Zaposleni u republičkom i beogradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture uputili apel poslanicima Skupštine Srbije povodom Predloga zakona o kompleksu Generalštaba

Oni takođe podsećaju poslanike i širu javnost da se kompleks Generalštaba nalazi na raskrsnici ulica koje nose imena po velikom županu Stefanu Nemanji, poto­njem monahu i svetom Simeonu Mirotočivom, i velikom knezu Milošu, čija se konjička kasarna, izgrađena u prvoj polovini 19. veka, nalazi u dvorištu krila A Generalštaba i koja je predviđena za rušenje zajedno sa drugim objektima ovog kompleksa.

„Budite sigurni da vaša podrška ovom predlogu zakona, kojim se nacionalni interes podređuje ličnom interesu stranog investitora, predstavlja izdaju u pravom smislu te reči i da će vas istorija baš tako i zapamtiti. Time ćete naneti nepopravljivu štetu državi Srbiji i njenom kulturnom nasleđu, a sebi ćete naneti neizbrisivu ličnu sramotu koju ćete nositi do kraja života“, navodi se u zajedničkom saopštenju republičkog i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Apel je potpisalo 75 zaposlenih u oba zavoda.

U saopštenju se još navodi da su se zavodi u poslednje dve godine već u više navrata obraćali javnosti i nadležnim državnim organima Republike Srbije ukazujući prvo na nezakonitost namere, a onda i na nezakonitost odluke da se Kompleksu Generalštaba VojskeSrbije i Crne Gore oduzme status kulturnog dobra.

„Ako bi trebalo da sažmemo sve argumente koje smo do sada izneli, oni bi izgledali ovako: u pravnoj i demokratskoj državi, a naročito u društvu koje drži do sebe, kulturno nasleđe se ne prodaje privatnom investitoru ako je jasno da on ima nameru da ga uništi i na njegovom mestu izgradi komercijalni sadržaj. Ako ta baština još ima i memorijalni karakter, a kompleks Generalštaba ima i tu komponentu, jer je u NATO bombardovanju tog objekta u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine stradalo troje nevinih civila, onda je takva transakcija nezamisliva“, piše u apelu zaposlenih Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Svoditi vrednost kulturnog nasleđa samo na materijalnu vrednost zemljišta na kome je izgrađeno u civilizovanom društvu je nedopustivo. To je jasan pokazatelj nedostatka samopoštovanja, to je zločin prema prethodnim generacijama koje su to nasleđe stvarale, jednako kao što je to greh prema budućim generacijama koje će za to nasleđe biti uskraćene. To vam govorimo kao ljudi koji su svoj životni poziv posvetili upravo ideji da kulturno nasleđe ne pripada samo nama, već i budućim generacijama za koje smo dužni da to nasleđe sačuvamo“, dodaje se.