Vladislava Gordić Petković za Danas: Opasno je i sramno ako ostanemo zemlja u kojoj je kultura prosjak

U svom komentaru na dodatno smanjenje ionako već sramno malog budžeta za kulturu, kome je od 0,67 odsto rešenjem Vlade Srbije od 6. februara oduzeto čak 4 odsto, ili 371.575.000 dinara, ona ističe da je opasno ako ostanemo zemlja u kojoj je kultura prosjak, podsećajući i na jednu širu sliku priče o ovom problemu.

– Novac je u civilizaciji i kulturi institucionalizovan kao nemi bog koji govori hiljadu jezika: novac je jedan od glavnih označitelja moći, a isto tako i glavni okidač strahova, želja i nesigurnosti. Odnos prema njemu otkriva kakvi smo prema svemu drugom, a njegova važnost određuje važnost svega ostalog – ljubavi, profesije, egzistencije, kaže Gordić Petković.

Ovidije novac, kako navodi, prezrivo smešta u gvozdeno doba i u pogane dubine zemlje; dela srednjeg veka vrve od lakomih prevaranata, gramzivih hulja i tvrdica. Na različite načine, erotizovan ili ironizovan, novac opseda, napominje, i Čarlsa Dikensa i Stendala, i Henrija Džejmsa i Dostojevskog, Molijera i Svifta, Flobera i Brema Stokera.

Materijalne vrednosti u životima junaka drže neprijatan monopol, ističe, tako je od Biblije do Zole, pa i dalje.

– Sve parole o vrednosti i bitnosti kulture odavno su se izjalovile. Primer za to naći ćete u književnosti vrlo lako. U pokušaju da iskamči što više pratilaca pod naoružanjem, Šekspirov kralj Lir je (nakon što se odrekao briga i odgovornosti vladanja) objasnio svojoj deci da ne treba raspravljati o tome šta nam treba jer „svaki prosjak ima nešto suvišno“ – podseća Gordić.

Kultura nije višak, tvrdi, ali jeste prosjak: kultura je svakom društvu obaveza, tu nema pogovora.

– Ipak, ima zemalja kojima je kultura proglašena za rasipanje i luksuz. Nije prijatno prepoznati domovinu na spisku takvih. Ko se seća davnih projekcija od pre dve decenije, setiće se željenih dva posto državnog budžeta za finansiranje kulture, zauvek nedostignut procenat. Predugo smo u tom pogledu jedva malo iznad nule. Finansiranje kulture je temeljno bitno jer iz kulturnih vrednosti proizlazi prepoznatljivost: medijska, lokalna i regionalna, svetska. Opasno je ako ostanemo zemlja koja se hvali svojim umetnicima svetskog glasa tek kad ih daleki svet finansira i odneguje – kaže naša sagovornica.

Kako ističe, u raspodeli sredstava važna je transparentnost: vrlo često javnosti nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se imenuju članovi komisija koji raspoređuju novac za nacionalna priznanja ili finansiranje kulturnih aktivnosti, a neretko nema ni dokaza o nepostojanju sukoba interesa imenovanih članova.

– U kulturi je ne samo prethodnu godinu obeležilo – siromaštvo. Ne ono siromaštvo koje se stidi samo sebe, već siromaštvo koje reži na sve ostalo. Nikada se nije više svađalo oko manje novca, ali se nikad nije glasnije ćutalo o nepravdi. Sa vrlo niskim kriterijumima, rasipanjem ionako tankih suma i toksičnom selekcijom zaboravićemo za šta nam ono novac treba kada ga jednom možda opet bude – smatra Vladislava Gordić Petković.

Protiv Rešenja Vlade od 6. februara, kojim se celokupna kultura još više marginalizuje, ponižava a već ugrožena egzistencija kulturnih radnika sada potpuno dovodi u pitanje, kao i očiglednog kršenja zakonskih obaveza Ministarstva kulture koje je još jednom bezobzirno pokazalo da radi u interesu političkih ciljeva, oglasilo se skoro 20 reprezentativnih udruženja u kulturi .