Žiri za „Cezara“, publika za „Paradu“ i Marinu

Interesantan je podatak da su braća Tavijani, koji imaju 80 i 82 godine, konačno posle 35 godina ponovo dobili jednu veliku nagradu. Naime, poslednji put kada su dobili neko značajno priznanje bilo je osvajanje Zlatne palme u Kanu, za „Padre Padrone“. Doduše, treba napomenuti da su u Veneciji još 1986. dobili Zlatnog lava za životno delo. „Cezarom“ su dokazali da i na njih i dalje može da se računa.

Iako je „Barbara“ važila za favorita kod kritičara, nemački stvaralac Kristijan Pecold je morao da se zadovolji Srebrnim medvedom za najbolju režiju. Jak utisak na žiri ostavio je i mađarski „Samo vetar“ Bencea Fligaufa, koji je dobio Gran pri specijal. Dansko ostvarenje „Kraljevska afera“, zasnovan na istinskom skandalu sa danskog dvora iz 18. veka, Nikolaja Arsela je dobio dva Srebrna medveda – za najbolji scenario i za najbolju mušku ulogu, Mikelu Bosfolgertu.

Jedan od najjačih utisaka ostavila je i debitantkinja 14-godišnja Rejčel Muanza iz Konga, koja je nagrađena kao najbolja glumica, za ulogu deteta vojnika u „Ratnoj veštici“ kanadskog reditelja Kima Ngujena. Publiku je, pored filmske priče, potresla i njena životna priča pošto su je prvo ostavili roditelji, a potom i baka. Kako je izjavila: „Ja više nemam porodicu. Ljude koje vidite sa obe moje strane su moja porodica sada“ – misleći na glumce i ekipu filma na kojem je radila, a tokom kojeg je i naučila da čita.

Nagrada „Alfred Bauer“ dodeljena je portugalskom „Tabuu“ Migela Gomesa, dok je nemački kamerman Luc Rajtemajer dobio Srebrnog medveda za umetnički doprinos kao direktor fotografije u epskoj kineskoj drami „Poljana belog jelena“ kineskog reditelja Vanga Kvan’ana.

Predsednika žirija Li smatra da je na Berlinalu bilo „toliko mnogo dobrih filmova i tako malo nagrada, da nisu svi mogli da se nađu na listi dobitnika“. Pošto je na članove žirija izuzetan utisak ostavio film „Sestra“ švajcarske rediteljke Ursule Majer, oni su mu dali posebnu nagradu, što inače nije uobičajeno.

„Parada“ Srđana Dragojevića se vraća kući sa dve nagrade. Prvo je, još u petak, ovo ostvarenje dobilo nagradu publike u okviru „Tedi“ nagrada, koje se uručuju za najbolja gej ostvarenja, gde je trijumfovao „Ostavi upaljeno svetlo“. Potom je, u okviru programa Panorama, „Parada“ proglašena najboljim filmom po izboru publike, dok je nagrada za najbolji dokumentarac publika izabrala film „Marina Abramović – Umetnik je prisutan“. Umetnica koja je sa svojim bodi-artom započela 1973. u dokumentarcu Metjua Akersa prikazuje svet radikalnog performansa.

Na početku Berlinala kao jedan od glavnih hitova isticao se finski „Čelično nebo“, koji je prikazan upravo u okviru Panorame, ali je ova SF komedija o nacistima koji sa Meseca kreću 2018. godine u invaziju na Zemlju, ostavila daleko slabiji utisak od očekivanog. Slična stvar se desila i sa prvencem Anđeline Džoli, „U zemlji krvi i meda“. Dolazak Džolijeve je bio jedan od medijski izuzetno propraćenih trenutaka festivala, ali je njen film dobio dosta kritika od strane nemačkih medija.