Sve što budem napisao biće već narednog trenutka podvrguto preispitivanju. Kako godine prolaze sve više shvatam apsurdnost čuvene zakletve na suđenju „istina, istina i samo istina…“.
I gde sam ja tu ? Negde u maglovitim predelima istine, po ko zna koji put, traganja za sopstvenim identitetom.
***
Prošlost drugih ? Nešto što sve manje smem da komentarišem. Teško da mogu i da pretpostavim kroz kakva iskušenja prolaze ljudi ne bi li došli do “šake soli“ ili pak dokle dopire nečija neosetljivost. Istorija je velika bujica koju će snažni buldožeri preispitivanja istine i “stvarnih činjenica“ stalno korigovati i preusmeravati.
***
A detinjstvo beše vreme bezbrižnog i skladnog života koji ostaje u zlatnom ramu bez senke, slika koju vredi stalno održavati u svojoj izvornoj verziji. Svaka pomisao na roditelje vodi me do prve velike molitve o koju sam se ogrešio.
***
Ako je to i bila diktatura jednog čoveka i proletarijata ili koje već autoritarne ideologije, ipak je to bilo vreme nekog reda i poštovanja nekog zakona. Vreme u kome se bar nešto znalo ili je ta iluzija bila izuzetno uverljiva.
***
Škola… U velikom osmogodišnjem ramu, sem sentimenta, pamtim i siromaštvo, i skromnost, i socijalnu romantiku…
***
Gimnazija u Zaječaru… Danas sve deluje kao oveštala fraza, ali respekt gimnazijkog školovanja ostaje dobra podloga u svim kasnijim traganjima za osloncem koji te vodi na put u visoko društvo.
***
Kao po utvrđenom kalupu sve varošice iz soc realističkog miljea ličile su jedna na drugu , a opet imale su posebnu dušu i aromu. U albumu neispričane romantike ostaće zabeležene senke zaboravljenih predaka i suza koja nikako da kane.
***
Korzo… Neizostavna arena u kojoj smo svake večeri očekivali onaj fatalni, tajni znak u očima simpatije. Kroz pristojnu dozu alkohola dolazila su i prva saznanja o razočaranim boemima i knjiškim moljcima, i visprenim mangupima, i romantičnim provincijalkama i umornim štreberkama koje su čekale svoju prvu ljubav. Duh tog pitomog mesta je naše odrastanje, patnju, tugu i radost učinio prihvatljivijom.
***
Sve priče o gotovo izučenoj ekonomskoj nauci, strasnim poniranjima u likovnu umetnost i ko zna šta još iz fakultetskih klupa, spakovano je i zaboravljeno na dnu sanduka studentskog miljea. Velikim slovima ostaje zapisano danonoćno šegrtovanje u betonskim kazamatima Fakulteta dramskih umetnosti. Bio je to u pravom smislu poligon za ispitivanje izdržljivosti .
***
Režija… Kada sam poverovao da ću biti uspešni novinar…urednik… splet okolnosti me je ubacio u stvaralački vrtlog iz koga se više nisam izvukao. Kao da sam svojom voljom želeo da budem na raskršću dveju staza. I dok je prva nudila nadu i ohrabrivala druga je skraćivala život i stvaralačkom patnjom ubijala.
***
Prijemni na FDU … Sve je moralo da se dogodi na teži način, da osetim ukus poraza i da preispitam sebe : imam li snage za novu rundu ili da se prepustim lagodnom osećaju preziranja svega postojećeg. Izazov pobede bio je snažniji.
***
Jedini pozorišni izazov koji ima direktnu proveru pred nemilosrdnim auditorijem jeste GLUMA. I iskušenje i velika opsesija… I najveća razočarenja i najuzbudljivija priznanja. I užasna praznina pred polupraznom salom i salve aplauza ! To iskustvo je nemerljivo.
***
Beograd sedamdesetih… Citiraću pesnika : – Raspolažem s milijun nježnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti, koja nas je pred vlastitim očima varala, uzmicala, i napuštala… u lijepim trenucima nostalgije, ljubavi i siromaštva…
***
Kako se živeo ? Duga je to i melodramatična saga koju su sve generacije morale da preplivaju. Izraz „ Samo da je kabasto“ bio je lajtmotiv naših sedeljki.
***
Diskretno sam, bez vidljive podrške, stupio u omamljujući svet Teatra satkan od pravih posvećenika, neshvaćenih genija, slučajnih namernika, amatera i profesionalaca. Takav herbarijum teško da racio može da objasni. DADOV, SUSRET, TEATAR LEVO, TEATAR 13…a pre svega TEATAR DES “ ŠPANAC“ i KRSMANAC činili su nešto izuzetno potentno u umetničkom smislu. Žrtve se nisu brojale, a pobede su bile pirove.
***
Studentski program Index je bio kreativan ali mukotrpan proces upoznavanja sa najboljom novinarskom školom u Jugoslaviji. Krenuo sam od početka: od saradnika na svim rubrikama do jednog od osnivača nadaleko čuvenog Indexovog pozorišta, zamenika glavnog urednika i …kada je ozbiljno izučavanje novinarskog zanata postalo opsesija…novo iskušenje od nule: studije režije. A novinar, voditelj…. tja… tada mi se činilo da stalno napredujem…
***
Galerija Indexovaca je velika i raznovrsna: od nezaobilaznog Rajka Pavićevića preko Saše Crkvenjakova, Šimunca, Šebeka i Slobodana Kostadinovića do mladih lavova, Kanjevca i Cekića. Nema radija, novina ni televizije u kojoj nisu ostavili trag ili bili čelni ljudi. Sa kakvim smo entuzijazmom stvarali INDEX 202 i verovali da će to neko znati da ceni.
***
U režiju sam krenuo revolucionarno, drsko, razbarušeno … I gle čuda – izuzetan početni uspeh na brojnim festivalima. PISMO-GLAVA u Beogradskom dramskom pozorištu i prvi veći uzlet na vrućem beogradskom terenu. A onda jedno od najuzbudlivijih iskustava: – višegodišnja ljubav u formaciji KPGT, sigurno najznačajniji pozorišni izazov na ovim prostorima uopšte. Na stotine umetnika iz čitave Jugoslavije u zajedničkoj misiji apsolutnog teatra. Sve današnje teatarske “ inovacije“ vode poreklo iz vulkana pod dirigentskom palicom LJubiše Ristića.
***
Cigani lete u nebo… Fenomen koji je sudbinski obeležio deo moje umetničke karijere. Mašta koja je stvarala na pepelu.
***
Velike političke turbulencije devedesetih uzimaju me pod okrilje i sledi višegodišnja borba u raznim antiratnim akcijama. I onda neka preispitavanja vlastitih estetskih merila, uglavnom bespotrebna, a sve to rezultira postepenim povlačenjem u samoizolaciju.
***
Na drugoj godini studija FDU, u Teatru DES “ ŠPANAC“ po tekstu Miodraga Đukića, postavljam KISEONIK – parabolu o slobodi mišljenja i stvaranja. Osokoljen prvim uspehom, sa istom ekipom istomišljenika ulazim u novu avanturu HORIZONT – VISOKA MONTAŽA Deane Leskovar , bezobrazno poigravanje sa preživelim relikvijama prošlosti i kultom ličnosti. To svojevrsno mladalačko ludilo sa ukusom đona, u revolucionarnom zanosu označavam kao TRILOGIJU NEIZBEŽNE APOKALIPSE sa završnim udarcem u HEROJU ULICE, Lade Martinac, predstave sa elementima rok mjuzikla koja je na surov i upečatljiv način anticipirala krvavi raspad tadašnje Jugoslavije i sudbinu stvaranja nove srpske države. HEROJ ULICE je bio nekoliko godina neizostavna teatarska lektira beogradskih studenata i srednjoškolaca. Iz te radionice u beogradske teatre otisnulo se dvadesetak izvođača glumačkih radova od kojih su neki napravili zapažene karijere.
***
Izuzetno značajno mesto u mom pozorišnom iskustvu zauzima muzika. Sa dužnim respektom na početku behu doajeni : Vojislav Voki Kostić, Zoran Hristić, Vojkan Borisavljević. Veliku podršku imao sam i u ambijentalnoj muzici Enca Lesića i Gabora Lenđela, ali nisu me mimoišli ni snažni motivi rokera: Nenad Milosavljević / NešaGalija , Bora Đorđervić, Bajaga… NJima dugujem puno i zbog nagrada i zbog nezaboravnih trenutaka euforične publike. O novim iskušenjima sa savremenom muzikom, posebno, Tanja Milošević, tek osvajam početnu etapu.
***
***
Trenutno … moja celodnevna okupacija je rad na TV seriji SINĐELIĆI produkcije Emotion . Veliki četvorogodišnji ciklus koji traži izuzetnu psihofizičku spremnost. Proces visokog rizika. Moram i to da preživim.
***
Ono što se ne zaboravlja je saradnju sa velikanima evropskog i jugoslovenskog teatra:
Roberto Ćuli, Tovstanogov, Peter Štajn, Tadeuš Kantor… Dušan Jovanović, Unkovski, Belović, Aleksandar Popović … LJubiša Ristić.
***
Entuzijazam i bespoštednost sa kojom sa krenuo u Beogradu imala je istu recepciju i u manjim pozorištima u unutrašnjosti i donela je dragoceno iskustvo i neverovatna otkrića.
***
Rediteljsko prostranstvo omogućilo mi je susrete sa izuzetnim ličnostima : književnicima, slikarima, muzičarima… prosjacima, secikesama, gubitnicima… Trenuci u kojima je svako novo saznanje bilo nečekivano.
***
Još nisam dosegao tu sposobnost da sebe preispitam a da ne napravim silne propuste. .. Sa kakvim nestrpljenjem hrlimo u more svih nepodopština ? Ovo pomahnitalo vreme ne dozvoljava nam da fiksiramo vredne uspomene koje lagano blede i nestaju.
***
Iako po prirodi frontmen , nikada nisam želeo da budem Upravnik ali sudbina meša karte. Bivao sam na čelu brojnih poduhvata ali biti upravnik !?! … Sve se menja preko noći i postajete pikado tabla u koju je normalno zabadati igle. Hteli-ne hteli postajete i majka i maćeha, i žrtva i dželat i neprijatelj i „“spasilac“ i ko zna koji antiheroj. .. O ordenju i svakojakim lentama – drugom prilikom.
***
Po ko zna koji put sam pred pitanjem : da li sam deo raznorodne gomile gubitnika iz Twin Peaks palanke ? Ne prihvatam ali dobro znam da sam i sam nekim (ne)činjenjem doprineo podizanju “zida plača“ opšteg duhovnog propadanja.
***
Mi smo građa od koje se prave snovi, a naš mali život je snom zaokružen. To je neobjašnjiva magija prolaznosti o kojoj svi imamo divna sećanja.
O sagovornikuReditelj Vladimir Lazić rođen je 1952. godine u Zaječaru. Režiju je diplomirao na FDU u Beogradu u klasi profesora D. Đurkovića i S. Saletovića. Od 1972. učestvuje u dramskim radionicama i saradjuje sa alternativnim trupama u najrazličitijim istraživanjima – od klasičnih radionica do ekstremnih iskušenja. Jedan od osnivača Indeksovog pozorišta. Bio je umetnički direktor i upravnik N.P.”Sterija”, Vršac i Pozorišta “Zoran Radmilović” u Zaječaru. 1996. osnovao je ART STUDIO “R” – Zaječar-Beograd. Vladimir Lazić potpisuje preko 120 pozorišnih ostvarenja, od kojih je za 20 dobio nagrade za režiju. Od njegovih predstava koje su na repertoaru, najznačajnije su CIGANI LETE U NEBO, LJUBAVNIK VELIKOG STILA, JASMIN NA STRANPUTICI, ŽENIDBA I UDADBA… Režirao je igrane TV serije : TAJNE OBIČNIH STVARI , IDEALNE VEZE , KAD NA VRBI RODI GROŽĐE, SINĐELIĆI … Živi i radi u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
