Književnik i prevodilac David Albahari, jedan od naših najprevođenijih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Mamac“ (1996) čiji književni opus čine zbirke priča, romani, knjige i eseji, a koji skoro 20 godina živi u Kalgariju u Kanadi, gost je književnog festivala Na pola puta u Užicu, koji je okupio pisce iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije.
U intervjuu za Danas poznati pisac govori o značaju književnih festivala, romanu koji trenutno piše, ali i o svojoj želji da se vrati u Srbiju.
– Važno je pričati priče, jer time opravdavamo svoje postojanje. Vezujemo se za primere iz prošlosti i otvaramo neka vrata za budućnost. Mislim da je to sasvim dovoljno od priče – kaže pisac na pitanje kakvu poruku će pokušati da prenese užičkim gimnazijalcima tokom svog predavanja o kratkoj priči.
- Pre nekoliko dana bili ste u Novom Sadu na 7. Međunarodnom festivalu proze gde ste primili nagradu „Milovan Vidaković“ i evo vas u Užicu na još jednom književnom festivalu. Kakav je vaš stav o festivalima književnosti?
– Ako je književni festival dobro organizovan i ima dobro profilisan program, ako ima publiku prema kojoj je usmeren, bez obzira na to da li su to mladi ili stariji ljudi, ženska ili muška publika, onda može da pomogne izdavačima, piscima i čitaocima. Festivali u Novom Sadu i u Užicu delimično su slični, jer se oba zasnivaju na velikom učešću mladih. To je značajno zbog toga što knjiga polako gubi svoje mesto u svesti mladih i sve je češće zamenjuju neki drugi mediji, poput televizije i interneta. Ja sam apsolutno za književne festivale. Primera radi, Festival evropske kratke priče u Zagrebu ili poznati festival Vilenica u Sloveniji su primeri takvih festivala na kojima se pisac dobro oseća, a verujem i čitaoci.
- Čitalačka publika je već upućena da pišete novi roman o periodu posle studentskog protesta 1968. godine, odnosno o pokušaju reinterpretacije njegovog značaja i povoda. Otkud interesovanje za takvu vrstu tematike?
– To je slučajnost, jer se ne pripremam za pisanje romana, nego se pojavi nešto što, pre svega, bude početak i roman krene dalje. Uradio sam jedan deo romana, ali trebalo bi da ima malo složeniju formu, tako da sada radim na razvoju i priče i forme. Koliko će to trajati, teško je reći.
- Da li roman ima naslov?
– Ne, naslove dajem tek na kraju.
- Nakon skoro dve decenije života u Kanadi, najavljujete da ćete se vratiti u Srbiju. Mnogi bi vas pitali – zašto se vraćate, kada je nama ovde veoma loše?
– Možda je vama loše, ali meni je dobro. Pre nekoliko godina dogovorio sam se sa mojim prijateljem Duškom Petričićem da ćemo se zajedno vratiti u Zemun, kad se penzionišemo, jer smo obojica Zemunci, i da ćemo provoditi dane pored Dunava i igrati šah sa ostalim penzionerima. Bolje je da šetam pored Dunava, nego pored neke reke u Kalgariju. Ja već sada provodim više vremena u Srbiji, nego u Kalgariju, ali će Kalgari ostati neka vrsta mog drugog doma, jer dvadeset godina provedenih u jednom gradu ne zaboravlja se tako lako.
- Kako gledate na trenutne probleme u Srbiji, pitanje Kosova i Metohije, naša evropska stremljenja?
– Pravo da vam kažem meni tu ništa nije jasno. Mnogo godina nisam ovde i ne znam sva ta imena ljudi o kojima se ovde priča, tako da ne znam šta o kome treba da mislim. Jedna od stvari od koje ću pokušati da pobegnem kada se budem vratio u Srbiju biće bavljenje politikom na bilo koji način. Trudiću se da ne dozvolim politici da uđe u bilo koji deo mog života.
Projekcija filma Bez naslova
Projekcijom dokumentarnog filma „Bez naslova“, autora Bora Kontića iz Sarajeva, koji na zanimljiv način govori o poslednjim posetama Iva Andrića Sarajevu, Travniku i Višegradu, ali je i istovremeno i priča o nama i našem odnosu prema Andriću, počeo je Osmi književni susret pisaca Na pola puta, koji će trajati do 26. aprila. Film je snimljen 2011. godine, na pedesetogodišnjicu od dodele Nobelove nagrade Andriću, a povod da ga snimi, kako je rekao autor, bila je činjenica što već već dvadeset godina Andrić izaziva sporne stavove i kontroverze u regionu.
Predavanja i javna čitanja
Osim Davida Albaharija i Bora Kontića, učesnici festivala su Mileta Prodanović, Vojo Šindolić, Saša Stanišić, Rumena Bužarovska, Emir Imamović, Bekim Sejranović, Đerđ Serbhorvat, Dejan Ilić i Nenad Veličković, koji će gimnazijalcima držati redovne časove književnosti, a uveče će na maloj sceni NP Užice čitati svoje tekstove. Iako je najavljen, Predrag Lucić neće gostovati zbog privatnih obaveza. Festival je ugostio srednjoškolce iz klubova čitalaca iz nekoliko gradova Srbije, studente književnosti Filološkog fakulteta Sarajevo i Katedre za slavistiku Karlovog univerziteta u Pragu. U okviru programa „Svako ima nekog koga nema“ biće predstavljeno stvaralaštvo Vladimira Bulatovića Viba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
