Mi ovde određujemo sve
Za nas koji smo ovde još od prošlog veka, do početka devedesetih nije bilo dileme kako početi.
Snježana Milivojević: Čuvarka prećutanog i neželjenog sećanja
Uvek me je više zanimala sadašnjost nego prošlost. Zato sam i izabrala da se bavim medijima koji su u našem svetu glavni kreatori zajedničkog sada -i- ovde.
Mladen Arnautović: Bio sam svedok jeseni „Praškog proleća“
Prošlost ne prolazi. Ona je naš život i ne može se izbrisati. Što sam stariji sve se više podsećam na to. Oca ne pamtim, poginuo je na početku rata.
Sve je relativno, a naročito ideje dobra i zla
Ne volim da se sećam. Ni lepih, ni ružnih stvari.
Aneta Vladimirov: Nije budućnost nužno ono što dolazi
Prošlost je paradoks, istovremeno je inspiracija i ishod. Svojevrsno tautološko mrcvarenje naših ličnih, najčešće neosvješćenih, istorija. Moja mama je živjela u društvu modernijem od ovog u kojem živi moja kćer.
Damir Pavić: Život i rat
Moj deda se zvao Ante. I moj otac je bio Ante. Verovatno je i pradeda bio Ante.
Boris Varga: Privilegija je danas biti u manjini
Metaforički sebe smatram apatridom. Slaven sam i panslavista, mada mislim da je ta ideja kroz blisku istoriju politički zloupotrebljena i istrošena.
Sve nenormalno mi smo živjeli kao normalno
Historija svih nas predodređena je historijom zemlje u kojoj smo rođeni.
Moj otac Peko spartanski me je vaspitavao
Toliko je toga prešlo preko mojih nejakih leđa da mogu da kažem da sam u duhovnom smislu bogat čovek.
Miodrag Zupanc: Bio sam šta sam hteo
Biće da sam imao srećno detinjstvo, premda je to teško racionalno dokazati.
Pokušaj pjevanja u mucanju svijeta
Prošlost je resurs. U koji se jedino umjetnošću može intervenirati bez zloupotrebe ili karikaturiranja.
Privlači me spoj ljudskih prava i politike
Na detinjstvo i ranu mladost najviše me podseća Bertolučijev film „Ukradena lepota“. Ne po filmskoj radnji, već po atmosferi, osećanju slobode, ljubavi i života.
Kud plovi ovaj brod
Dakle, postoje trenuci u životu kada imaš vremena da se svega setiš i da dobro porazmisliš o svom životu! Zatvorska ćelija je idealna za kopanje po sebi i introspekciju. Tada, između rešetaka, lepo čovek može da sagleda sve i da se seti svega što mu se dešavalo dok je bio slobodan, kao „zec u kukuruzu“.
Ne mogu da spavam ako se ne borim
Razmišljam o svom detinjstvu uglavnom kada mi je potrebno da razumem neke svoje sadašnje stavove ili odluke.
Postojim između svoja dva sveta
Otišla sam iz Kraljeva kad sam imala devet godina * Moj otac, šef železničke stanice u Kraljevu, učio me je da plivam u Ibru i Moravi * Majka mi je šila kostime i vodila na probe * Mina i ja smo izuzetno bliske a tako različite * Beograd nisam volela na početku * Prva pozorišna uloga bila je mala, u „Korespodenciji“ * Predavala sam glumu na svim godinama, a jednom i istoriju pozorišta