Zašto jedemo i kad nismo gladni? Šta hrana znači za nas i koju simboliku krije?
Zašto se u ponašanju prema hrani otkriva ko smo i kakvi smo?
Zašto hranu povezujemo sa uspomenama i sećanjima?
Zašto posežemo za hranom a u stvari nam nedostaje ljubav?
Šta je emocionalna glad a šta hrana utehe?
Kada nam je hrana sapatnik u tugovanju a kada u odnosu prema hrani osećamo stid, krivicu, depresiju, bes…
Odgovori na ova pitanja uvode čitaoca u psihologiju ishrane, novu psihološku oblast koja sve više dobija na važnosti i značaju.
Psihologijom ishrane već desetak godina bave se i dve domaće autorke, Jasmina Knežević i Jelena Blanuša, obe profesorke na Visokoj školi strukovnih studija u Subotici, a sada su u knjizi Psiha i hrana – Zašto jedemo i kada nismo gladni?, koju je nedavno objavio novosadski Psihopolis, sabrale svoja znanja i iskustva kao i najnovija istraživanja i prenele ih na jasan i slikovit način, sa mnogo primera i iskustava klijenata iz psihološke prakse.
U knjizi se bave ulogom i psihologa u promeni odnosa prema hrani, emocionalnim jedenjem, anoreksijom, bulimijom, uticajem genetike i porodice na prehrambene navike, korisnim strategijama za mršavljenje…
U petnaest poglavlja autorke se bave značenjem hrane, fiziološkim procesima ishrane, zadovoljstvom koje nalazimo u hrani, hrani kao regulatoru emocija, zaštiti od pretnji i ugrožavanja, prevladavanju stresa, samoregulaciji i snazi volje u menjaju odnosa prema hrani, poremećajima ishrane…
Na kraju je poglavlje o psihološkom aspektu regulisanja telesne težine a jedan od zaključaka je da ukoliko se hranom potiskuju negativne emocije ili podstiču pozitivne, nijedan klasičan režim ishrane za smanjenje kilograma neće dati željene rezultate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
