Nakon što smo predstavili dve prve knjige iz nove Biblioteke Vetrenjače – savremeni meksički roman beogradske IK Tanesi, pokrenute 2021, uz pomoć Programa za podršku prevođenju (PROTRAD), pod pokroviteljstvom meksičkih ustanova kulture (Ahil ili gerilac i ubica Karlosa Fuentesa i Vesti iz carstva Fernanda del Pasa), čitaocima Danasa predstavljamo još četiri dosad izašla naslova iz te edicije.
Zavera sudbine novinara, pisca, publiciste i istoričara Ektora Agilara Kamina (1946), u prevodu Dalibora Soldatića, zanimljiva je priča o borbi za moć u politici, prijateljstvu, izdajama, ljubavi, ambiciji, novcu i korupciji.
Kamin se pokazao kao sjajan pripovedač sa zanimljivom estetikom proze. Elegantnim rečenicama koje često zvuče sažeto, uz evocirajuće slike, pruža čitaocu verodostojnu panoramu političkog života u Meksiku tih godina.
To je priča o usponu i padu Santosa Rodrigesa i istoj sudbini koja će zadesiti dvadesetak godina kasnije njegovog sina Sebastijana.
Glavni pripovedač je novinar, intimni prijatelj Rodrigesovih, platonski zaljubljen u Santosovu suprugu.
Radnja se odigrava u doba kad zaslužni revolucionarni generali prepuštaju vlast civilima.
Ovaj roman objavljen 2005, iscrpna je slika borbe za političku moć.
Horhe Volpi (1968), najpoznatiji je po romanu U potrazi za Klingsorom (1999), koji je četvrta knjiga u ediciji Vetrenjače (prevod Dragana Bajić). Vreme radnje je neposredno posle Drugog svetskog rata.
Ped kraj rata dolazi do trke u pravljenju atomske bombe između nacističke Nemačke i Sjedinjenih Država.
U datim političkim i ratnim prilikama neki naučnici su se našli pred večitom moralnom dilemom: da li da nastave s istraživanjima zarad viših ciljeva i na dobrobit čovečanstva ili da ih obustave kako ne bi bila zloupotrebljena.
Ishod rata je poznat kao i biografije mnogih stvarnih ličnosti čiji su životi majstorski isprepleteni sa izmišljenim romanesknim likovima u potrazi za tajanstvenim Hitlerovim naučnim savetnikom u ratnim okolnostima, zaduženim za nuklearna ispitivanja.
NJegovo kodno ime Klingsor – preuzeto je iz Vagnerove opere Parsifal – i pripada liku zlog čarobnjaka koji se mračnim veštinama sveti zato što nije primljen među vitezove Svetog grala.
Hitler nije uspeo da se domogne atomske bombe, ali su SAD oberučke prigrlile mnoge naučnike, izbegle iz Evrope pod nacističkom čizmom, napravile su je, pa zatim i upotrebile.
U okviru tog odnosa nauke i naučnika i njihovih života kao običnih ljudi s druge, gradi se zaplet ovog napetog romana zaodenutog naučnom špijunažom.
Huan Hose Areola (1918-2001), jedan od najznačajnijih pisaca kratke proze, romanom Svetkovina (1963) obogatio je meksičku književnost za izvanredno štivo fragmentarne strukture.
U prevodu Bojane Kovačević Petrović to je peta knjiga u ediciji Vetrenjače.
U formi kratkih tekstova ili replika, koji predstavljaju sećanja iz detinjstva i autentične uspomene na događaje koje je autor pročitao, video ili čuo, događaji su poređani na prvi pogled nasumično, da bi do kraja knjige dobili impresivnu formu.
Za ovdašnjeg čitaoca, Svetkovina predstavlja osoben susret sa meksičkom kulturom, tradicijom, nasleđem, mentalitetom i identitetom.
Za ovaj roman, Areola je dobio prestižnu nagradu Havijer Viljaurutija.
Kao, zasad, poslednju knjigu u ediciji Vetrenjače, novinarka i književnica rođena u Parizu (1932), Elena Ponijatovka potpisuje roman Prvo prolazi voz, koji je za ovu priliku prevela Snežana Jovanović.
Štrajk železničara u Meksiku (1958-1959) jedan je od događaja koji su obeležili drugu polovinu 20. veka u ovoj zemlji.
Mada je štrajk ugušen, hiljade radnika izgubilo posao, a njegove vođe pohapšene, on predstavlja prekretnicu u istoriji socijalnih borbi u Meksiku jer su radnici po prvi put uspeli da se organizuju, oforme nezavisni sindikat, reše se potkupljivih lidera i pokrenu protest za ostvarenje prava na bolje uslove rada i veće plate.
S druge strane, Ponijatovska, aristokratskog porekla, ali levičarskog ubeđenja, oduvek je u svojim romanima i novinskim člancima bila hroničarka, ali i borac protiv nepravdi i nejednakosti kojima je bila svedok.
Stoga ne čudi da je inspiraciju za roman Prvo prolazi voz pronašla upravo u ovom istorijskom događaju.
Delo koje nije jednostavno klasifikovati, mešavina testimonijalne proze, istorijskog romana i romansirane biografije, portret je jednog vremena i jednog života.
Kroz preplitanje istorije i fikcije autorka otkriva psihološki kompleksan lik Trinidada Pinede Ćinjasa, njegove porodične i ljubavne odnose, kao i meksičko društvo, radničku klasu, položaj žene, ali i živopisne predele Oahake, Sapoteko indijance i njihove mitove, miris monstere i manga…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
