Balkan: Zemlje regiona pod lupom EU

Plenarna sednica najvećim delom biće posvećena prethodno dogovorenim tekstovima izvestilaca za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, ali se očekuje da poslanici u Evropskom parlamentu predstave dodatne amandmane koji nisu bili uključeni u finalnu verziju Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta(AFET).

Jedina država Zapadnog Balkana o kojoj se neće diskutovati biće Bosna i Hercegovina, pošto je parlament ocenio da bi to imalo preveliki uticaj na formiranje vlade.

Izvestioci Dejvid Mekalister, Igor Šoltes, Knut Flekenštajn, Ivo Vajgl i Čarls Tenok predstaviće rezolucije o izveštajima, dok će izvestioci iz senke komentarisati i voditi diskusiju o njima, podseća portal EWB.

Zajednička tačka svih izveštaja o napretku zemalja Zapadnog Balkana i dalje je pozivanje na jačanje vladavine prava i dobrosusedskih odnosa, kao i amandmani posvećeni ekonomskim pitanjima, poput upravljanja IPA fondovima, investiranja i energetske politike.

Zahteva se i veće uključivanje žena i manjina, proces demokratizacije i upravljanje granicama. Izveštaj o Srbiji poziva vlasti da pojačaju napore u sferi vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i većeg nadzora Narodne skupštine nad izvršnom vlašću.

Evropski parlament poziva Srbiju da poveća usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i izražava zabrinutost zbog nastavka vojne saradnje sa Rusijom i Belorusijom. Rezolucijom se poziva na dijalog pod okriljem EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova, ali se napominje da „svaki dogovor može biti jedino prihvatljiv ako je zajednički postignut“ i ako „uzima u obzir stabilnost regiona i medunarodno pravo“.

Izveštaj o Kosovu, koji je izradio Igor Šoltes, ponavlja neke od problema na koje se osvrće i izveštaj o Srbiji, ponajviše jačanje vladavine prava, ali se mnogo više koncentriše na dijalog Beograda i Prištine.

Puna normalizacija odnosa sa Srbijom, u okviru pravno obavezujućeg sporazuma i dogovora o primeni, neće biti moguć bez sveobuhvatne primene onoga što je već dogovoreno, i što se naziva „ključnim elementom na putu evropskih integracija obe strane“.

Savet EU se poziva da ostvari napredak prema bezviznom režimu sa Kosovom, podseća EWB.

Ovo će biti poslednje rezolucije o izveštajima o državama Zapadnog Balkana u sadašnjem sazivu Evropskog parlamenta. Posle izbora, prva sednica sledećeg saziva očekuje se u prvoj nedelji juna 2019. godine u Strazburu, a do septembra će Odbor za spoljne poslove izabrati nove izvestioce.