Mića Milošević: Ideja Jugoslavije je bila velika, a mi smo bili mali
Gotovo je, gotovo moje detinjstvo.
Ljubo, Ljubo, kako si bio mlad i crn
Ne sećam se da sam ikad video Ljubu Popovića uštogljenog u svečanom odelu sa akt tašnom poput nekih slikar akademika.
Samokrunisani kraljevi razrovanih trgova i ulica
Retko ozbiljno promišljam svoju prošlost, uglavnom je to skup nepovezanih situacija natrpanih u kutiju iz koje, kad im se prohte, iskaču kao čupavci. Nekad tokom razgovora svićne neka slika da mi pritekne u pomoć, nekad se čitava sekvenca samoinicijativno ugura u tekst koji trenutno pišem…
Risto Lazarov: Jugoslavija je bila zemlja nasmejanih ljudi
Prošlo je u tren oka vreme kada smo, mladi i lepi, bili okrenuti istoriji sutrašnjeg dana. Danas u doba korone, na video-klipovima koje dobijamo na pametnim telefonima, u ogledalu gledamo sami sebe.
Momčilo Pavlović: U Srbiji nema šta da krijemo niti koga da štitimo
Prolaznost života pokreće sećanje. Sećamo se onoga što pamtimo.
Arif Biščević: Sarajevski krug dvojke
Prečesto emocionalno vraćanje u vlastitu prošlost znak je da pokušavamo povezati niti vremena u vlastitim životima.
Jovanka Nikolić: Kragujevac je žrtva radikalske osvete
Rođena sam u Kragujevcu, živim u Kragujevcu…
Izvrnuta kora nara
Vasko Popa vidno je oronuo i skoro da je pomiren sa bliskim krajem. Izašao je sa VMA gde su mu operisana pluća. Kreće se sa štapom. Na leđima torbica, čobanska; nalik je na nomada. Pesnici i jesu nomadi koji se kreću kroz večnost.
Vlada Kravčuk: Puče fudbal, rasturi se društvo!
Kraj rata zatiče mog oca u Videm Krško, gde sa XIII proleterskom brigadom ide do Trsta. Kako je vezista, zovu ga nazad u Beograd, jer se na Banjici osniva Školski centar veze.
Milica Čubrilo Filipović: Nostalgija za Afrikom
Verovatno su fotografije doprinele prvim slikama koje pamtim, jer ih imamo mnogo, pogotovu na slajdovima koji su redovno projektovani u kući, sa sve opisima, prisećanjima i uz pominjanja prijatelja.
Aleksandar Obradović: Olako sam se odrekao jurenja za snovima
Nakon što su završili fakultete, roditelji u potrazi za boljim životom napuštaju Tutin, jednu od najnerazvijenih opština u bivšoj državi, i 1978. dolaze u Valjevo.
Aleksandar Vučo: Dete humora zaspalog
Jedno kratko vreme šezdesetih prošlog veka družio sam se sa Vukom Vučom.
Kako čitati ono što nije napisano
Prvi put sam ušao u Tanjug 1. septembra 1958. godine. Imao sam 19 godina.
Mića Milošević: Na kraju priče ili na početku kraja
Čudo jedno! Napunih devedeset godina i još sam živ. A i pitanje je da li sam to ja?
Branislav Grubački Guta: YugoSloven, belac, slobodni strelac
Rođen sam na Đurđevdan, veliki paganski praznik Starih Slovena, 6. maja 1963. godine.