Pod sjajem kasnorimskih šlemova

Svojom veličinom, bogatstvom predmeta i zbirki Muzej Vojvodine ima sve pretpostavke da ostvari opštiju kulturnu misiju, da bude respektabilna institucija i van naše zemlje. Muzej Vojvodine je mesto u kome se može steći uvid u bogatu prošlost Vojvodine, u različite civilizacije i kulture koje su se razvijale i gasile na tlu Vojvodine, da bi ponovo uskrsnule u muzejskim postavkama. Imamo stalnu postavku koja ide od praistorije do druge polovine XX veka, dakle gotovo do naših dana. Pred nama je složen posao da XX vek predstavimo što kompleksnije i istinitije, i da prevaziđemo mnoge ideološke i druge predrasude koje su ga uveliko karakterisale – kaže za Danas Ranko Končar, profesor Savremene istorije i direktor Muzeja Vojvodine..

Dvorci Vojvodine

Dva dvorca su pod upravom Muzeja Vojvodine – dvorac u Čelarevu čija je rekonstrukcija u toku i dvorac u Kulpinu koji ima inicijalnu postavku starih poljoprivrednih mašina i malu etno postavku. Mi smo matični muzej za petnaestak gradskih muzeja, ali i za ove dvorce, kao što je Narodni muzej u Beogradu naš matični muzej. Nivoi matičnosti zakonski su regulisani. Nažalost, vredni dvorci poput dvorca Kotek u Futogu su van nadležnosti ovog muzeja, kao uostalom i više dvoraca širom Vojvodine. Svi ovi dvorci su zapušteni, zanemareni, neodržavani, a oni su naše nacionalno blago i mogli bi da budu pravi simbol Vojvodine. Od početka svog mandata pokušavao sam doprineti bržoj rekonstrukciji dvorca u Čelarevu kako bismo u njega vratili našu postavku nameštaja, ali uvek se javlja problem sredstava. Dvorci čekaju bolja vremena, mada verujem da i u Vojvodini ima snage da se krene u taj posao.

Muzej Vojvodine ima više od 400.000 različitih predmeta. Među najvrednije spadaju arheološki predmeti. Tu su raskošni paradni kasnorimski šlemovi iz IV veka nađeni u Sremu, na polju Ašman kod sela Berkasova u blizini Šida. Šlemovi, ali i konjske žvale, srebrni ukrasni okovi za pojas i niz sitnih delova paradne opreme od neprocenjive su vrednosti. Stoga su, iz bezbednosnih razloga bili povučeni sa stalne postavke. Vratiće ih ubrzo jer je Muzej dobio adekvatan bezbednosni sistem, video nadzor postavke i niz drugih zaštitnih mera za bogatstvo koje čuva.
Muzej ima mnogo predmeta i u etnološkoj zbirci. Oni su raznoliki, ali istovremeno pokazuju bliskost i veliki uticaj različitih etničkih grupa i njihovo prožimanje. U Vojvodini je međusobno prožimanje različitih kultura prisutno od najranijih dana, preko srednjeg veka do danas. Dokazi leže u zbirkama arheoloških, etnoloških i istorijskih predmeta.
Zbirke nameštaja kojima Muzej raspolaže su izuzetne. Reč je nultim serijama. Ova izuzetna zbirka bila je izložena u nekadašnjem dvorcu u Čelarevu, koji je sada u rekonstrukciji. Nameštaj iz dvorca je restauriran, a jedan broj primeraka sada je izložen i na stalnoj postavci.
Umetničke slike i predmeti su, nažalost, manje-više stihijno ulazili u posed Muzeja. Muzej ipak raspolaže sa vrednim umetničkim slikama zahvaljujući pre svega legatima i donacijama samih umetnika i njihovih porodica. Pošto Muzej nije bio u prilici da odlučujuće utiče na nabavku umetničkih slika, jer su sredstva uvek bila mala i limitirana, ostalo se bez dela mnogih slikara koji najdublje simbolizuju likovnu umetnost Vojvodine, bez, recimo, slika Milana Konjovića. Na sreću, u poslednje četiri godine likovna zbirka je znatno obogaćena, čak sa osamdeset vrednih umetničkih dela. Izuzetno cenimo gest Roberta Hamerštila, austrijskog slikara, našeg porekla, Vrščanina, slikara sa velikim ugledom u svetu. Sve slike koje je izlagao u Muzeju Vojvodine, septembra 2005. godine, slike rađene za kapelu na groblju u Knićaninu (Vojvođanske majke) Hamerštil je poklonio Muzeju Vojvodine. Tako se Hamerštil vratio svojoj Vojvodini, kaže gospodin Končar.
– Njegovo delo sadrži kosmopolitske ideje. Kao istoričar moram da kažem da Hamerštil pokazuje dublje razumevanje naše prošlosti. Iako je kao dete prošao golgotu logora, on ima samo poruke ljubavi i razumevanja. On nadrasta više nego mnogi istoričari vreme koje mu nije bilo nimalo naklonjeno. Njegova ljubav za vojvođanski prostor je nadjačala sva zla kroz koja je kao dete ovde prošao i u jednoj pročišćenoj umetničkoj formi vraća nam se kao poziv na zajedništvo, razvijanje i uvažavanje različitosti.
I drugi umetnici su svoja dela poklonili Muzeju. Jedna poznata vojvođanska skulptorka, gospođa Acin obećala da će Muzeju pokloniti vredne predmete iz zbirke svojih radova. Muzej veoma ceni ovakve gestove, jer ljudi iz Muzeja i te kako znaju da ono što postane deo muzejskog blaga ostaje. Danas u vreme sveopšte komercijalizacije, svest o kulturnoj baštini je nažalost potisnuta ističe direktor Muzeja.
Mnoge izložbe su viđene u svetu. Reč je o devet izložbi: „Srpsko ćilimarstvo“ s kojom se gostovalo u Rumuniji – Temišvaru i Rešicama, Zenici, Vrbasu i dr; „Ženska oglavlja“ (ova izložba je gostovala u Kikindi, Nemačkoj – Ulmu, u Parizu); „Živeti zajedno“ (ova izložba, pripremljena zajedno sa Gradskim muzejem iz Subotice, prvo je bila u Novom Sadu, pa u Subotici, Somboru, a priprema se i njeno gostovanje u Kikindi i Zrenjaninu), „Istorijski portret patrijarha Rajačića“ (izložba je bila u Beogradu, Kruševcu, Sremskim Karlovcima); „Gradovi Vojvodine očima starih fotografa“ (izložba je gostovala u Kotoru, Budvi, Herceg Novom, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Rumi, a planirano je gostovanje i u Vrbasu). „Hamerštilova izložba“ je bila u Ulmu, Erlangenu, a potom ide i u druge gradove Nemačke. „Rimska vojska u Sremu“ je gostovala u Somboru, ali za nju postoji interesovanje i u inostranstvu jer u okviru nje su izloženi i paradni kasnorimski šlemovi koji su jedinstveni u svetu. Za te šlemove postoji veliko interesovanje u svetu. Ove godine šlemovi će biti izloženi u Triru koji priprema veliku izložbu o Konstantinu Velikom.
Trir je, inače, blizu Luksemburga koji je iduće godine kulturna prestonica Evrope. Naši šlemovi će biti izloženi u posebnoj sali kao izuzetni eksponati. Čitav muzej u Triru se renovira za tu izložbu. Šlemovi će se naći na svim sajtovima vezanim za ovu atraktivnu izložbu.