Verner Hercog dobija Zlatnog lava za životno delo

Slavni nemački sineasta Verner Hercog biće ovenčan Zlatnim lavom za životno delo na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu, piše Nova.rs.

Na predstojećem, 82. festivalu, koji će biti održan od 27. avgusta do 6. septembra u Veneciji, jedan od najvećih nemačkih filmskih stvaralaca dobiće, posle prethodnih laureata, poput Lilijane Kavani ili Pitera Vira, počasnog Zlatnog lava.

– Osećam se duboko počastvovanim što ću dobiti Zlatnog lava za životno delo na Venecijanskom festivalu. Uvek sam se trudio da budem dobar vojnik filma, i ovo priznanje doživljavam kao medalju za svoj rad – izjavio je Verner Hercog, zahvalivši se čelnicima čuvenog festivala.

Bez obzira što će na leto primiti nagradu za životno delo Herceg je osetio potrebu da napomene:

– Ipak, nisam otišao u penziju. Radim kao i uvek. Pre nekoliko nedelja sam završio dokumentarac u Africi „Ghost Elephants“, a u ovom trenutku u Irskoj snimam dugometražni film „Bucking Fastard“. Radim i na projektu novog animiranog filma, baziranog na mom romanu „The Twilight World“, a pozajmio sam i glas jednom stvorenju u novom animiranom poduhvatu Bong Džun-hoa. Još nisam završio – poručio je Hercog.

Čelnici Venecijanskog filmskog festivala podsećaju da je Verner Hercog rođen u Minhenu 1942, a da je prvi film snimio sa samo 19 godina. Napustivši studije istorije i književnosti otisnuo se u svet filmske umetnosti, pokrivajući u svojim ostvarenjima raznovrsne žanrove. Iz bogatog Hercegovog opusa izdvajaju se biseri, kakvi su: „Agire, gnev božji“, „Fickaraldo“, „Čovek grizli“, „Pećina zaboravljenih snova“…

Objavljivao je i knjige poezije i proze, među kojima su „O hodanju po ledu“, „Svako za sebe, a Bog protiv svih“, „The Twilight World“… Postavljao je opere na teatarskim scenama, i glumio je u filmovima, kakvi su „Džek Ričer“, „Mandalorian“, te pozajmio glas u jednom od serijala „Simpsonovih“.

Umetnički direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera opisao je Hercoga kao „fizičkog filmskog stvaraoca i neumornog planinara koji uvek testira našu sposobnost da gledamo, izaziva nas da shvatimo ono što leži van privida stvarnosti, i preispituje granice poimanja filma zarad nepokolebljive potrage za višom, ekstatičnom istinom i novim čulnim iskustvima“.

– Jedan je od najvećih inovatora nove nemačke kinematografije zahvaljujući filmovima kao što su „Znaci života“, „Nosferatu: Fantom noći“, „Agire, gnev božji“, „Fickaraldo“, „Čovek grizli“ i nikada nije prestao da testira granice filmskog jezika, brišući barijere između dokumentarnog filma i fikcije, odnosa slike i muzike, i beskrajne lepote prirode i njene neizbežne iskvarenosti. Hercogova karijera je istovremeno fascinantna i hazarderska jer podrazumeva potpunu posvećenost i izlaganje sebe fizičkim rizicima, gde katastrofa stalno vreba. Briljantan pripovedač neobičnih priča, Verner Hercog je takođe poslednji predstavnik velike tradicije nemačkog romantizma, vizionarski istraživač, posvećen, kako je i sam rekao, traganju za pristojnim i prikladnim mestom za čovečanstvo, za pejzažom duše – zaključio je Barbera.