Među velike, potrebne knjige koje se bave istorijom umetnosti i kulture ovog stoleća, svakako spada izdanje sabranih spisa hamburškog istoričara umetnosti i naučnika kulture Abija Varburga (1866-1929).
Izdavanje njegovih spisa otpočelo je u berlinskoj Akademiji Verlag sa priređivačkim timom koji su činili Horst Bredekamp, Mihael Dirs, Kurt V. Forster, Nikolas Man, Salvatore Setis i Martin Varnke.
Počev od 2010. ovo izdanje izlazi sa izmenjenim priređivačkim timom – Bredekamp, Dirs, Uve Flekner, Ulrih Pfisterer, Mihael Timan i Klaudija Vedepol, u saradnj sa Warburg Institute London i Seminar für Kunstgeschichte der Universität Hamburg, a objavljeuje ga Verlag de Gruyter.
Cilj tog izdanja bio je da se širokoj javnosti učini dostupnom naučna dokumentacija iz zaostavštine velikog naučnika.
Uz svako delo priloženi su plodni komentari, čiji je cilj da osvetle izloženu tekstualnu i predmetnu faktičnost.
Abi Varburg, jedan od najznačajnijih istoričara umetnosti poznog 19. i ranog 20. veka, studiozno je izučavao život antičkih motiva u evropskoj kulturi, počev od renesanse u uverenju da je antika za umetnike renesanse imala ulogu prauzora i posedovala emocionalni značaj koji se otkriva u ključnim motivima i centralnim temama.
Svojim istraživanjima on je revolucionisao istoriju umetnosti, postavši osnivač istorije umetnosti kao moderne nauke o kulturi.
NJegov pristup umetnosti podrazumeva originalni pogled na umetnička dela koji treba razumeti kao spoj „emocionalne rezonancije“ sa „nosiocima sećanja“.
Abi Varburg singularna je ličnost u istoriji umetnosti na prelazu 19. u 20. vek.
Rođen je kao prvi od sedmoro dece u bogatoj familiji hamburških bankara jevrejskog porekla.
NJegov otac, Moric Varburg, bio je bankar u trećoj generaciji.
Abi je svoj primogenitet, odnosno, privilegovanu poziciju prvorođenog, najstarijeg sina u hijerarhiji porodične banke, prepustio svom mlađem bratu Maksu, a kao materijalnu naknadu brat je obećao da će mu doživotno kupovati knjige koje ovaj bude želeo.
U srećnoj okolnosti ovog originalnog dogovora, valja videti klicu buduće legendarne Kulturno-naučne biblioteke Varburg – koju od 1904. regulišu statuti privatne fondacije familije, odnosno banke Varburg, danas internacionalno poznatoj pod imenom KBW (Kulturwissenschaftliche Bibliothek Warburg), koja će do Abijeve smrti brojati oko 60.000 naslova.
U decembru 1933. biblioteka je, pod najezdom nacionalsocijalističkog varvarstva, prenesena u London, iz čega je iznikao Warburg Institute, koji je od 1944. pripojen univerzitetu u Londonu na Voburn skveru, odnosno petnaest godina docnije postao sastavni deo School of Advanced Study.
Varburg je sebe, samorefleksivno opisaokao „Jevrejina krvlju, Hamburžanina srcem, Firentinaca duhom“.
Izgubljeni Prvi svetski rat ga se, kao ponosnog nemačkog patriote, veoma zdravstveno kosnuo, te je kao duševni bolesnik – šizofrenija sa sindromom manične depresije – proveo gotovo šest godina u sanatorijumu, da bi 1924. bio otpušten u normalan život.
Normalnost pak kod Varburga nije sasvim odgovarajući epitet.
Kao istoričar umetnosti kretao se na sasvim novom terenu, od metodološki okoštale discipline istorije umetnosti, preko psihologije i biologije, ka novoj, otvorenoj disciplini sa mnogostrukim sinergijama.
On će postati rodonačelnik novog naučnog pravca – ikonologije – čiji je cilj da tumači simbolične forme slika bilo koga žanra.
On je ovaj pojam prvi put uveo u istorijsko-umetnički diskurs 1912. godine.
Varburgovo delo relativno je malo poznato. Za života je objavio nekoliko članaka i samo tri knjige neznatnog opsega.
No lavovski deo njegovog impozantnog opusa čine predavanja i beleške u višestruko korigovanim varijantama.
Pred čitaocem je nekoliko značajnih izdanja njegovih spisa. Najpre dve sveske iz Sabranih spisa, koji će sukcesivno biti objavljeni u sedam velikih odseka, kao i jedan reprezentativan izbor njegovih spisa i jedna sjajna biografija – Gesammelte Schriften: Aby Warburg (Akademie Verlag, Berlin 2008).
Tu su i Aby Warburg: Werke in einem Band priređivača Sigrida Wajgela, Martina Tremla i Perdite Ladvig (Suhrkamp Verlag, Frankfurt 2010) i Aby Warburg Perdite Reš (Wilhelm Fink, Minhen 2010).
Reprinti Varburgovih spisa sa komentarima i objašnjenjima priređivača omogućuju detaljni uvid u Varburgovu ikonološku metodologiju koja je, u međuvremenu, internacionalno prihvaćena kao i u puteve i fasete prijema njegove teorije.
Varburg se posebno interesovao za umetnička dela koja evociraju emocije i iracionalne energije, strah, bol, ekstaze ili protivnasilje.
Sebe nije smatrao stručnim tumačem iracionalizma, već prosvetiteljem koji je, kao i Sigmund Frojd, uski pojam racionalnosti u istorijsko-umetničkom kanonu interpolirao sa oblastima kao što su mitologija, istorija religije ili astrologija.
Izvori Varburgove teorije potiču iz teorije evolucije.
Nekim svojim tezama njegova teorija imala je marksistička, drugim i pretežnijim, darvinistička obeležja.
Učenje Junga bilo mu je inspiracija za pomeranje akcenata iz sfere magično-mitološkog u sfere kolektivno nesvesnog.
Jungova psihologija u to vreme postala je rado oponašana paradigma u humanističkim naukama.
Varburg je pledirao za radikalno, toto genere (u potpunosti) otvaranje discipline istorije umetnosti.
Naporedo sa remek-delima umetničkih epoha, Varburg smatra da treba ravnom merom studirati i numizmatiku, heraldiku, slike na tepisima, poštanske marke, fotografije iz dnevne štampe – svih kultura i svih vremena kao ravnopravne objekte naučnog istraživanja.
Studijsko izdanje sabranih spisa čine: Sveska I. 1,2 (Obnova paganske antike); Sceska II. 1,2 (Atlas slika Mnemosyne); Sveska II. 2 (Serije slika i izložbe); Sveska II.2 (Abi Varburg – Slike iz oblasti Pueblo-indijanaca u Severnoj Americi); Sveska IV (Abi Varburg – fragmenti o proučavanjima izraza); Sveska V (Pisma); Sveska VII (Dnevnik Kulturnonaučne biblioteke)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
