Kako je kosovska Albanka sa beretkom UČK narušila prijateljstvo Beograda sa austrijskim „slobodarima“?

Profil na portalu piše da je krajnje desna FPOe svoje „višedecenijsko neprijateljstvo prema ljudima sa prostora bivše Jugoslavije“ uspela da pretvori u „naizgled neraskidivo prijateljstvo, posebno sa Srbima“. ;

U tome se, piše Profil, posebno dobro snalazio bivši lider FPOe Hans Kristijan Štrahe, koji je „umeo da religiju i nacionalni ponos i preko granica iskoristi za svoje ciljeve“ i koji se čak i fotografisao „ne samo sa pravoslavnim brojanicama, nego i sa nacionalističkom turbo folk pevačicom Svetlanom Cecom Ražnatović“.

„Čak i u delikatnim pitanjima kao što je nezavisnost Kosova nekadašnji šef FPOe se u početku stavljao na stranu Beograda“, piše portal.

„Slično očigledno razmišlja i šef bečkog ogranka FPOe Maksimilijan Kraus“, piše Profil i podseća da je Krausu 15. februara lično predsednik Aleksandar Vučić u Beogradu uručio visoki orden povodom Dana državnosti Srbije. ; ;

„Predsednik Parlamenta Rozenkranc to očigledno ne vidi tako usko. Sada upravo na temi Kosova preti podela između FPOe i Srbije, makar iz perspektive (srpskom) režimu bliske krovne organizacije Srba u Austriji“, piše portal.

Još 16. februara Rozenkranc je govorio o Srbiji kao o mestu na kojem su se vekovima „sretale i sudarale kulture, religije i politički poreci“ i nazvao Srbe u Austriji „ljudskim mostom koji jača zajedništvo dve zemlje“. Na kraju obraćanja „se čak na usudio da na sramežljivom srpskom kaže ‘srećan Dan državnosti“. ;

Sledećeg dana, na dan nacionalnog praznika Kosova, u austrijskom parlamentu se slikao u zagrljaju sa kosovskom aktivistkinjom Elvanom Šalja, i ta slika, na kojoj se vidi i amblem UČK, osvanula je na društvenim mrežama.

Uz oštro negodovanje, savez Srba u Austriji je pismom zatražio od Rozenkranca da se izjasni i javno distancira od UČK.

Profil piše da FPOe i Srbija „dugo neguju stabilne odnose“, ali da kada je reč o Kosovu kurs austrijske partije „nije uvek jasan“. Sam Štrahe se u početku izjašnjavao protiv nezavisnog Kosova, a zatim je 2018. godine pokušao bez uspeha da demantuje da je u intervjuu za beogradsku Politiku naveo da je „Kosovo nesumnjivo deo Srbije“.

I šef slobodara u Evropskom parlamentu Harald Vilimski i Kraus su 2021. u Beogradu izrazili podršku Srbiji, a godinu dana kasnije od austrijske diplomatije tražili da Austrija u toj delikatnoj situaciji nastupa neutralno i da se ne stavlja unilateralno na nečiju stranu, piše portal.

Šef slobodara Herbet Kikl je, prema pisanju Profila, kada je reč o Kosovu „primetno škrt na rečima“ i ako govori o toj temi, onda je to o nadzoru granice ili deportaciji.

„Srpska zajednica za FPOe više nema onaj zn značaj kakav je nekada imala. Očigledno je partija shvatila da u imigrantskoj zemlji poput Austrije mora da se ulaguje i drugim zajednicama, da bi osvojila glasove, samo što to baš i ne želi da prizna“, piše Profil, dodajući da treba sačekati da li će u skorije vreme FPOe na albanskom pokušati da vrbuje glasove.