ljudi secanja

Mi smo podanici kralja Ibija

Sada sam potpuno svestan da su me oblikovali moji roditelji, moji učitelji i profesori. Pamtim i danas njihove reči. Ali čini mi se da je od reči bio važniji lični primer.

Branko Miljković: Pesnik je način postojanja

Kratki tragični život Branka Miljkovića imao je onu čemernu određenost, suviše brz da živi, suviše mlad da umre. On je pisao darovitije nego čitavo jedno pokoljenje.

Smatrajte da imate moju ostavku

Negde pri kraju mandata u Omladinskim novinama, krajem 1983. počeo sam pregovore za novi posao.

Mao i Dilan u Petoj beogradskoj

Baš sam bio baksuz na samom početku školovanja. Nakon prvog pismenog zadatka u prvom razredu, dobio sam i prvu ocenu. Bila je tri na četiri.

Život je radost koja izmiče

Sunčana ulica je prva i prava slika mog života. Ulica i sunce: dva neizbežna amblema. Jedan astralan, nepromenljiv, nedohvatljiv; drugi ljudski, podesiv, pristupačan. Bizarno prožimanje.

Ljudi se dele na Sokrate i svinje

Jednom sam se setio reči iz Hegelove „Filozofije istorije“: „Ako su želje ono što narode nagoni na delovanje, takva dela iščezavaju bez traga ili su njihovi tragovi samo propast i razaranje.

Retro Priština

ALAT IZ PROŠLOSTI, korodirao, zastareo, nepodesan za trenutnu efikasnu upotrebu, u ličnom smislu najčešće je to osveta, u kolektivnom – istorija.

Čovjek iz nepostojeće zemlje

Prošlost je vjerojatno kao i svakom piscu pitanje svih pitanja, prva i istinska opsesija. Nije slučajno. Proust je od sjećanja izmislio vlastiti književni žanr i pravac.

Svetovi nestaju, drugi se rađaju

Pisac živi od prošlosti, od nje stvara svoje knjige, on je zamišlja i izmišlja. Inače volim da razmišljam o nečemu što je bilo, da preispitujem svoj postupak, da analiziram razgovor i da od svega toga pravim priče.

Kratki roman o ratu s celim svetom

Veliki sam ljubitelj istorije, fasciniran sam onim što je bilo mnogo više nego onim što će biti, tako je bilo oduvek.

PrvaPoslednja