Mentor jednog krvoloka

NJegovu istoriju pripoveda DŽejms Rom u svojoj fascinirajućoj knjizi Seneka i tiranin: Umeće ubistva u Neronovoj palati (James Romm: Seneca und der Tyrann: Die Kunst des mordens an Neros hof, C. H. Beck, Minhen 2017), o svakodnevnom umiranju u Neronovoj palati. Da li će Seneki poći za rukom da Nerona, svog vaspitanika odgaji i formira kao kralja filozofa? Kome je, inače, pre do muzike, žena… I tek što je u 54. godini počeo svoju vladavinu, kreće da se vrti spirala nesigurnosti, sumnje i ludila.

Rom, oštrim pogledom na dovijanja neronske tiranske vladavine, opisuje smrti ne samo navodnih konkurenata, već i sopstvene majke. Car neće propustiti šansu da nakon jedne neuspele zavere, svoje okruženje očisti od kukolja, tj. od vodećih senatora koji su bili upleteni u nju. Najzad Seneki postaje jasno da se slatko mleko mudrosti kojom se učenik negda hranio, pretvorilo u letalni otrov jednog monstruma. Kao slavni filozof i carev vaspitač biće surovo kažnjen: učenik Neron će prinuditi svog učitelja Seneku na samoubistvo.

Da li je Seneka bio suptilni mislilac ili naprosto šarlatan? Američki klasični filolog DŽejms Rom skicira biografiju rimskog filozofa bez maski i stilizacija. Ne može postojati dobar život u pogrešnom, da parafraziramo Teodora V. Adorna, ali moraju postojati putevi kojim se svesno suočava sa protivrečnostima nad kojima ne gospodari. To je na svojoj koži iskusio Lukijus Aneus Seneka. Da li je Seneka bio mislilac koji je poznavao ponore ljudskog bića ili tek na karijeru orijentisani brbljivko koji je znao da gizdavom retorikom zaseni, a da tokom svog života nijednu sopstvenu misao nije prozborio? Seneka polarizuje gotovo dve hiljade godina nakon svoje smrti, kao što je to činio i za svog života. Još u Senekino vreme savremenici su podizali glasove sumnje u njegovu istinoljubivost, kad je sredinom prvog stoleća nakon Hrista postavljen za vaspitača princepsa, čija se docnija vladavina kao cara ispostavila kao najkrvoločnija među rimskim cezarima.

Seneka je u vreme Neronove mladosti živeo na Korzici. A onda se ukazala šansa njegovog života: Agripina, žena cara Klaudija, želela je da njenog sina Nerona vaspitava pedagog koji će ga formirati za dostojnog regenta. To je bio utoliko značajnije što se takmičio sa svojim mlađim bratom Britanikom (Britannicus) u aspiraciji na tron. Da bi njega neutralizovao, Neronu je bilo potrebno prvoklasno obrazovanje. To je trebalo da mu omogući Seneka, poznati i slavni filozof, spisatelj i retor. Na kraju nije bilo odlučujuće obrazovanje. Kad je do odluke trebalo da dođe, Britanik ili Neron, ovaj drugi je naprosto ubio polubrata, sa filozofskim obrazovanjem ili bez njega. Možda, u vreme kad je Seneka stupio na mesto Neronovog vaspitača, naklonost ka kratkom postupku još nije bila izrazita. Ili jeste? Zašto se Seneka iz filozofskog mira Korzike uputio u Rim? Da li ga je put u bazen sa ajkulama u Rimu osilio da će postati filozof-vaspitač budućeg najmoćnijeg čoveka na zemaljskom šaru i time uticati na svetsku politiku? I pri svemu tome steći bogatstvo?

Protivrečnost je ekstremna: Seneka, suptilni duh, čije spisateljsko delo gotovo opsesivno kruži oko pitanja moralnog života, provešće dobar de svoga života kao učitelj vladara ubice, kome moral i život ljudi nije značio ništa i koji, čini se, nije poznavao ništa drugo do zadovoljenja svojih najnižih nagona. To što se Senekina karakterna slika leluja stoji u vezi sa činjenicom da je on dosta napisao, ali se nije ni jednom rečju osvrnuo na ono što nas interesuje: o svojoj ulozi u intrigama oko Neronovog trona. A, za saučesnike u njegovom okruženju jedna suvišna reč u prisustvu bezumnog psihopate mogla je biti presuda o životu ili smrti.

DŽejms Rom, profesor klasične filologije u NJujorku, posle knjige o Aleksandru Velikom sada se predstavlja monografijom o ubilačkom životu u Rimu. Jedna istorija puna krvi pripovedana je sa napetošću od koje zastaje dah. Seneka je u centru moći i intriga. Rim je formalno bio republika, ali je vlast već generacijama bila u rukama jednog princeps(a), svedržitelja koji se iz obzira prema republici nije smeo zvati car. U to vreme samovlašća ubistvo, kao inscenirano samoubistvo, za Rimljane višeg staleža nije bilo iznenađujući način da se izgubi život. Maloletni Neron i mudri i načitani filozof-mentor proveli su nekoliko lepih godina zajedno. Seneka je imao uticaja i sticao bogatstvo. Ali, malo po malo, morao je da uvidi da se učenik udaljava od njega. I morao je da uvidi da je vremenom postajao svedok i saučesnik nasilja. Pri ubistvu polubrata Britanika, majke Agripine, odbačene žene Oktavije i mnogih drugih, Seneka je uvek stajao u sumnjivoj blizini kao saučesnik ubistava.

Seneka je pisao tekstove o duhovno-moralnim problemima, raskošne i gizdave, koji su suštinski stajali mimo života. Ako se oni apstrahuju, vidi se Seneka, nadničar autokrate i saučesnik političkih ubistava i lakomi profiter despotske vladavine. Mudri Seneka ništa o tom vremenu nije napisao što bi se moglo vrednovati. Ništa ni za svoje neprijatelje savremenike, ni za potonje istoričare.

Rom se služi samo izvorima koji su i drugim istoriografima stajali na raspolaganju. Centralna tema knjige je intelektualno-moralna dilema: koliko dugo mogu da opstanem u životu koji je zločinački? I po koju cenu treba da ga prekinem? Samoubistvo je bila tema stoičke filozofije. Aksiom je glasio: ako život nije više vredan života, onda sam o njemu odlučujem. Mogu da mu učinim kraj.

U opštoj neronskoj paranoji to se i dogodilo Seneki, pošto se našao u blizini zavereničke grupe. Možda je i bio informisan o pripremanom prevratu, ali to nikad nije razjašnjeno. Jasno je bilo samo da on neće preživeti. Po uzoru na kralja filozofa Sokrata, Seneka je mogao popiti čašu otrova (kukute). Ali, kad se soldat-egzekutor našao pred njegovim vratima, i u ime Nerona pozvao ga na samoubistvo, Seneka se odlučio da preseče svoje vene. On je bio stariji čovek pa je i krv tekla usporeno. Kad se dohvatio čaše otrova, taj nije dovoljno delovao. Sav obliven krvlju i izmožden povukao se u vrelo kupatilo da bi se ugušio u isparenjima. Duboko nefilozofski odlazak Seneke pre je, tako, nalikovao na neronsko monstruozno zlostavljanje.

Romova studija napisana je sa izuzetnom dramskom napetošću, moglo bi se reći u maniru trilera. Jednom rečju, ovu briljantnu studiju koja osvetljava rimskog moralnog filozofa Seneku, u nešto oštrijoj kritičnijoj svetlosti no što su ga opisali Tacit, Kasijus Dio ili Sveton, valja što pre učiniti dostupnom i srpskoj čitalačkoj javnosti.