Šta je Zakon o spasavanju Amerike

Tramp je rekao da neće potpisati poseban dvostranački zakon o stanovanju dok Kongres ne odobri Zakon o zaštiti prava glasača u Americi (SAVE). On smatra usvajanje SAVE-a „nacionalnom vanrednom situacijom“, piše BBC.

Ali, lider većine u Senatu, Džon Tjun, do sada je izbegavao da se to stavi na glasanje i odupirao se pozivima da se okonča filibaster kako bi se prevazišlo protivljenje demokrata, jer je rekao da jednostavno nema dovoljnu podršku.

U međuvremenu, neke države predvođene republikancima su preuzele inicijativu da uvedu sopstvene zakone o dokazu o državljanstvu.

Demokrate kažu da zakon lišava pravo glasa birače sa pravom glasa, dok republikanci kažu da je neophodan da bi se sprečila prevara na glasanju.

Evo šta treba znati o tome.

Šta bi zakon SAVE uradio?

Zakon bi zahtevao od Amerikanaca da dokažu da su državljani SAD kada se registruju za glasanje. Takođe bi zahtevao pokazivanje važećeg ličnog dokumenta sa fotografijom pre nego što glasaju.

Neke države već zahtevaju od birača da pokažu važeći lični dokument sa fotografijom na biračkim mestima. Savezni zakon nalaže da birači na nacionalnim izborima budu državljani SAD, ali ne zahteva obavezan dokaz o državljanstvu, kao što bi to bio slučaj sa predloženim zakonom.

Lični dokument birača je popularna ideja među biračima u SAD.

Anketa istraživačkog centra Pju iz prošle godine pokazala je da je 83 odsto ispitanika za to da se od svih birača zahteva da pokažu lični dokument sa fotografijom izdat od strane vlade, uključujući 71 odsto demokrata ili birača sklonih demokratama i 95 odsto republikanaca ili birača sklonih republikancima.

Prema zakonu, izborni zvaničnici koji registruju birača bez dobijanja potrebnog dokaza o državljanstvu mogli bi se suočiti sa krivičnim kaznama.

Zakon bi takođe uspostavio postupak za osobe čija su imena promenjena da dostave dodatne dokumente kako bi potvrdili svoj identitet.

Ova odredba je izazvala posebnu zabrinutost kod osoba koje su promenile ime nakon braka.

Procenjuje se da 21 milion Amerikanaca nema lako dostupna dokumenta koja dokazuju njihovo državljanstvo, a 2,6 miliona nema nikakav oblik lične karte sa fotografijom koju je izdala vlada, prema podacima Centra za pravdu Brenan, liberalno orijentisanog tink-tenka, i Centra za demokratiju i građanski angažman Univerziteta u Merilendu.

Šta Tramp kaže?

Predsednik Tramp je pozivao svoju Republikansku stranku da progura meru kroz oba doma Kongresa kako bi je mogao potpisati i staviti na snagu.

Rekao je republikancima u Predstavničkom domu pre nego što su usvojili verziju zakona u februaru: „Neću ništa potpisati dok se ovo ne odobri.“

„To će garantovati srednjoročne izbore“, rekao je, misleći na kongresne izbore u novembru. „Ako to ne shvatite, velika nevolja, moje mišljenje.“

Tradicionalno, predsednička stranka loše prolazi na kongresnim izborima koji padaju na pola njihovog mandata.

Objašnjavajući svoju podršku zakonu, Tramp je takođe ponovio svoju tvrdnju da su izbori 2020. godine pokradeni masovnom prevarom na izborima.

Iako se slučajevi prevare na izborima u SAD povremeno pojavljuju, nisu se pojavili dokazi o takvoj korupciji u razmerama koje bi promenile rezultat glasanja u Beloj kući.

Članovi predsedničke stranke, uglavnom, podržavaju zakon u njegovom izvornom obliku.

Stvar komplikuje to što je Tramp priložio dodatne odredbe.

One uključuju predloženu zabranu glasanja putem pošte, uz određene izuzetke, kao što su za birače sa invaliditetom ili pripadnike američke vojske.

Međutim, republikanci ne podržavaju jednoglasno suzbijanje glasanja putem pošte, što je popularno u mnogim američkim državama.

Tramp je takođe dodao i druge amandmane koji nisu povezani sa izborima, kako bi dobio podršku republikanaca.

Tu spadaju zabrana transrodnih operacija za decu i transrodnih sportista u ženskim sportovima.

Da li je verovatno da će zakon usvojiti Senat?

Da bi postao zakon, novi zakon mora da odobri i Predstavnički dom i Senat.

Ali nije jasno da li će i kada Senat glasati o meri. Demokrate su proglasile zakon „mrtvim po dolasku“.

Starija verzija zakona usvojena je u Predstavničkom domu u februaru, uglavnom po stranačkoj liniji, sa 218 glasova za i 213 protiv.

Ali pošto republikanci imaju većinu u Senatu od 53 protiv 47, nemaju 60 glasova koliko bi mu bilo potrebno da usvoji zakon.

Neki su pozvali Tjuna da promeni pravila filibastera smanjenjem praga potrebnog za usvajanje takvog zakona na prostu većinu od 51 glasa. Međutim, Tun se odupreo pritisku da ukine prag super-većine.

Republikanci su takođe ohrabrili Tjuna da koristi „filibaster razgovora“, što bi zahtevalo govore demokratskih senatora 24 sata dnevno u sali dok pokušavaju da odugovlače konačno glasanje o zakonu.

„Ovaj poseban pristup u smislu procesa je mnogo komplikovaniji i rizičniji nego što ljudi trenutno pretpostavljaju“, rekao je Tjun novinarima.

Republikanska senatorka Liza Murkovski sa Aljaske rekla je da neće podržati meru.

Ranije su demokrate takođe pokušavale – bezuspešno – da donesu pravila glasanja na nacionalnom nivou, za razliku od trenutnog mozaika mera od države do države.

Ali Zakon o slobodi glasanja i Zakon o unapređenju prava glasa Džona Luisa nisu prošli kroz Kongres pod Bajdenovim predsedništvom.