Meteorski uspon

Miroslav Đukić Za nešto više od godinu dana Miroslav Đukić napravio je ono što najvećem broju njegovih kolega ne pođe za rukom za ceo trenerski vek. Promocija mladog stručnjaka u novog selektora seniorske fudbalske reprezentacije Srbije nova je, ali i najsjajnija, epizoda meteorskog uspona tihog i ambicioznog Šapčanina, započetog šokantnim imenovanjem za šefa stručnog štaba mlade selekcije prošlog proleća. Po preporuci predsednika FS Crne Gore Dejana Savićevića, prvi čovek FSS Zvezdan Terzić je, uz opšte negodovanje stručne javnosti, generaciju igrača rođenih 1984. i posle poverio tadašnjem direktoru Omladinske škole Valensije, koji pre baraž duela sa Švedskom ni minuta nije vodio neku ekipu. Preuzeti rizik mu se zamalo obio o glavu, jer posle novosadskog debakla „orlića“ niko nije sumnjao u njihovu eliminaciju iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, dok su trenerske veštine stranca sa najviše nastupa u istoriji španske Primere bile na još lošijem glasu. Neverovatnih 0:5 u revanšu odveli su, međutim, Jankovića i društvo u Holandiju, a čoveku koji je jedini verovao u to postali preporuka u poslu, za koji se, pričaju oni koji ga dobro poznaju, pripremao čitav život.
Miroslav Đukić rođen je 19. februara 1966. u Štitaru kod Šapca. Neko vreme je novac zarađivao kao bagerista, da bi posle prelaska u Mačvu počeo karijeru profesionalnog fudbalera. U beogradskom Radu zadržao se samo dve godine, a onda otišao u Deportivo la Korunju (1990-97). Do povlačenja sa terena igrao je još samo za veliku Valensiju (1997-2003), s kojom je osvojio jednu špansku titulu i bio akter dva finala Lige šampiona, i Tenerife (2003/4), iz kojih je otišao u igračku penziju. Boje svoje zemlje branio je jednu deceniju i za to vreme uknjižio 48 mečeva, postigao dva gola i učestvovao na jednom evropskom i Svetskom prvenstvu.
Privatno je najponosniji na srećan brak sa Svetlanom i sinove Vladimira i Viktora.