O bolesnom genu nesloge 1

Ne, nemojte u najnovijem (dečjem) romanu, pesnika, dramaturga, romansijera, komediografa, naučnika, humaniste i muzikusa, Dobrivoja J. Boškovića (1936), Sunce u srcu (Miroslav, 2018), u mnogim pesmama opevano viteštvo, čojstvo i junaštvo srpskog naroda, očekivati.

Nema sumnje, za vreme Drugog svetskog rata bilo je i toga, ali ne u onoj meri, kao za vreme prethodnih oslobodilačkih ratova. Pisac ovog dečjeg romana (sa ozbiljnom, veoma zabrinjavajućom i, ne manje, tragičnom pozadinom), najviše se bavi onim što mu najviše i smeta, a to su – bratoubilački rat, razdor i poslovična nesloga našeg naroda.

To je trn u oku i zakletoj družini i junacima, ovoga, po mnogo čemu, neobičnog i zanimljivog dela. Čitajući ovo obimno i (događajima koji kao u kaleidoskopu promiču pred našim očima) krcato i bogato štivo, čitalac se ne može oteti utisku, da se bolesni gen nesloge (koji se uvukao u srpsko biće) provlači kroz sve generacije. Korov koji nije lako iz korena iščupati.

Bilo je i ranije islamiziranja, prevođenja u katoličku veru i huškanja konvertita protiv svog matičnog naroda i svoje krvi, ali bratoubilački rat nije nikad uzeo takve razmere, kao u Drugom svetskom ratu.

Članovi Dockove družine iz Grdelice su živi svedoci nemilih događaja, kad je, bez ozbiljnog povoda i u najgore vreme, potekao – Srbin protiv Srbina. Nesrećni sukob je uzeo takve razmere, da se zavojevač, ni u ratovima uobičajenim načelom – zavadi, pa vladaj – nije morao poslužiti…

Roman, koji zaokuplja pažnju i isto takvom znatiželjom se čita, donekle podseća na vragolije Toma Sojera i Haklberija Fina (Mark Tven).

Razlika se sastoji samo u tome, što je radnja ovog dela, za rat, ratna dejstva i bezobzirnu posleratnu odmazdu novih vlastodržaca, vezana. Upravo to mu daje posebnu draž, kakva se u literaturi ne može sresti…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari