Jedan je stvaran, drugi je još stvarniji. Njih povezuje znalački ispričana priča. Jezik je savremen, ironijski zaokupljen drevnošću. I fikcijom. To je priča o muškarcima i ženama koji traže sebe. Tražeći sebe, oni plove kroz vreme. To vreme nije linearno. Istorijsko. Ono je, paradoksalno, polifonično. Puteno i zavodljivo. Ogledalno. Ono sobom nosi mnoštvo glasova: glasova prošlosti i glasova sadašnjosti. I mnoštvo likova. Međusobno, oni se ogledaju. Traže i prepoznaju. Susreću. Mimoilaze i rastaju (Petar Jevremović).

Roman “Divotnice” Jelene Pilipović nedavno je objavila novosadska “Akademska knjiga”. Jelena Pilipović (Beograd, 1972) predaje na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti “Filološkog fakulteta” u Beogradu, na kome je stekla zvanje doktora nauka disertacijom “Platonova misao kao graditeljski princip Vergilijevog dela”. Postdoktorskim istraživanjem bavila se na “Institutu za antropologiju i istoriju antičkih svetova” u Parizu.