predsednik Fondacije “Ilija & Mangelos“.

Izložba u Galeriji SANU, kako je naglasila, daje odgovor kako da se „aktuelni stavovi teorije umetnosti primene u pozicioniranju slikarstva Ilije Bosilja u srpskoj istoriji umetnosti i na koji način da se pristupi relevantnom čitanju njegovog opusa“.

Deo izložbe, kako se juče čulo, predstavlja „ulaz u Bosiljev svet slikarstva i kolorita“, a tu su i drugi „temati“: faze njegovog stvaralaštva, ciklus „Ilijada“ koji je ovaj umetnik nazvao po sebi, kao i novo „čitanje“ njegove umetnosti, posebno korišćenja debelih naslaga zlatne boje koji se vezuju za različite uticaje – od Vizantije do Klimta i srpskog enformela.

U okviru novog čitanja Bosiljevog dela mesto se našlo i za umetnički dijalog „Bosilj – Raša Teodosijević“, čijih je nekolko radova pod nazivom „Ilija na nebu“ izloženo u Galeriji SANU.

Ilija Bašičević Bosilj rođen je u Šidu 1895.

Školu je pohađao sa Savom Šumanovićem, čija je odluka da se posveti slikarstvu značajno uticala na Bosilja.

Tokom Drugog svetskog rata, da bi izbegao ustaško streljanje, sa sinovima je radio u fabrici avionskih delova u Beču, gde je posećivao i tamošnje muzeje u kojima je otkrio delo Gustava Klimta.

U Šid se vratio kad je oboleo od tuberkuloze.

Vreme lečenja iskoristio je za čitanje knjiga.

Počeo je da slika noć posle krsne slave svetih besrebrenika Kozme i Damjana nakon što su mu posleratne vlasti oduzele zemlju.

Imao je 62 godine.

Slikao je sve do smrti razvivši vizuelni jezik koji je imao izuzetno ličnu filozofiju.

Iza sebe je ostavio opus od preko dve hiljade dela.

Za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta, a 2006. održana je njegova prva samostalna izložba u SAD.

Londonski časopis Rou Vižn 2002. uvrstio ga je među pedeset klasika svetske art-brut umetnosti.

Njegovi radovi su zastupljeni u mnogobrojnim prestižnim muzejskim i privatnim kolekcijama: Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Muzej marginalne umetnosti u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kolekcije Karla Pontija, Rokfelera, Maksa Bila….

Rodnom Šidu darovao je više od tri stotine slika i osnovao je muzej Ilijanum.

Njegov sin je poznati istoričar umetnosti i protokonceptualni umetnik Dimitrije Bašićević Mangelos koji se smatra i najboljim tumačem očevog umetničkog dela.

Ilija Bašičević Bosilj preminuo je u Šidu 1972. godine.

Afera iz Zagreba

Na izložbi u Galeriji SANU našla se i “afera Bosilj”, jedinstvena u istoriji svetske umetnost, a važna za kulturnu klimu na jugoslovenskoj umetničkoj sceni.

“Uspeh Bosiljevih izložbi u Parizu i Rotrdamu 1964. i 1965, kao i priznanje koje je tamo dobio izazvali su nezadovoljstvo hrvatskog slikara naivca Krste Hegedušića koji je Bosilju osporio autorstvo na slikama. Tvrdio je da nisu mogle biti proizvod intuicije nego znanja i da su delo Bosiljevog sina Dimitrija Bašićevića Mangelosa. Boslj je morao da slika pred komisijom u Zagerbu da bi dokazao autorstvo, što je nezabeleženo u istoriji svetske umestnosti. Sve tri slike iz Zagreba, rađene pred komisijom, izložene su u Galerji SANU, a jedna od nih je i ‘Krilata kraljica’. Tu je dokument o zajedničkom stavu komisije”, rekla je Ivana Bašičević Antić.