San je prozor kroz koji se sve vidi

Prisetimo se Antologije snova Bojana Jovanovića u kojoj je san tretiran kao književni žanr i koja svojim sadržajem potvrđuje divnu misao Ernesta Sabata: „Snovi su korisni jer su slobodni“.

Ako prihvatimo da je tako, pitanja se nameću sama.

Šta snevačima znači sloboda snova?

Da li im više pomaže ili odmaže?

Takva pitanja prelaze na viši nivo upitnika ako im pridodamo i zrelo shvatanje da postojimo i izvan granica svesnog.

U Svetu snova i podsvesnog, čak – više tamo nego ovamo.

Na takvu mogućnost ukazuje i Heraklit koji ističe da prava priroda stvari voli da se skriva i da ono što budni gledamo jeste smrt, a ono što u snu vidimo jeste život.

Heraklitove mišljenje možemo prihvatiti još i s većim uverenjem posle čitanja zbirke ogleda Snovi: psihološko tumačenje Žarka Trebješanina (Data Status, 2020), koji odmah u uvodu ističe da „Čudesno lepi, ali i čudovišno strašni i okrutni, snovi su večita zagonetka, privlačna i zastrašujuća u isti mah“.

Sanjanje, „telegramsko dopisivanje“ svesnog i podsvesnog, daje oblikovani Svet snova koji jeste potvrda da je svet jave i budnosti čoveku nedovoljan.

Sad je posve jasno da ne možemo ostvariti sebe u potpunosti bez (pro)tumačenih snova.

Snovi, kao prelazak iz jednog sveta u drugi, jesu naša naizmenična prisustva i odsustva tamo i ovamo, i kao takva, PRIRODNO je da privlače punu pažnju.

To je i razlog što čitaoca i u ovoj Trebješaninovoj knjizi očekuje velika lepeza snevanih iskustava, a koja su rezultati istraživačkog rada najostvarenijih tumača snova – Sigmunda Frojda, Karla Gustava Junga, Alfreda Adlera i Eriha Froma.

Naravno, njihova različita tumačenja, vešto uočena i obrazložena, knjizi daju dodatnu vrednost od koje najveće koristi mogu imati budući proučavaoci i tumači snova.

Ističe se i autentičan Trebješaninov pristup razlikama, ali i podudarnostima u njihovim istraživanjima. U njegovim studijama i analizama dominira sveobuhvatnost odabrane teme.

Tako je i u ovoj nevelikoj knjizi, ali i u razgovoru za nedeljnik Vreme, gde autor, dajući objašnjenje da je kroz vekove bilo velikog otpora prema tumačenju snova (Katolička crkva, recimo, na snove je gledala kao na obmanu, naročito na proročanske), iznosi zaključak – „Ako ima sudbine, koja je onda uloga Boga?“ Rekli bismo, više nego jasan razlog zbog čega proročanski snovi smetaju strogo određenim religioznim osećanjima. Psihološko tumačenje snova nudi viđeno viđenog, u religiji nema toga, i to je definitivna prevlast psihologije (i nauke) nad religijom. San je prozor kroz koji se vidi sve. Kroz religijski prozor ne vidi se ništa.

No, to je za drugu priču. Nama je bitno da psihološko tumačenje snova postaje neophodnost.

Zadovoljni, tom uzletu pridodajemo i Trebješaninovu knjigu koja sadrži gotovo čitavu istoriju tumačenja snova. Vešto upakovanu, otvara je Uvod: priroda i tajna snova, gde autor podseća da su budno stanje i stanje spavanja dva kompletirana čovekova postojanja.

U uvodu je i poziv: „Naučimo da sanjamo“, čitamo i o (zagonetnoj) vezi snova i ludila, imamo i odgovor koliko je mit važan ključ za razumenje snova.

Pripremljeni kao čitaoci, prelazimo na prvi ogled Istorija tumačenja snova i upoznajemo se sa ranim mističnim i religioznim tumačenjem snova. Napominjemo, u srednjem veku, u zapadnoj hrišćanskoj kulturi, „san je postao sumnjivi noćni proizvod“.

Šta donosi novi vek? Stav da je tumačenje snova potpuno nespojivo s naučnim pogledom na svet.

Najzad, dolazi i doba romantizma i očaranost snovima.

To je vreme koje je vratilo snove u centar duhovnog interesovanja. Na kraju ogleda jeste i istina, koja je formulisana autorovim zaključkom, da „Nažalost, uprkos novim saznanjima, i dalje nije jasnije kakva je priroda i uloga snova, i posebno, kakav je njihov smisao“.

Ne zaboravimo pomenutu slobodu snova, jer sledi Narodno tumačenje snova koje nudi i svoj ključ što otvara vrata carstva sanjanja, uz uvodnu napomenu autora da je nekada davno, u preistoriji, u „primitivnim društvima“ umeće tumačenja snova bilo izuzetno važno i veoma cenjeno.

Trebješanin nije izostavio ništa.

Uz sanovnike i tumačnike snova ne zaboravlja ni usmene sanovnike, ali ni „kažu babe“ da to ili ono predskazuje dobit, sreću, veselje, gubitak, nesreću, smrt.

Slede tekstovi stubovi ove knjige a to jesu eseji: Skriveni smisao sna: Frojdova teorija; Alderovo shvatanje: san je odbrana od doživljaja poraza; San je ono što jeste; Jungovo tumačenje; Fromovo tumačenje snova, i kao kruna ovog bloka, Tehnika tumačenja snova. Poznato je razilaženje u tumačenjima snova Frojda, Junga, Adlera i Froma, ali mora se istaći.

Ostaje utisak kako je Frojdovo tumačenje, kao osnovica, u stalnom kretanju u analizama i (po)stavkama Junga, Adlera, takođe i Froma, ali i njihovih sledbenika.

Svi oni razvili su sopstvene teorije, pa opet, nema apsolutne istine koja sve objašnjava. Setimo se, posebno istine koja ide uz pitanje: kakav je smisao snova?

Naravno, razlika između ovih velikana u mišljenju o snovima je velika, ali je Trebješanin znalački pojašnjava.

„Prema Frojdu, snovi na prikriven način izražavaju potisnute želje, a prema Adleru izražavaju skriveni životni plan. Jung smatra da snovi koriguju čovekov osnovni svesni životi stav, a Adler veruje da oni učvršćuju i podržavaju liniju vodilju“, objašnjava autor. Nimalo male razlike u stavovima, naprotiv. Ne zaboravljamo Froma. On zaključuje, „San je smislen i značajan izraz bilo koje vrste mentalne aktivnosti u uslovima spavanja“.

Dakle, Trebješanin izdvaja što je za čitaoce najbitnije od onog što su velika imena u svetu psihologije ostavili u svojim knjigama. Naširoko bi moglo da se piše o njegovim tekstovima koji su posvećeni njihovim analizama, ali je dovoljno pomenuti još cenzuru koju upotrebljava san.

Kako ističe Frojd, cenzura sna deluje kad podsvest ne dozvoljava da sanjano uznemiri našu svest. Tada naši snovi deluju besmisleno i haotično, kao takve teže ih je protumačiti.

Trebješanin svoju malu istoriju psihološkog tumačenja snova znalački kompletira ogledima Tipovi snova: veliki, značajni i mali; Proročanski snovi; Tipični snovi; Snovi znamenitih ljudi. Što se tiče tipova snova, izdvajaju se veliki i proročanski snovi.

Trebješanin napominje da veliki snovi predstavljaju vrstu retkih snova koji dopiru iz najvećih arhetipskih dubina kolektivnog nesvesnog i koji nagoveštavaju neke izuzetno važne promene.

Kao proročanski snovi, najupečatljivi primeri navedeni u knjizi jesu snovi Abrahama Linkolna i Vojislava Ilića o nadgrobnom spomeniku. Da, više nego zanimljiv jeste i san Adolfa Hitlera…

Od snova znamenitih ljudi izdvaja se čudesni san (snovi) Renea Dekarta. Njihovom tumačenju dat je veliki prostor jer je vekovima izazov za tumače, a i dandanas je za savremene jungovce.

Knjigu zatvara ogled Smisao i značaj snova za razvoj ličnosti i samospoznaju. Očekivano. Jer, u razvoju ličnosti i procesu samospoznaje, protumačeni snovi jesu putokazi do prozora kroz koji se vidi sve. Prozora za koji smo vezani kao glumac za svoju ulogu.