ljudi sećanja

Mi ovde određujemo sve 1

Mi ovde određujemo sve

Za nas koji smo ovde još od prošlog veka, do početka devedesetih nije bilo dileme kako početi.

Aneta Vladimirov: Nije budućnost nužno ono što dolazi 5

Aneta Vladimirov: Nije budućnost nužno ono što dolazi

Prošlost je paradoks, istovremeno je inspiracija i ishod. Svojevrsno tautološko mrcvarenje naših ličnih, najčešće neosvješćenih, istorija. Moja mama je živjela u društvu modernijem od ovog u kojem živi moja kćer.

Damir Pavić: Život i rat 6

Damir Pavić: Život i rat

Moj deda se zvao Ante. I moj otac je bio Ante. Verovatno je i pradeda bio Ante.

Privlači me spoj ljudskih prava i politike 12

Privlači me spoj ljudskih prava i politike

Na detinjstvo i ranu mladost najviše me podseća Bertolučijev film „Ukradena lepota“. Ne po filmskoj radnji, već po atmosferi, osećanju slobode, ljubavi i života.

Kud plovi ovaj brod 13

Kud plovi ovaj brod

Dakle, postoje trenuci u životu kada imaš vremena da se svega setiš i da dobro porazmisliš o svom životu! Zatvorska ćelija je idealna za kopanje po sebi i introspekciju. Tada, između rešetaka, lepo čovek može da sagleda sve i da se seti svega što mu se dešavalo dok je bio slobodan, kao „zec u kukuruzu“.

Ne mogu da spavam ako se ne borim 14

Ne mogu da spavam ako se ne borim

Razmišljam o svom detinjstvu uglavnom kada mi je potrebno da razumem neke svoje sadašnje stavove ili odluke.

Postojim između svoja dva sveta 15

Postojim između svoja dva sveta

Otišla sam iz Kraljeva kad sam imala devet godina * Moj otac, šef železničke stanice u Kraljevu, učio me je da plivam u Ibru i Moravi * Majka mi je šila kostime i vodila na probe * Mina i ja smo izuzetno bliske a tako različite * Beograd nisam volela na početku * Prva pozorišna uloga bila je mala, u „Korespodenciji“ * Predavala sam glumu na svim godinama, a jednom i istoriju pozorišta

PrvaPoslednja