Zašto su SAD produžile važenje vanredne situacije za Srbiju: Tramp ima rezervisanu predstavu o Vučiću i za sada je neće menjati

Sagovornici Danasa dodaju da produženje vanredne situacije pokazuje da vlast u Srbiji nije učinila praktično ništa kako bi ubedila američku administraciju da Srbija više nije izvor problema koji se navode u samoj odluci, a to su – korupcija, podrivanje demokratskih institucija i destabilizacije regiona.

Da podsetimo, izvršnom uredbom predsednika SAD-a Donalda Trampa produžena je na godinu dana nacionalna vanredna situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom. Mere se odnose na Srbiju, Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo i Severnu Makedoniju.

U Federalnom registru SAD se ističe da, uprkos napretku u prethodnim godinama, „aktivnosti koje ugrožavaju mir i stabilizaciju na Zapadnom Balkanu i dalje predstavljaju neuobičajenu i izvanrednu pretnju“ za SAD, zbog čega je vanredno stanje produženo.

Ova mera, kako se navodi, ne uvodi nove sankcije, već omogućava nastavak postojećeg pravnog okvira kojim Sjedinjene Države mogu da uvode restriktivne mere protiv pojedinaca i grupa koje smatraju odgovornim za destabilizaciju regiona.

Sankcije se mogu primenjivati u slučajevima kršenja Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koja se odnosi na Kosovo, kao i Ohridskog sporazuma u Severnoj Makedoniji.

*SAD ne toleriše destabilizaciju regiona

„Ovo saopštenje američkog Federalnog biroa je zabrinjavajuće i upozoravajuće, posebno u ponavljanju razloga zbog čega se ono produžava. Istovremeno to znači da se nisu stvorili uslovi za primenu nove američke strategije na Zapadnom Balkanu, jer se nastavlja politika uvođenja restriktivnih mera protiv „pojedinca i grupa koje smatraju odgovornim za destabilizaciju regiona“. ističe za Danas bivša ambasadorka Branka Latinović.

Ona smatra da ta formulacija treba da zabrine sve političke lidere regiona, da se dobro zapitaju šta rade i kakvu politiku vode u regionu, a u kontekstu dokumenta koji se navode  – Dejtonski mirovni sporazum, Rezolucija 1244, Ohridski okvirni sporazum.

Jer to su sve dokumenta koja predstavljaju „američka čeda“. SAD, su, kaže naša sagovornica, isuviše toga „investirale“ u njihovo donošenje i primenu i zato pomno prate njihovo nepoštovanje, kao i osobe i grupe koje ugrožavaju postkonfliktnu rehabilitaciju regiona, demokratske procese, ali i evropske integracije.

„Ovo je taj „račun“ koji američka administracija ispostavlja onima koji misle da mogu drugačije da se ponašaju, uvereni da SAD neće reagovati na njihove učestale „nestašluke“, navodi Latinović.

*Događaji iz Tivta predstavljaju još jedan primer politike koja proizvodi tenzije, umesto poverenja

A „nestašluka“, u poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo.

„Imali smo afere koje su dodatno pojačale zabrinutost međunarodne zajednice, od ozbiljnih optužbi o povezanosti pojedinih struktura vlasti sa organizovanim kriminalom do događaja poput Banjske, koji su otvorili ozbiljna pitanja o ulozi Srbije u očuvanju regionalne stabilnosti. Poslednji događaji u Tivtu predstavljaju još jedan primer politike koja proizvodi tenzije umesto poverenja“ , objašnjava za Danas Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, i dodaje da umesto da doprinese smirivanju odnosa u regionu Aleksandar Vučić je pokušao da izvede svojevrsan performans sa 90 svojih pristalica koje mahom pripadaju kriminalnom miljeu, a jedino što je uspeo je da izazove bezbednosnu krizu i obruka i sebe i Srbiju.

Sagovornik Danasa smatra da je posebno važno što se u američkim dokumentima još od 2021. godine kao ključni problemi navode korupcija, blokiranje demokratskih procesa i podrivanje institucija. To, kaže, predstavlja direktnu kritiku modela vladanja koji je SNS uspostavio u Srbiji tokom prethodne decenije.

„Uprkos pokušajima vlasti da se približi novoj Trampovoj administraciji i brojnim naporima da predstavi odnose sa Vašingtonom kao nikad bolje, očigledno je da američke institucije nisu promenile svoju procenu stanja demokratije, vladavine prava i regionalne politike Srbije. To pokazuje da lični kontakti i marketinški potezi ne mogu da zamene stvarne reforme i odgovornu državnu politiku“, navodi Albahari.

*Dijalog sa SAD je jedan zapostavljeni prioritet srpske politike

Sagovornici Danasa ne spore primetno nastojanje aktuelnih srpskih vlasti da pokrenu i razviju dijalog sa američkom administracijom na više nivoa i tematskih okvira. Taj trud, koliko god da, bar u nekim drastičnim slučajevima, izgledao naivan, diletantski pa i kompromitantan, znak je u najmanju ruku, kako kažu, shvatanja ove i ovakve naše vlasti da je dijalog sa SAD jedan zapostavljeni prioritet srpske politike i da se bez stabilne komunikacije sa SAD, ko god da je tamo na vlasti, jednostavno ne može napred.

„Druga je stvar, a za našu političku svakodnevicu naravno prva, da naša vladajuća garnitura sve izobliči kroz svoju pogubno, tabloidnu mašineriju, pa onda i neki nedavni primeri komunikacije sa strukturama SAD, koliko god sami po sebi bili ograničenog domašaja, bivaju proizvedeni u dalje primere nekakvog političkog herojstva. Time im se i onaj pozitivan sadržaj, obesnaži, ili čak karikira“, ocenjuje Milovan Božinović, bivši ambasador.

Prema njegovim rečima produženje za godinu dana ove američke platforme može biti shvaćeno kao opomena našem regionu da ga SAD, u ni malo jednostavnim međunarodnom okolnostima, ne gube iz vida i da standardi stabilizacije ovog prostora, po zapadnim merilima, ostaju nepromenjeni.

„Otuda je logičan imperativ da, kad već tako stoje stvari, naš dijalog sa SAD stabilizujemo po celom spektru spoljnopolitičkih tema, u duhu poverenja i saradnje. To je za naše prilike džinovski poduhvat koji bi se protezao na više narednih političkih garnitura. Ova sadašnja, uprkos pokušajima koje nisam sklon da apriori obezvredim, ne budi naročiti optimizam, jer je i sama ukorenjena u dogmama narodskog antizapadnjaštva i antiamerikanizma. Taj neki novi, stabilan i dugoročan dijalog sa Amerikom, za šta je potrebna i revolucija našeg kulturnog modela pa i mentalitet, čini se da nije poduhvat za koji bi se založili, niti im, ako ćemo pravo, pristaje“, navodi Božinović.

On podseća da Amerika želi stabilizaciju postjugoslovenskih prilika na premisama međunarodnopravnih, dakle obavezujućih rešenja i „novih realnosti“ nastalih raspadom bivše jugoslovenske države. U praksi to znači regionalnu stabilnost po meri zapadnih interesa.

*Srbija se, zahvaljujući SNS i Vučiću svela na jedan nedemokratski prosek Zapadnog Balkana

Kreiranje političke konfiguracije na Zapadnom Balkanu u 21. veku, smatraju naši sagovornici, rezultat je prvenstveno američke geopolitičke volje. I zbog toga, bez obzira na politički diskontinuitet u odnosu na prethodne administracije koji je donela. Dodaju da postoji jasan kontinuitet Trampove administracije u proceni američkih interesa na Zapadnom Balkanu. A ti interesi se svode na želju SAD da se na rizik od bilo kakvog međuetničkog nasilja ili nasilja koje izazivaju terorističke ili kriminalne grupe svede na minimum.

„U tom kontekstu treba posmatrati i poziciju Srbije u okviru politike SAD na Zapadnom Balkanu (ZB).. Srbija nije iskoristila priliku da se u poslednjih 25 godina više približi SAD tako što će postati oaza demokratske i ekonomske stabilnosti na ZB. Srbija se, i to baš najviše zahvaljujući aktuelnim vlastima SNS na čelu sa predsednikom Vučićem svela na jedan nedemokratski prosek ZB, prosek koji isijava nestabilnošću. Upravo zato se Srbija ne može nametnuti SAD kao strateški partner u regiji ZB. I ovaj problem je nepromenljiva politička činjenica bez obzira na to koliko se aktuelni srpski predsednik trudio da se približi aktuelnom američkom“, objašnjava za Danas Mihajlo Brkić , potpredsednik stranke Srbija centar SRCE.

U svemu tome, kako dodaje, postoji i dodatni problem koji proističe iz jedne personalne karakteristike predsednika Trampa. On je u odnosima sa svetskim liderima pokazao izrazitu i to javno obznanjenu ličnu naklonost, ili suprotno tome distancu, a tako nešto nije bilo uobičajeno ni kod jednog Trampovog skorašnjih prethodnika na čelu SAD.

„Slika koju je Tramp stekao o unutrašnjopolitičkoj i spoljnopolitičkoj ulozi i ideologiji Vučića, dakle slika koju je stekao tokom svog prvog predsedničkog mandata, kao i dok je bio u opoziciji za vreme Bajdenove administracije, teško se menja. Ostajući vrlo ličan Tramp ima rezervisanu predstavu o Vučiću i za sada je neće menjati, bez obzira na velike napore Vučićevog PR tima da se taj imidž izmeni“, zaključuje Brkić.

Kako se navodi u saopštenju Američkog federalnog registra vanredno stanje je prvi put uvedeno 26. juna 2001. godine, kada je predsednik SAD Izvršnom naredbom 13219, proglasio da situacija na Zapadnom Balkanu predstavlja „neuobičajenu i izvanrednu pretnju“ američkoj nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici, posebno zbog ekstremističkog nasilja i aktivnosti koje su ugrožavale sprovođenje mirovnih sporazuma u regionu.

U dokumentu se podseća da je odluka 2003. godine proširena kako bi obuhvatila i prepreke u sprovođenju Ohridskog okvirnog sporazuma u Severnoj Makedoniji, dok su kasnije izmene dodatno proširile obuhvat mera na širi kontekst Zapadnog Balkana.

Ključno proširenje usledilo je 2021. godine, kada je američka administracija ocenila da i dalje postoje ozbiljni problemi u regionu, uključujući korupciju, podrivanje institucija i blokiranje demokratskih procesa, što usporava evroatlantske integracije i stabilizaciju regiona.

Najnovija odluka iz 2025. godine dodatno naglašava zabrinutost zbog pokušaja pojedinaca da ospore suverenitet država u regionu, izbegnu sankcije ili naruše postkonfliktne sporazume i institucije.