Mirko Ivanić: Iskreno dirnut i hrabar

Izjave su im zato pretežno suvoparne, dosadne i nezanimljive, a pogledi na društvene pojave jednodimenzionalni. U takvom neprirodnom ambijentu i klimi samo jedna fotografija na Instagramu bila je dovoljna da izazove pažnju, naročito jer je objavljena na profilu jednog od najboljih, najpouzdanijih i treneru Dejanu Stankoviću omiljenijih fudbalera Crvene zvezde.

Verovatno iskreno dirnut brojem ljudi koji su se u subotu okupili na Gazeli, protestujući protiv novog zakona o eksproprijaciji zemljišta, na osnovu kog bi, praktično, ogromna površina zemlje bila poklonjena kompaniji Rio Tinto, a sve u svrsi otvaranja rudnika litijuma, objavio je fotografiju bez komentara.

Smatrajući dovoljnim to što se jasno vidi da je nekoliko hiljada ljudi podržalo sugrađane, ali i svoje zemljake širom Srbije, u protestima za zaštitu prirodnih dobara Srbije.

Ivanić je istupio hrabro; teško da je bio nesvestan moguće percepcije, ali i kritike koja bi mogla da usledi od strane rukovodstva Crvene zvezde. Za njih bi „sporna“ fotografija mogla da ima snagu „gurnutog prsta u oko“, pogotovo za Zvezdana Terzića, generalnog direktora kluba, koji ponosno u svojoj kancelariji drži sliku na zidu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

Niko u klubu, verovatno, nije očekivao da će ovakav „dribling“ van fudbalskog terena izvesti baš Mirko Ivanić.

U pitanju je tih, smeran i povučen fudbaler, koji je ranije, nažalost, ne svojom krivicom, doživeo medijsko seciranje „lika i dela“ zbog iznenadne odluke da ne nastupi u dresu Crne Gore protiv Kosova. Status reprezentativca naše komšijske države automatski je izgubio, a Dejan Savićević, predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, za takvu, u minut do 12, donetu odluku (ne samo) Ivanića, nedvosmisleno je optužio Zvezdinog generalnog direktora Terzića.

Ivanić se posle tako neprijatnog iskustva isključivo usredsredio na profesionalne obaveze u klubu; nikada se više nije usudio da prokomentariše potez zbog kog je ugrozio svoju fudbalsku karijeru, a verovatno više ni na letovanje ne ide u Crnu Goru. Poslednjim postupkom možda je želeo i da signalizira upravi da se prezasitio igranja fudbala po trusnim terenima širom Srbije.

Koliko je potez Ivanića raritetan u svakom smislu, pokazuje i činjenica da niko od strane fudbalera, ne samo Zvezde, nego i Partizana, a o ostalim klubovima da i ne govorimo, ne sme ili neće da zucne o kriminalnim radnjama u sredinama gde zarađuju za hleb ili oko njih. O društvenim dešavanjima da i ne govorimo, kao da žive na nekom izolovanom ostrvu, bez ikakve empatije i solidarnosti, ispoljene samo u prilikama kada je to u interesu kluba.

Ivanić je rođen 13. septembra 1993. u Bačkom Jarku. Fudbalski je stasao u Vojvodini, a dokazivao se potom u BATE Borisovu, odlučivši da 2019. pređe u Crvenu zvezdu, uprkos tome što je pre odlaska u Belorusiju tvrdio da nikada neće igrati za jednog od večitih srpskih rivala. Poziv reprezentacije Crne Gore prihvatio je 2017. a već 2019. dobio je zahvalnicu.