ljudi secanja

Raspad Jugoslavije doživljavam kao ličnu uvredu

U gimnaziji sam zavoleo misao Dejvida Hjuma i njegovu filozofsku odluku da nikada ne bude u ulozi obeshrabrenog ili poraženog odbijanjem ili neuspehom. To mi pomaže da saniram posledice svog, često, vrlo nediplomatskog pristupa i preoštrog jezika.

Ratni zločinci su u institucijama sistema

Ne volim rastanke i ne volim da preturam po prošlosti. Svojoj, tuđa je u redu. To za rastanke ima veze sa nečim što se desilo u prošlom životu. Ne znam šta. Otpor prema prošlosti, tu je problem iz ovog života. Isto ne znam šta. *** Rođen i odrastao u Zemunu. Nije šala, u komšiluku Šilerove. […]

Bog me je dodirnuo

Kad pogledam 50 godina unazad, najsrećnija sam što sam uspela. Mogla sam možda da napravim neku veću svetsku karijeru, poput Marije Kalas, ili recimo kao Renata Tebaldi, koja je bila moja miljenica.

Ja sam čovjek s juga

Misao o prošlosti je misao o porodici. Užoj i široj i slobodi koju donosi saznanje da tu blizu tebe živi neko na koga se uvijek možeš osloniti, podijeliti radost i problem.

Moj svet se raspao sa raspadom Jugoslavije

Razmišljam o prošlosti. Ona je sastavni deo mog života. Moje svakodnevice. Često imam i nostalgična i melanholična sećanja, ali ne i gorka. Moj porodični život bio je zanimljiv i prisan. Takav sam uvek želela, zamišljala i nadala mu se.

Otpor… kao nekad

Carpe diem, govorio je Horacije, iskoristi dan, ne razmišljaj mnogo o budućnosti. Ne razmišljaj mnogo ni o prošlosti, dodao bih ja.

Jedan život – Slavko i Mica

Slavko i Mica su se poznavali duže vreme i bilo je samo pitanje vremena kada će se venčati. Slavkovom ocu, Braci, to nije bilo po volji. Ne zna se šta mu je smetalo, da li to što je Mica bila Srpkinja ili to što je bila iz relativno siromašne porodice.

Neda Valčić Lazović: Pisci predstavljaju bolju stranu sveta

Ne volim da „vrtim“ film svog života. Sećanje nije pouzdano. Jednostavan primer – kad sedite sa prijateljima ili porodicom i razgovarate o jednom istom događaju, ubrzo ćete shvatiti da ga se svaka osoba seća drugačije.

Janja Klasinc – Gospodo, ja vam ne verujem

Pre neki dan napunila sam 62 godine i sa bliskim prijateljima smo – naravno, uz degustiranje dobrog vina – gledali moje albume sa fotografijama.

Milosav Saki Marinović – Izazov je ono što me loži

Najveći deo mojih sećanja tiče se ljudi uz koje sam imao sreću da odrastam, da se sa njima družim, da uz njih upoznam ljubav i privrženost, da budem prihvaćen. Najtoplija sećanja su svakako ona koja se odnose na moju porodicu, suprugu i sinove , ali to je, što bi rekao Tolstoj, nezanimljivo za pripovedanje.

Prošlost sve dublja, budućnost sve plića!

Ne osvrćem se na prošlost često, posebno ne u pisanom obliku. A znamo da su između individualnog pamćenja, ličnih sećanja i pisanja o njima razmaci i razlike velike.

Prva Poslednja