ljudi secanja

Bodrožić: Sanjao sam da ću imati svoju malu štampariju

Rođen sam u Kikindi, ali sam prvih osam godina živeo u Ruskom Selu, odakle je moj otac. Ostale su mi slike letnjih pustolovina po prašnjavim ulicama, dvorištima i baštama, na seoskom igralištu…

Svet mog detinjstva nije poznavao bele košulje

Sredinom 1950-ih moji roditelji su došli u industrijski Kragujevac. Nisu imali nikoga sem Partije, od koje su dobili kutak u jednom dvorištu u samom centru grada.

Dno historijskih rana svoga i tuđega bola

Priroda posla kojim se bavim, čiji je fokus u oblasti ratne traume, često me je vraćala u prošlost u kojoj sam nalazila ogroman prostor za usporedbe.

Junaci pobeđuju inženjere

Oko četiri stotine hiljada nemačkih državljana su Srbi iz Srbije, ponosno je naglasio nemački vicekancelar Zigfrid Gabrijel prilikom posete Beogradu četrnaestog februara dve hiljade osamnaeste godine.

Čemer ljudi u antijugoslavenskim ratovima

Vrijeme koje se udaljava, kako je u njegovoj testamentarnoj knjizi pojasnio pokojni Mirko Kovač, čini slike iz ranijih života nevjerojatnijim.

Raspad Jugoslavije doživljavam kao ličnu uvredu

U gimnaziji sam zavoleo misao Dejvida Hjuma i njegovu filozofsku odluku da nikada ne bude u ulozi obeshrabrenog ili poraženog odbijanjem ili neuspehom. To mi pomaže da saniram posledice svog, često, vrlo nediplomatskog pristupa i preoštrog jezika.

Ratni zločinci su u institucijama sistema

Ne volim rastanke i ne volim da preturam po prošlosti. Svojoj, tuđa je u redu. To za rastanke ima veze sa nečim što se desilo u prošlom životu. Ne znam šta. Otpor prema prošlosti, tu je problem iz ovog života. Isto ne znam šta. *** Rođen i odrastao u Zemunu. Nije šala, u komšiluku Šilerove. […]

Bog me je dodirnuo

Kad pogledam 50 godina unazad, najsrećnija sam što sam uspela. Mogla sam možda da napravim neku veću svetsku karijeru, poput Marije Kalas, ili recimo kao Renata Tebaldi, koja je bila moja miljenica.

Ja sam čovjek s juga

Misao o prošlosti je misao o porodici. Užoj i široj i slobodi koju donosi saznanje da tu blizu tebe živi neko na koga se uvijek možeš osloniti, podijeliti radost i problem.

Moj svet se raspao sa raspadom Jugoslavije

Razmišljam o prošlosti. Ona je sastavni deo mog života. Moje svakodnevice. Često imam i nostalgična i melanholična sećanja, ali ne i gorka. Moj porodični život bio je zanimljiv i prisan. Takav sam uvek želela, zamišljala i nadala mu se.

Otpor… kao nekad

Carpe diem, govorio je Horacije, iskoristi dan, ne razmišljaj mnogo o budućnosti. Ne razmišljaj mnogo ni o prošlosti, dodao bih ja.

Jedan život – Slavko i Mica

Slavko i Mica su se poznavali duže vreme i bilo je samo pitanje vremena kada će se venčati. Slavkovom ocu, Braci, to nije bilo po volji. Ne zna se šta mu je smetalo, da li to što je Mica bila Srpkinja ili to što je bila iz relativno siromašne porodice.

Prva Poslednja