Ulica je moja alternativna kuća
Ja sam bila prvo dete u porodici svoga oca.
Nevidljivi pale svetlo u sveopštoj pomrčini
Autografiju vidim kao koprenu samozaborava. Tu su i opasnosti govora o sebi.
Jugoslavija je bila partija pokera
Pisci su kradljivci tuđih, ali i sopstvenih života, pa tako i prošlosti. Kad u njima osete trag priče ili literarnog zapleta, nastupa za njih neizdrživi poziv.
Dubravka Velat: Ja sam komplikovan slučaj
Rođena samu u Pazinu, u Istri, a odrasla u Splitu, i neraskidivo sam vezana za oba kraja.
Diktatura je posledica neznanja i društvene zatucanosti
Vraćam se često u prošlost i to mi prija, prepuštam se nostalgiji, ali vodim računa da me to ne anestezira. Volim da razmišljam o detinjstvu i prošlim vremenima, ali umem da razgraničim čuvanje uspomena od bekstva u njih.
Ja sam za skandinavizaciju čitavog Balkana
Moj dragi Rade me je zamolio da napišem tekst o sjećanju na ona vremena i još ponešto.
Boris Miljković: Ideja je jedina prava valuta
Ja živim u osećanju nostalgije, možda bolje reći sete, za koje mi se čini da ima veze sa prošlim vremenima.
Mi smo podanici kralja Ibija
Sada sam potpuno svestan da su me oblikovali moji roditelji, moji učitelji i profesori. Pamtim i danas njihove reči. Ali čini mi se da je od reči bio važniji lični primer.
Branko Miljković: Pesnik je način postojanja
Kratki tragični život Branka Miljkovića imao je onu čemernu određenost, suviše brz da živi, suviše mlad da umre. On je pisao darovitije nego čitavo jedno pokoljenje.
Smatrajte da imate moju ostavku
Negde pri kraju mandata u Omladinskim novinama, krajem 1983. počeo sam pregovore za novi posao.
Mao i Dilan u Petoj beogradskoj
Baš sam bio baksuz na samom početku školovanja. Nakon prvog pismenog zadatka u prvom razredu, dobio sam i prvu ocenu. Bila je tri na četiri.
Život je radost koja izmiče
Sunčana ulica je prva i prava slika mog života. Ulica i sunce: dva neizbežna amblema. Jedan astralan, nepromenljiv, nedohvatljiv; drugi ljudski, podesiv, pristupačan. Bizarno prožimanje.
Ljudi se dele na Sokrate i svinje
Jednom sam se setio reči iz Hegelove „Filozofije istorije“: „Ako su želje ono što narode nagoni na delovanje, takva dela iščezavaju bez traga ili su njihovi tragovi samo propast i razaranje.
Evropa vekovima pati od „anticiganskog ludila“
Živeći u doba u kojem su kulture i politike srasle kao kost i meso, često sam bio kao književnik „kost u grlu“ političarima.
Retro Priština
ALAT IZ PROŠLOSTI, korodirao, zastareo, nepodesan za trenutnu efikasnu upotrebu, u ličnom smislu najčešće je to osveta, u kolektivnom – istorija.