Namuka

Božidar Mandić Svako ko u naslovu ne prepozna zvučnu asocijaciju na „nauka“ ili je loš tumač neologizama, ili je lišen ironijskih opaski. Kao veliki protivnik nauke kraja dvadesetog veka i ovog našeg, preferiram da već jednom na ovo zemno tlo stupi pesnička odgovornost – terorizam za novu poetiku sveta. Pesnik i nije tu samo da zapisuje stihove, već da ukaže na mane i negativnosti nauke koje se sve više uvećavaju. Ne može više naučnik da lakonski odgovori – ja samo istražujem! Svaki naučnik bi u džepu morao da nosi propusnicu sa položenim ispitom iz etike, jer su rezultati njegovih opita sve razorniji. Zar je strašno priznatai da od šesto hiljada vrhunskih naučnika u svetu, četiristo pedeset hiljada radi za vojsku. Celokupna racionalnost se preselila u magacine sa oružjem. A da ne kažem da su – danas – oružje i oruđe postali iste opasnosti. Servantes veli da nam je nauka potrebna kao i oružje, a oružje kao i nauka. Zapamtite, to je bio šesnaesti vek kad je pisac hrabrog viteza prozreo pristizanje opasnosti. I ta opasnost se svakim danom uvećava. Stremimo nagore, a stanje nam je sve gore i gore…
U pozorišnoj predstavi „Teatar o teatru“ psujem nauku. Posle predstave publika me obično pita zašto sam to činio, kad je nauka pozitivna. U našoj svesti verovatno da, ali pitajte prirodu, živa nevina bića, divljake koji još žele da žive sa žabama i gušterima. Nauka je postala socijalna harizma kojoj se svi udvaraju, a još teže joj je odoleti. Zasnovana na otkrivanju sile i potencijalne moći, ona vrti čovekov mozak ka carovanju i vladanju, zbog kojih – nažalost – čovek sve više postaje njihov rob i sluga. Pitam se svakodnevno čemu nam služe otkrovenja o velikoj energiji, kad sve više radimo i ne znamo kuda ide ovaj svet.
Čak i ekologija veli da je nauka. Mada je iz naučnih laboratorija izašlo najviše virusa i razarača, prirodnjaci podležu vrhunskom autoritetu dokazanosti, analitike i sumnjičavosti. Pridružila joj se i religija, pa je tako nastala veronauka. Bože mili, barem da su to nazvali veronauk (pa da bude muškog roda) ili veroznanje, nego koketiranje božanskih podanika sa naukom. Čak i Rudolf Štajner, koga izuzetno poštujem, zna da ga niko neće razumeti ako svoje spoznaje ne nazove Duhovna nauka. Šta će nam nauka, kad ni svoje rođeno dete više ne prepoznajemo od prezauzetosti. Zato sam je nazvao: NAMUKA! Komercijalni referenti naručili su analize, a nauka ih isporučuje kao plod neumitne trgovinske zavisnosti.
Možda su namere nauke u početku bile dobre, ali to je kao s ljubavlju muža i žene – kraj je obično tragičan. Čovek je sve više na „mucikama“ jer ne zna kako da zadrži što mu treba i kako da se oslobodi onoga što mu je suvišno.