Zloduh kovida 19

Time je, prema mišljenju mnogih lekara, samo ozakonjeno postojeće stanje i potvrđeno da je politika još jednom pobedila medicinski deo Kriznog štaba koji je iovako bio, reklo bi se, zavetovan na ćutanje i potvrdno klimanje glavom na sve što politika zahteva.

Jer, izbori se bliže, ne valja glasače uzrujavati i podsećati na opasnost od virusa koji i dalje uzima svoj danak.

A sinekure su uvek privlačne, privlačnije i od Hipokratove zakletve.

Tragične posledice ove odluke već se vide pošto se broj zaraženih ponovo povećava.

Zaboravilo se da je virus, u početku pandemije nazvan najsmešnijim na svetu, doskora dnevno ubijao više od pedesetoro ljudi ili, opisno i upečatljivije rečeno – celi jedan autobus, u jednom jedinom danu.

Treba se nadati se da se to neće ponoviti, iako se već pojavio novi soj o kojem se još ne zna mnogo.

Pandemija kovidom 19 koja traje već dve godine prilika je, uprkos Kriznom štabu koji bi hteo da je što pre zaboravimo, da se prisetimo kako je sve počelo, kako su se naši lekari sa njom uspešno borili, koliko je ta borba bila surova i teška, koliko je života i njih koštala u neiscrpnoj želji da pomognu bolesnicima.

Dragocena su i svedočenja ljudi koji su tu opasnu boljku preležali, a nema boljeg načina nego da se veliki broj takvih iskustava sakupi na jednom mestu i ostane kao dokaz svega kroz šta se prolazilo; tog se poduhvata prihvatio dugogodišnji novinar i publicista Dragutin P. Gregorić, objavivši nedavno obimnu knjigu Kovid 19. Zloduh.

Podsećanja i poruke o opakim vremenima kad haraju epidemije, a koja se nikad ne smeju shvatiti šaljivo i potcenjivački.

Zato je u kratkom uvodu Gregorić sa pravom zapisao da knjigu posvećuje herojima rata protiv opakog virusa i njegovim žrtvama, kolegama i prijateljima koji su nas napustili.

Ova knjiga je i više od toga; ona od početka govori, upozorava na stanje u zdravstvu Srbije, ona donosi činjenice o borbi protiv kovida 19, dokumentarne tekstove poznatih ovdašnjih intelektualaca, od antropologa i entologa Bojana Jovanovića i Ratka Božovića, možda najcenjenijeg sociologa kulture na ovim prostorima, koji u vidu uvoda govore o stanju i prvim posledicama koje je ovaj virus u prvim danima i mesecima ostavio i na individualnom, i na širem, društvenom planu.

Potom slede svedočenja brojnih kolega i prijatelja Dragutina Gregorića, od poznatih novinara do lekara koji su se danonoćno borili sa ovom pošasti.

Pandemija kovidom 19 prilika je i da autor podseti na borbu sa drugim opasnim virusima – u ovom slučaju sa virusom variole koja je 1972. godine zahvatila Jugoslaviju.

Vlasti su reagovale promptno, uvedeno je vanredno stanje, vakcinacija je bila obavezna, i u roku od par meseci vakcinisano je celo stanovništvo. Bila je to poslednja epidemija velikih boginja u Evropi, a Dragutin Gregorić kroz niz svedočenja poznatih opisuje kako je tekla borba za suzbijanje ove epidemije.

Sećanjem i na tu borbu knjiga Dragutina Gregorića Kovid 19. Zloduh.

Podsećanja i poruke, u kojoj su sakupljene priče i kazivanja više od osamdesetoro uglednih ličnosti iz ovdašnje medicine, ali i kulture i umetnosti, postaje nezaobilazna kao dokumenat o vremenu, i opomena da se posle svega što se sa kovidom 19 u Srbiji, nažalost, dešavalo (ne treba zaboraviti da su pogrešne odluke Kriznog štaba uticale na jačanje antivakserskog pokreta, zbog čega je u Srbiji vakcinisano manje od polovine ukupnog stanovništva, odnosno 46,7 odsto) ovo iskustvo ne ponovi.