Ispovedna, otvoreno iskrena proza nije česta u književnosti.
Ono što je u životu doživljeno obično se pretapa u meditativni tekst i teži univerzalnom.
S druge strane, hrabro ispisivanje sopstvenih pogrešnih koraka, bez trunke ulepšavanja, bez aspiracije da se autor upiše u veliku literaturu, čitaoca donekle osvešćuje da neko, negde, pored, blizu ili sasvim daleko od njega preživljava pakao da bi proživeo i (od)živeo svoje postojanje na ovom svetu.
Knjiga koju je nedavno objavila izdavačka kuća NNK Internacional upravo je od tog sveta: autorka je Eva Kant a naslov Igraj svoju igru već budi radoznalost i ukazuje kojim bi putem priča mogla krenuti.
Još ako se pročita podnaslov – Od doktora, preko Pink Pantera i nazad, jasno je da se u knjizi nalazi slikovito ispisan deo jedne sudbine koja izaziva sumorne misli o sunovratu ka kojem pojedinac može da uputi, s početka uglavnom nesvestan pravca u kojem će ga želja o boljem životu odvesti.
Igraj svoju igru je, piše na korici knjige, životna priča intelektualke sa naših prostora koja i pored stečenog visokog obrazovanja, u nemogućnosti da se zaposli, kreće stranputicom da bi sebi obezbedila egzistenciju i koliko-toliko pristojan život, dostojan čoveka.
Kakva samo iluzija da se kretanjem u tom smeru može obezbediti dostojan život.
Ali u takvu zamku padaju ljudi širom sveta, pa „životno putovanje“ Eve Kant nije specifikum ovog balkanskog tla, mada je moguće da je češći nego negde drugde.
Igraj svoju igru je proza ispisana u dahu, bez pretenzija da mudruje.
Jednostavni stil svakodnevnog kazivanja, rečnik delom iz sveta iz kojeg se (srećom) autorka vratila, i filmično smenjivanje događaja uvode čitaoca u priču, ostavljajući ga na kraju sa gorkom svešću o tome kako se lakoumno tone u životni promašaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
