Žensko lice Velikog rata

– Prvi svetski rat je bio prekretnica ne samo u globalnom poretku svetskih zbivanja, već i u kontekstu emancipacije i borbe za ženska prava – ukazuje Dragana Spasojević. – Veliki rat je zaustavio proces modernizacije kod nas, ali su njegove morbidne okolnosti, i ovde i u svetu, dale ženama novu šansu i priliku da se iskažu u nekim novim poslovima. Muškarci odlaze na front, a žene preuzimaju uloge i poslove koje su im tokom istorije uskraćivane pod okriljem rodnih predrasuda – tvrdi naša sagovornica.

Izložba će sadržati 3D predmete, kostime i fotografije i koncipirana je tako da se predstave različita lica žena – da se ilustruju njihovi različiti položaji i angažmani tokom Prvog svetskog rata kroz četiri ideal-tipska modela i to na dva različita fronta delovanja: žena kod kuće kao građanka i žena sa sela, i žena kao direktna učesnica ratnih sukoba – vojnik i pripadnica sanitetskih misija.

– Ovakav pristup odražava nameru da temom obuhvatimo kako anonimne pripadnice ženske populacije tako i poznata ili manje poznata ženska lica koja su učestvovala u ratu – ukazuje Spasojević. Prema njenim rečima teško je proceniti kojoj je grupaciji žena u tom vremenu bilo najteže – Pa, pak, čini se da su žene sa sela podnele jedan od najvećih tereta. Ostavši skoro u potpunosti bez muške radne snage, žene sa sela prihvatile su najveći deo teškog fizičkog rada.

I pre rata, njihov položaj bio je izuzetno nepovoljan – svakodnevica ispunjena brojnim obavezama prema domaćinstvu i članovima domaćinstva, pre svega suprugu, deci ali i muževljevim roditeljima. Zapravo, u patrijarhalnoj seoskoj kući žena je imala „najmanje prava glasa“ – radile su neprekidno, a poslednje su jele za trpezom, tek pošto svi drugi članovi porodice završe, ujutru ustajale prve i legale poslednje.

– Ratne okolnosti i činjenica da muška radna snaga odlazi na front i u ovom segmentu društva remete do tada striktno određene rodne uloge i narušavaju podelu na muško-ženske poslove. Žene preuzimaju inicijativu i obavljaju one vrste poslova za koje su do tada bili zaduženi muškarci, a usled nedostatka radne snage pridružuju se i starci i deca. Žene počinju da obrađuju zemlju ne samo bez mehanizacije, koja je i inače oskudna, već i bez volovske vuče pošto je većinu vučnih životinja konfiskovala vojska, a one koje su preostale okupaciona vlast – objašnjava Spasojević i dodaje – Iako je život bio ispunjen nadljudskim fizičkim naporom, strahom i neizvesnošću, nova pozicija koju seoska žena zauzima u patrijarhalnom krugu donosi joj izvesno socijalno oslobođenje.

A kako su se snašle žene u gradu? Recimo Beograđanke. Među njima je bilo onih koje su obukle uniformu i stupile u direktnu borbu kao što su Sofija Jovanović ili Antonija Javornik. Mnoge žene iz građanskog sloja obučile su se za bolničarke, među njima su i sestre Angelina i Jelisaveta Ilkić, ćerke uglednog arhitekte Jovana Ilkića, koje su bile dobrovoljne bolničarke u Balkanskim ratovima. Jelisaveta je umrla već 1914. godine od pegavog tifusa.

– Najuglednije građanke, uključene u rad udruženja Kolo srpskih sestara, pomagale su vojsci, ranjenicima i civilima širom zemlje i u inostranstvu. Radile su kao bolničarke na frontu i pod okupacijom, organizovale su prihvatanje srpskih ranjenika i izbeglica u Grčkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i drugim zemljama. Koliko je rad ovog udruženja bio značajan za vreme Prvog svetskog rata govori i činjenica da su njegove predstavnice prisustvovale potpisivanju Versajskog sporazuma 1919. godine. Ove žene su podnele velike žrtve i doživele brojne lične tragedije za vreme rata: u Nišu je 1915. godine od pegavog tifusa umrla tadašnja predsednica Kola, Ljubica Luković, mesec dana pre nego što će od iste bolesti podleći i čuvena slikarka Nadežda Petrović – ispričala je Dragana Spasojević za Danas. A to je samo delić priče o velikoj borbi žena u Velikom ratu. Autorka postavke je Izabela Martinov Tomović.

Crnogorke izuzetak

Dve crnogorske heroine, Vasilija Vukotić i Milica Miljanov, čine izuzetak od ovog pravila. Njihov neskriveni ženski identitet bio je poželjan jer je doprinosio tradicionalno shvaćenom očuvanju časti crnogorske porodice. Vasilija Vukotić, ćerka čuvenog serdar-Janka Vukotića, obukla je uniformu i služila svom ocu kao ordonans, jer je sin serdar-Janka bio isuviše mali.

Maske i lica

U noći otvaranja – subota veče od 18 do 2 sata, predviđen je program s 3D maskama sa likovima kustoskinja IMS. „Kako izložba s jedne strane prikazuje početak 20. veka, naše bake i prabake će nositi naša, savremena lica čime želimo da pokažemo da emancipacijski procesi nisu završeni i da i dalje traju”, tvrdi Spasojević. U Noći muzeja, posetioci će biti u prilici da vide prezentaciju 3D printinga i, ukoliko budu zainteresovani, urade i svoje skenove.

Seoska žena

Seoska žena je bila jedna od najčešćih žrtava ratnih zločina okupacionih vlasti. Naročita zverstva zabeležena su u Mačvi, Podrinju, a kasnije i u Topličkom okrugu, odakle mnoge devojke beže u četničke čete i priključuju se borbama da bi izbegle zulum. Selo je proizvelo neke od najproslavljenijih heroina Prvog svetskog rata kao što su Milunka Savić ili Lenka Rabasović.

Milun i Sofronije

Žene borci su stupale u vojne redove preoblačeći se u muškarce i uzimajući muška imena, navodi Spasojević – Milunka Savić, dobrovoljka „Gvozdenog puka“, prijavljuje se pod imenom Milun Savić, a njen ženski identitet otkriven je tek kada je bila ranjena. Beograđanka Sofija Jovanović prijavljuje se u dobrovoljce kao mlada, tek svršena maturantkinja pod muškim imenom Sofronije. Mesec i po dana nakon proboja Solunskog fronta učestvovala h. u oslobođenju svog rodnog grada.

„Prostitucija“

U bezizlaznoj situaciji okupacije u kojoj vladaju glad i nemaština, zabeležen je značajan porast prostitucije koji se javlja u svim kriznim periodima. Ovakav vid intimnih kontakata teško da se može osuditi. Bilo da su počivali na temelju koristi ili pak iskrenih osećanja, oni predstavljaju jedan vid pokušaja normalizovanja međuljudskih odnosa i potiskivanja krizne situacije ispunjene strahom, neizvesnošću i realnom opasnošću po život.

Legat Ljubiše Samardžića

Beograd /// Tokom Noći muzeja, u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke, večeras od 18 sati, Legat Ljubiše Samardžića biće trajno otvoren. U pedeset i pet godina veoma uspešne stvaralačke karijere, legendarni glumac, reditelj i producent ostvario je brojne nagrade kako na filmu, tako i na televiziji.

Pažnju široke publike Samardžić je privukao još početkom '60-ih godina ulogama u filmovima „Prekobrojna“, „Kozara“, „Lito vilovito“. Usledila je uloga u filmu Puriše Đorđevića „Jutro“, za koju je 1967. godine dobio najveću glumačku nagradu na Filmskom festivalu u Veneciji – Copa Volpi. Popularnost je postigao filmovima: „Bitka na Neretvi“, „Valter brani Sarajevo“, i serijama: „Kuda idu divlje svinje“, „Policajac sa Petlovog brda“. Proglašen je najboljim glumcem Evrope na televizijskom festivalu Teleconfronte u Rimu 1983. godine, a za ulogu Šurde u TV seriji „Vruć vetar“. Poslednjih dvadeset godina prvenstveno se bavi režijom i produkcijom filmova. Veliki uspeh postigao je ostvarenjima: „Ubistvo s predumišljajem“, „Nebeska udica“, „Nataša“, „Jesen stiže, Dunjo moja“, „Miris kiše na Balkanu“. Samardžić je Radoslavu Zeleneviću, direktoru Kinoteke, 12. februara predao svoje nagrade na trajno čuvanje u vitrinama ove zgrade. K. R.

NIS sa dve postavke

Posetioci će u NIS-ovom muzeju u Novom Sadu imati priliku da steknu znanje o počecima istraživanja nafte i gasa u Srbiji i stvaranju jedine domaće naftne kompanije. Na zanimljiv i interaktivan način posetioci ce moci da nauče šta je to zapravo nafta, kako se dobija, kada i gde je prvi put potekla u našoj zemlji. Među izloženim eksponatima su: aparat za točenje goriva iz '40-ih godina, mehanička maketa dubinske pumpe, maketa naftnog polja i dodatna iznenađenja.

U muzejskoj noći biće otvoren i novi kutak, nastao u saradnji Muzeja automobila i kompanije NIS, koji svedoči o istoriji benzina na ovom podneblju – od samih početaka kada su vlasnici automobila benzin kupovali u apotekama, do današnjih, savremenih benzinskih stanica. Poseban pečat kutku daju originalne točilice za gorivo koje su se koristile pre više od pola veka.

Akcija za pomoć građanima

Noć muzeja poziva sve posetioce u Beogradu da se pridruže akciji pomoći građanima u nevolji i ponesu šta mogu i ostave u Etnografskom muzeju, Istorijskom muzeju Srbije, Vojnom muzeju i Kući kralja Petra kako bi štab za vanredne situacije Beograda ovu pomoć preuzeo. Noć muzeja će i deo prihoda od prodatih karata uplatiti na račun za pomoć građanima koji su pretrpeli štete od poplava.

Suočeni sa obilnim padavinama, poplavama i uvođenjem vanredne situacije na teritoriji Srbije, jedan broj gradova i mesta koji je najavio svoje učešće neće biti u mogućnosti da realizuje najavljene programe u subotu, 17. maja. Prema trenutnim informacijama kojima raspolaže organizacija, Noć muzeja biće odložena u sledećim gradovima i mestima: Petrovac na Mlavi, Obrenovac, Zabrežje, Šabac, Lazarevac, Požarevac, Jagodina, Čačak, Zrenjanin, Golubac, Aranđelovac, Kupinovo, Valjevo, Koceljeva, Trstenik, Irig, Topola. Programi u Beogradu, Novom Sadu, većem delu Vojvodine, Nišu i Kragujevcu biće realizovani.