Ne mogu da spavam ako se ne borim
Razmišljam o svom detinjstvu uglavnom kada mi je potrebno da razumem neke svoje sadašnje stavove ili odluke.
Postojim između svoja dva sveta
Otišla sam iz Kraljeva kad sam imala devet godina * Moj otac, šef železničke stanice u Kraljevu, učio me je da plivam u Ibru i Moravi * Majka mi je šila kostime i vodila na probe * Mina i ja smo izuzetno bliske a tako različite * Beograd nisam volela na početku * Prva pozorišna uloga bila je mala, u „Korespodenciji“ * Predavala sam glumu na svim godinama, a jednom i istoriju pozorišta
Skupo plaćamo privrženost istini i činjenicama
Kada čovek dođe u godine koje ja imam, svako vraćanje u prošlost nosi u sebi rizik onoga što smo kao mladi novinari ironično nazivali „Solunci govore“.
Olga Kavran: Život je borba za pravdu
Ne volim previše da se vraćam u prošlost, mnogo toga čega se sećam, a ima veze sa Beogradom i bivšom Jugoslavijom, čini me tužnom.
Ulica je moja alternativna kuća
Ja sam bila prvo dete u porodici svoga oca.
Nevidljivi pale svetlo u sveopštoj pomrčini
Autografiju vidim kao koprenu samozaborava. Tu su i opasnosti govora o sebi.
Jugoslavija je bila partija pokera
Pisci su kradljivci tuđih, ali i sopstvenih života, pa tako i prošlosti. Kad u njima osete trag priče ili literarnog zapleta, nastupa za njih neizdrživi poziv.
Dubravka Velat: Ja sam komplikovan slučaj
Rođena samu u Pazinu, u Istri, a odrasla u Splitu, i neraskidivo sam vezana za oba kraja.
Diktatura je posledica neznanja i društvene zatucanosti
Vraćam se često u prošlost i to mi prija, prepuštam se nostalgiji, ali vodim računa da me to ne anestezira. Volim da razmišljam o detinjstvu i prošlim vremenima, ali umem da razgraničim čuvanje uspomena od bekstva u njih.
Ja sam za skandinavizaciju čitavog Balkana
Moj dragi Rade me je zamolio da napišem tekst o sjećanju na ona vremena i još ponešto.
Boris Miljković: Ideja je jedina prava valuta
Ja živim u osećanju nostalgije, možda bolje reći sete, za koje mi se čini da ima veze sa prošlim vremenima.
Mi smo podanici kralja Ibija
Sada sam potpuno svestan da su me oblikovali moji roditelji, moji učitelji i profesori. Pamtim i danas njihove reči. Ali čini mi se da je od reči bio važniji lični primer.
Branko Miljković: Pesnik je način postojanja
Kratki tragični život Branka Miljkovića imao je onu čemernu određenost, suviše brz da živi, suviše mlad da umre. On je pisao darovitije nego čitavo jedno pokoljenje.
Smatrajte da imate moju ostavku
Negde pri kraju mandata u Omladinskim novinama, krajem 1983. počeo sam pregovore za novi posao.
Mao i Dilan u Petoj beogradskoj
Baš sam bio baksuz na samom početku školovanja. Nakon prvog pismenog zadatka u prvom razredu, dobio sam i prvu ocenu. Bila je tri na četiri.