Čedomir Jovanović : Hit tviteraš 1Foto: FoNet / Aleksandar Barda

Objava kojom se Jovanović kandidovao za stalnog učesnika emisije Hit-tvit na Pinku, kao iz za stalnog gosta u Pinkovom Jutarnjem programu kod Predraga Sarape. Takva medijska putanja političara koji tvrdi da neodustajno zastupa evropske vrednosti, smešna je koliko i tužna i opasna. Jer, Jovanovićeva stranka je na beogradskim izborima osvojila 0,2 odsto glasova, manje i od Zavetnika i od lokalne Ruske stranke iz Šapca, što svedoči da dodvoranje Vučiću nije svakom politički isplativo.

Ali, jeste nekom kome je važnije da se pozicionira kod predsednika Srbije nego u javnom životu. Ovih dana na Tviteru prepričava se i Jovanovićeva rečenica prilikom nedavnog dolaska evroparlamentaraca u Skupštinu: pa, šta će Vučić ako ga ja ostavim.

Čedomir Jovanović je, stupajući u javni život, prvo važio za uzdanicu slobodnog novinarstva, bio je spreman da čeka satima nepozvan u hodniku kod predsednika SRJ Dobrice Ćosića, da ga ovaj primi i nešto mu izjavi. Posle se držao i te linije svoje karijere održavajući prijateljstvo sa medijskim konsultantom Ivanom Radovanovićem i drugima, za koje je smatrao da mu mogu biti korisni za liberalni imidž. Ipak, novinare je uvek bio spreman da obmane, pohvalio se kako je spinovao prilikom Miloševićevog hapšenja u svojoj jedinoj knjizi „Moj sukob sa prošlošću“, čiji je izdavač isti koji izdaje i list Danas.

Linija političke karijere pak vinula je Jovanovića u prave visine, od kada ga je Miša Gavrilović ošamario tokom rasprave o tome u kom pravcu treba voditi studentski protest 96/97 bila je stelovita. Jovanović je nosio tada veliki krst, poštovao patrijarha, a prvi je saopštio i ministru Gaši Kneževiću posle 5. oktobra, u svojstvu šefa poslaničke grupe DOS – „Gašo, prekrsti se, uveli smo ti veronauku“.

Posle ubistva Đinđića, koga nikad ne propušta da pomene u svojstvu bliskog prijatelja i saradnika, Jovanović „preuzima“ teret evropskih integracija, obraća se javnosti tumačeći šta je „fizibiliti studija“ (o izvodljivosti članstva), da bi se zanemarila kršenja pravila EU, kao što je preprodaja uvezenog šećera.

Kada Boris Tadić postaje predsednik države i stranke, Jovanović 2005. osniva LDP označavajući kao glavnog protivnika Vojislava Koštunicu (DSS). Na skupovima LDP do 2011. kojima tada prisustvuju i mnoge javne ličnosti, obavezno se obraća i kontraverzni Vladimir Beba Popović, portparol Đinđićeve vlade.

Tačna imovinska karta Jovanovića nepoznata je javnosti, kao i konačni spisak afera u kojima se pominje – „posete Šilerovoj i veze sa Zemunskim klanom“, „otmica Miroslava Miškovića“,“ubistvo policajca Boška Buhe“, „Dunjić i navijači – tuča“, „zloupotrebe u Fidelinki“, „jahta u Hrvatskoj“, „pretnje novinaru Kurira“…