Zoran Stefanović: Željko Hubač mi je 2008. lično ponudio svoje drame za objavljivanje

Odgovor novoimenovanog direktora Drame Zorana Stefanovića prenosimo u celosti.

Poštovani kolega (na istom spratu radimo),

Čitam ovih godinu i po dana šta javnosti poručujete u svom pravedničkom zanosu.

Pošto mene lično ne ispuštate iz usta ove zime (desetine izvornih i ponovljenih objava u medijima), da otpišem i ja vama neku.

Na radost i zabavu kako vernog naroda tako i slobodnih građana.

I da ne pomisle ljudi da smo slučajno u nekom sukobu, zbog načina kako opštite s medijima.

Prvo od mojih obraćanja će biti povodom vaše reakcija na saopštenje Narodnog pozorišta u Beogradu.

U toj kući sam — kako vidim da ste delom shvatili — na jedan miran, redovan i birokratski način, na neodređeno vreme i bez kontroverze, imenovan za umetničkog direktora drame.

Vama je, kanda, u saopštenju Narodnog pozorišta smetalo sledeće, gde se i vi izričito pominjete, i to po dobrom i lepom, uz druge velikane naše drame: „Stefanovićeve delatnosti decenijama imaju veze sa Narodnim pozorištem, osobito u kulturi i nauci.

Takođe, u saradnji sa Narodnim pozorištem, bio je od 2008. izdavač-producent koji je preko portala ‘Projekta Rastko’ svetskim srbistima, slavistima, prevodiocima, dijaspori i najširoj publici predstavio digitalna izdanja „Pozorišnih novina“, zatim drame na engleskom jeziku Dušana Kovačevića, Bore Stankovića, Vide Ognjenović, Veljka Radovića, Siniše Kovačevića i Nebojše Romčevića, kao i izabrane drame Željka Hubača na srpskom, engleskom, nemačkom i bugarskom jeziku.“

Vi ste, kolega, povodom tog saopštenja raširili sledeću izjavu, a žalili ste se, vidim, i vašoj duhovnoj majci Gorici Mojović:

„Nepažljivom čitaocu ovog ’tekstića’ moglo bi se učiniti da mi je Kiza (nadimak Zorana Stefanovića) lično preveo drame na četiri svetska jezika i promovisao iste po belom svetu. Nemam saznanja o tome, ali ako je to činio nije bilo potrebe da se muči, jer prevodi mojih drama su objavljeni na mom sajtu, uradili su ih neki ozbiljni prevodioci sa iskustvom, a dostupni su svima koji pretražuju internet, pa i Kizi. To malo kolega koje sam po inostrantvu upoznao i sa nekima sarađivao tokom svoje profesionalne karijere nisu mi ništa rekli o Kizinoj promociji izbora mojih drama u svetu. Biće da su i oni slabo informisani. Šta ćete, svako sarađuje sa sebi dostupnim i ravnim. Ne možemo svi biti ’epohalni“.

Prvo.

U saopštenju NP ne piše da sam preveo vaše drame.

Drugo. Piše, istina ćirilicom, da sam izdavač-producent koji je predstavio i „Pozorišne novine“ i pomenute drame najširoj publici. (Doslovno „belom svetu“, kako kažete, bar onom koji voli drame a razume srpski, nemački, engleski i bugarski.)

Pravi problem je u tome što mi je LIČNO neki čovek sa službene e-adrese Željka Hubača, iz Narodnog pozorišta, 27. marta 2008, pisano i zvanično, ponudio da objavim njegove drame — meni kao uredniku biblioteke „Savremena srpska drama“ i predsednika Međunarodne kulturne mreže „Projekat Rastko“.

Tad sam se time bavio već deceniju i po, i objavio stotine drama kao urednik. Želju sam ispunio, počevši da objavljujem drame tog nekog Hubača, što na srpskom što u prevodima, koji dan kasnije, 1. aprila 2008. — dakle pune dve i po godine PRE nego što je isti Hubač objavio svoj lični sajt, 7. novembra 2010. i na njemu iste te drame. (Na istom sajtu https://zeljkohubac.com/ , u odeljku „Radovi“, postoji i drama „Otelo“ gde piše da je Željko Hubač adaptirao Šekspira za scenu.)

Takođe sam bio sponzor mirora „Pozorišnih novina“ u izdanju NP, na moju ponudu i o mom trošku.

I mislim da nikad nisam u životu tražio ništa, ni od kolege Hubača, niti od Narodnog pozorišta. (Obe instance su samo od mene nešto tražile. Mene ako se sete – sete.)

Tadašnji kolega Hubač se te 2008. toplo odnosio prema mojim gestovima i rekao: „Najpre da ti se zahvalim na svemu sto si ovih dana učinio za mene.

Sjajan si i dužnik sam ti.“ Nema na čemu, kolega. Znam da sam sjajan. Svako živo biće emituje ultraslabe fotone, samo je kod nekih to jače. Što se mene tiče nema tu nikakvog duga. Sve mi je vraćeno. A kriv jesam. Ne samo za ovaj slučaj, već i za druge stvari. Kad stignem, okajaću sve, natenane. Prvo da ozdravimo jednu divnu kuću. Dajem u prilogu prepisku od 2008. između Željka Hubača i Zorana Stefanovića (i usput Jovana Tarbuka). Možete da kažete ponovo, ali sad glasnije: „Nemam saznanja o tome“.

Zoran Stefanović, rab božji (u službi umetničkog direktora Narodnog pozorišta u Beogradu NP)

Zoran Stefanović je redakciji dostavio mejl prepisku iz 2008. godine kao prilog svojim tvrdnjama; redakcija je nije objavila.