Šahovske studije

Nikola Karaklajić Šahovska studija je pozicija sa reduciranim materijalom,sa malim brojem figura, što veoma liči na završnicu. Ali studija je takva pozicija koja samo liči na praktičku završnicu, no nju je smislio neki kompozitor. Pri tome autor demonstrira neku određenu ideju i, obično, rešenje je drugačije od onoga koje se inače javlja u sličnim pozicijama! Štaviše,kada površno posmatramo neku studiju u prvom trenutku ćemo pomisliti :
„Kako je moguće ovu poziciju dobiti!?“ ili…
„Kako je moguće ovu poziciju remizirati!?“
U tome i jeste draž studije što u njoj postoji skriveni put ka dobitku ili remiju.

A da bi se to ostvarilo obično postoji neka skrivena ideja, „ključni potez“, kojim se postiže rešenje. Treba još napomenuti da u studijama ulogu ne igra vreme kao u šahovkim problemima, niti materijalna prednost kao u završnicama u praksi. Štaviše, obično slabija strana uspeva da nekim neočekivanim obrtom izvuče odgovarajuću korist. U studijama u kojima slabija strana spasava potpuno izgubljenu poziciju nije redak slučaj da se pribegava ideji pata!
Ono što može biti veoma privlačno u rešavanju studija jeste analitička draž raznih mogućnosti. Ključni potez se obično ne može tako lako otkriti. Treba ga tražiti i kad ga nađete još nije gotovo.
Često je taj ključni potez samo uvod u različite varijante i tek kada nađete odgovore na sva pitanja, onda je rešenje kompletno.
A za takve analize potrebne su mnoge finese i suptilnosti. Često nije svejedno kojim ćete redom odigrati poteze, ili na koje ćete polje stati kraljem ili kako ćete naterati protivnika da dođe u iznudnicu itd.
Da pogledamo kako sve to izgleda na jednom primeru :
Ovo je studija češkog kompozitora Jozefa Hašeka. Liči na završnicu iz neke turnirske partije. Po opštim pravilima završnica, zbog materijalne prednosti crni bi trebalo – ako ne da dobije, onda bar da remizira! Dovoljno je da se dama uključi u igru i da obezbedi remi večnim šahom. Međutim, tu se tek vidi koliko duboko je autor studije ostvario svoju ideju da onemogući kretanje crne dame. Uvodni potezi su očekivani 1. Tg5 Kh6 ( ne može 1… Kh4 zbog 2.Sf3 Kh3 3. Tg3 mat) 2. Sf5!! to je taj „ključni potez“ koji oduzima polje g8 crnoj dami! A posle 2… gf5 3. Tgl preti sah-šeh, a pojavljuju se i pretnja posle Kf7.
Dakle : 3. Tg1 Dh8 4. Kf7 Dh7 5. Ke6!! najzad smo stigli i do drugog „ključnog poteza“ koji rešava ishod partije. Kad malo pažljivije pogledate uoćićete da je crni u iznudnici jer gotovo na praznoj tabli crni nema polja za svoju damu, tako da u sledećem potezu sledi šah-šeh!! No da bi se došlo do ovog rešenja trebalo je analizirati datu poziciju sa svim mogućim posledicama i pronaći odgovarajuće

poteze u pravom trenutku.
Isti kompozitor nam daje još prostiji primer u sledećoj završnici:
Poenta kombinacije se nalazi u petom potezu!
Pre toga valja konstatovati da se oba kralja nalaze u nekoj vrsti iznudnice. Beli kralj nema slobodno polje na koje bi mogao da stane. Crni kralj je u matnoj mreži i da nema onog b-pešaka uopšte ne bi imao šta da igra.
Zato su iznuđeni potezi 1. d4 b5 2. d5 b4 (naravno ne može 2… ed5 zbog mata 3,Kf5 ) 3.d6 b3 4. d7 b2 i sad sledi najavljena poenta 5. d8=S!! jer posle 5… b1=D beli daje mat posle 6.Sf7 Lf7 7.Kf7 Sg7 8.Lg7
Još jedan predstavnik češke škole se orijentisao na teoriju završnica. To je Jaroslav Pospišil koji je za sledeću studiju dobio prvu nagradu „češkoslovenskog šaha“ 1963.
Toliko malo materijala, a tako lepo i jednostavno rešenje. Beli će radije dati lovca nego onog pešaka na g2. 1.Se3! Ke1 2. Kc4 Kf2 3. Kd3 Kg1 4.Ke2 Kh2 ideja je,naravno, da se progura crni pešak na h3. Zato bi belom bio olakšan posao ako bi crni igrao 4… Kh1 5. Kf3 uz Kg4 itd
Ovako, posle 4…Kh2 5.Kf1! h3 6.Sg4 Kh1 7.Sf2 ! gf2 8.gh3 i sve je jasno.