Svojevrsni kulturni podvig napravila je nevelika, ali znamenita i za ovaj prostor izuzetno značajna izdavačka kuća Gradac objavivši u svojoj kultnoj biblioteci Alef sto (i nešto više) knjiga.
Čast da bude stota pripala je Basarinoj zbirci eseja „Na ivici. Ideologija heliocentrizma“, zapravo reizdanju knjige naslovljene samo „Na ivici“ iz 1987, a koja je tada bila prva u Gradčevoj ediciji Lađa. U ovoj knjizi dodato je ono što se vremenski zbilo nakon tog trenutka – drugi njen deo – Ideologija heliocentrizma razmatra stanje stvari nakon pada Berlinskog zida, raspada Sovjetskog Saveza, kao i Jugoslavije.
U kakvom se društvu ovaj put Basara našao govori 99. Alefova knjiga. To je naslov „Svi smo mi kanibali“ Klod Levi-Strosa, u prevodu Olgice Stefanović. U pitanju su sabrani tekstovi čuvenog antropologa koje je pisao po narudžbini za italijanski dnevni list Republika između 1989. i 2000. godine. Na početku knjige, koja se kao i ostala dela Levi-Strosa bavi mitovima i obredima čovečanstva, kako onim vremenski i prostorno udaljenim, tako i onim bliskim, nalazi se, međutim, u ove praznične dane posebno zanimljiv esej, pisan još 1952. za časopis La Tan modern, „Pogubljenje Deda Mraza“.
Iza Basare sledi D. H. Lorens i njegova zbirka eseja „Jutra u Meksiku“, nastala za vreme boravka pisca i njegove supruge od 1922. do 1925. godine u ovoj zemlji na jednom imanju koje su dobili od prijateljice pokroviteljice umetnosti. Štaviše, na tom imanju je prosut Lorensov pepeo i sahranjena njegova supruga, a to je i jedini pravi dom koji su ikada imali. Knjigu su preveli Angelina Mišina i Pavle Rak.
Naredna knjiga u Alefovoj biblioteci je „Kritika modernosti“ Žan Klera, takođe u prevodu Olgice Stefanović. Zajedno sa podnaslovom – Razmatranja o stanju lepih umetnosti, postaje jasno o čemu Kler (pravo ime Žerar Renje), istoričar umetnosti, kustos, govori. On najavljuje ledeno doba za kulturu kao znak krize civilizacije i smatra da umetnička dela ne mogu imati smisla za one koji ih posmatraju u vremenu u kome se gubi sve što je sveto i u kome vera uzmiče.
„Misli“ Momčila Nastasijevića su 103. knjiga Alefove biblioteke. „Ovoj knjizi ‘Misli’ odgovara u rukopisu uglavnom sadržaj pet svezaka u koje je Momčilo Nastasijević unosio svoje zabeleške – opažanja i otkrića – u času i onako kako mu se rađahu u svesti i kako se borahu da nađu u rečima svoj što jači, prečišćeni izraz“, stoji u predgovoru prvom izdanju ove knjige iz Nastasijevićevih Celokupnih dela iz 1938. odakle su tekstovi preuzeti. Nastasijević u njima piše o stvaranju, o ljudskim odnosima, najdubljim pitanjima ljudskog roda.
Iza Nastasijevića sledi još jedan ovdašnji veliki umetnik filmske i pisane reči – Živojin Pavlović i njegovi eseji „O odvratnom“. „Umetnost se ne deli na ružnu i lepu, jer on zna da između tih polova jedina nepromenljiva jeste – pustoš. NJegova estetika nije put prema apsolutnoj umetnosti. On zapravo hoće da kaže da sumnja u sve to prevazilazi i život čoveka i život umetnika. Čitav svet je samo deo jednog opisa“, kaže u tekstu „Crna žuč života“ na kraju ove knjige Branko Kukić, opisujući nam Pavlovićevu estetiku ružnog, tj. odvratnog.
Najzad, među ovih nekoliko knjiga u biblioteci Alef je i „Večernji razgovor u logoru za ratne zarobljenike u Rusiji između mlađeg i starijeg čoveka“ Martina Hajdegera. Nastao u maju 1945. ovaj tekst, međutim, ne daje nikakve informacije o Hajdegerovim stavovima prema nacizmu ili nekom (drugom) političkom pitanju, ali motiv za njega mogao bi biti lične prirode. Razgovor je smešten u logor za ratne zarobljenike u Rusiji, a Hajdeger se pribojavao da bi se tamo mogla nalaziti njegova dva nestala sina, otud je i razgovor između mlađeg i starijeg čoveka, konstatuje između ostalog u tekstu o knjizi prevodilac Miloš Todorović.
Šta još reći o antologijskoj ediciji osim kontinuiteta od sto i više knjiga odabranih naslova? Poznatu, a nikad dovoljno istaknutu činjenicu – da ju je osmislio i uređuje glavni čovek Gradca – Branko Kukić, znalački, brižljivo i sa istančanim ukusom birajući šta će u njoj biti objavljeno i da je, u duhu minimalizma sa estetskim dometima koji ističu i dopunjuju njen sadržaj čineći je prepoznatljivom, grafički oprema i dizajnira znalac svog posla, nenadmašni Mile Grozdanić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
