Kao što se očekivalo, premijerno izvođenje komada „Čudo u Šarganu“, Ljubomira Simovića, u novom scenskom čitanju rediteljke Ive Milošević, podelilo je užičku publiku, koja je ipak dugim aplauzom nagradila glumce.
Rediteljka se držala Simovićevog višeslojnog i univerzalnog teksta i njegove izuzetne poetičnosti, bežeći od ranijih iscenacija poznatog komada, čitajući ga novim scenskim jezikom i poetikom ovog vremena, što je užički ansambl uspeo da iznese veoma svedenim glumačkim sredstvima, potpuno apstrahujući već viđene Ikonije, Cmilje, Gospave…
Poznati komad smešten je u današnjicu. Na sceni nema kafanskih stolova, kariranih stolnjaka, stolica, šanka…. Kafana nema vrata i prozore. Umesto toga, u zanimljivoj scenografiji, Simovićevi tragikomični likovi sa margine društva, koji sve vreme stoje i stojeći jedu pasulj i tripice, zalivaju ih vinjakom ili pivom, bauljaju po poplavljenom i zapuštenom prostoru sa šerpama, loncima i posuđem na podu. Sa tog memljivog „vodenog ostrva”, na kome buja ljudska nesreća i želja da se i drugi učine nesrećnima, a koga od „kopna“ deli bela i skoro providna zavesa, poput fluida između racionalnog i irealnog sveta, moguće je pobeći od patnje i okrutnosti, ali samo povremeno i u mašti, kako bi se bar na tren ostvarila sreća, ljubav, uspeh, ljudskost.
Predstave koje nisu pitke
– Očekivala sam podeljene reakcije i to nije nesvakidašnje. To se dešava sa dobrim predstavama i predstavama koje nisu pitke. Mislim da ovaj tekst nije pitak, on je pun poezije, slojeva i značenja. Naravno da može da se shvati kao narodski komad, ali ja ga tako nisam doživela. To je moje viđenje teksta i, u krajnjoj liniji, to pripada mojoj generaciji i mom ličnom senzibilitetu – rekla je za Danas rediteljka Iva Milošević, pitajući se „zašto bi pozorište bilo mesto na kome bi se susretali univerzalni ukusi”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
