Analiza CNN-a: Tramp proslavlja samog sebe ili 250. rođendan SAD?

Nakon što su vojni avioni preleteli nebo iznad Nacionalnog mola u Vašingtonu, a vojni marinski orkestar poznat kao „Predsednikov sopstveni bend“ izveo patriotske numere, Tramp je izašao na binu uz pratnju Lija Grinvuda i njegove pesme „God Bless the USA“, koja je postala svojevrsna himna Trampovih kampanja.

U nekim uobičajenijim vremenima, predsednik bi možda iskoristio takvu priliku da razmišlja o američkim nastojanjima da ispuni obećanja iz svog osnivanja, o svojim neuspesima, pokušajima iskupljenja i putu koji još predstoji.

Ali predsednik koji je nastojao da preoblikuje način na koji se američka istorija prikazuje u nekim od najznačajnijih muzeja u zemlji delovao je više zabrinuto za svoje lično mesto u istoriji, ukazuje u analizi CNN.

To je delovalo posebno neskladno u trenutku kada Trampova popularnost opada. Prema najnovijem CNN-ovom zbirnom pregledu anketa, njegov rejting odobravanja iznosi 36 odsto, što znači da ga većina građana ne podržava — i to u veoma simboličnom trenutku američke istorije.

Nakon što je odao priznanje slavnim delima i trajnim vrednostima sadržanim u Deklaraciji o nezavisnosti SAD, Tramp je brzo prešao na sadašnjost, izjavivši da se „Amerika vratila“ i tvrdeći da je za manje od dve godine spasao „mrtvu zemlju“.

Zatim je nabrojao svoja dostignuća — stvarna ili preuveličana — upoređujući ih sa, kako je rekao, „potpunom katastrofom“ administracije Džoa Bajdena.

„Nalazimo se u zlatnom dobu“, izjavio je Tramp.

Tramp potvrđuje strahove svojih kritičara

Nije nikakvo iznenađenje što je predsednik zauzeo tako stranački ton. Burno je reagovao nakon što je više izvođača odustalo od učešća na događaju otvaranja Velikog američkog državnog sajma jer su smatrali da je manifestacija politizovana.

Tramp je potom obećao da će odgovoriti još odlučnijim nastupom nalik predizbornom mitingu. Time je dodatno podstakao kritike svojih protivnika, koji već dugo upozoravaju da želi da 250. rođendan Amerike pretvori u proslavu samoga sebe.

„Dok se Amerikanci okupljaju kako bi proslavili 250. godišnjicu osnivanja svoje države, Donald Tramp radi ono što najbolje zna – troši novac na blještave događaje posvećene Trampu dok račun plaćaju američki građani“, rekao je jedan od tih kritičara, Ken Martin, predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta.

To što Tramp nije ni pokušao da opovrgne takve optužbe otkriva nešto o njegovom karakteru i političkom stilu, koji je dugo više bio usmeren na dominaciju nego na premošćavanje podela u društvu, a možda nagoveštava i kako će ga istorija pamtiti.

Trampov govor naišao je na veoma topao prijem među publikom, koja je uglavnom bila sastavljena od njegovih pristalica. U drugačijem kontekstu, to ne bi bilo ništa neobično. Tramp je dva puta izabran za predsednika. Nema spora da je govorio u ime desetina miliona ljudi koji veruju da su ih politički sistem i ekonomija zapostavili, kao i da je zemlja u kulturnom i društvenom smislu otišla previše ulevo.

Mnoga dostignuća koja je naveo u sredu popularna su među njegovim pristalicama, uključujući obezbeđivanje južne granice i novi zakon o smanjenju poreza. Bez obzira na stavove o ratu sa Iranom, većina Amerikanaca bi se verovatno složila sa njegovim pohvalama upućenim vojsci.

Čak i neki stanovnici Vašingtona, grada koji se u velikoj meri smatra liberalnim, cene njegove napore da ulice učini bezbednijim, kao i obnovu spomenika, iako im smetaju  farsična rekonstrukcija reflektujućeg bazena na Nacionalnom molu i predlog izgradnje trijumfalnog luka.

Ipak, milioni Amerikanaca koji obeležavaju 250 godina od proglašenja nezavisnosti nisu pristalice pokreta MAGA. Predsednici, iako izabrani uz podršku političkih pristalica, imaju i širu građansku ulogu tokom važnih nacionalnih obeležavanja.

Govor održan u sredu uveče neće biti Trampova poslednja reč povodom američkog rođendana. Rekao je da će se „vaš omiljeni predsednik“ ponovo obratiti na Nacionalnom molu 4. jula, pa još uvek postoji mogućnost da pokuša da ujedini zemlju.

Ali jedan od testova ovog uvodnog događaja bio je da li bi se građanin koji nije vatreni Trampov pristalica osećao dobrodošlo. Njegovo veličanje samog sebe, promovisanje kontroverznih politika poput rata sa Iranom, ukidanja programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI), kao i pohvale službenicima imigracione službe (ICE) koji su sprovodili racije protiv migranata, sugerišu da je odgovor — ne.

Trampova upadljiva opaska o očevima osnivačima

Mnogi Amerikanci mogli bi da se uvrede zbog predsednika čije je širenje ovlašćenja često dovodilo do granica ustavnih normi i koji se ponekad ponaša na način koji podseća na monarha, poredeći sebe sa očevima osnivačima koji su pokrenuli revoluciju protiv tiranskog kralja.

„Baš kao i patriote iz 1776. godine, mi smo tokom poslednjih 17 meseci vratili vlast iz ruku udaljene političke elite“, rekao je Tramp. „Povratili smo svoj suverenitet, obnovili svoju slobodu, vratili prosperitet i spasili svoju zemlju u svakom pogledu.“

Trampov ton bio je u suprotnosti sa pristupom prethodne administracije koja je obeležavala važan jubilej američke nezavisnosti.

Prilikom proslave dvesta godina nezavisnosti 1976. godine, predsednik Džerald Ford uglavnom je izbegavao stranačku politiku. Njegov tadašnji viši savetnik Dejvid Gergen napisao je u memorandumu Bele kuće da iako će događaji povodom godišnjice „nužno uključivati političke i ekonomske principe i institucije, ne bi smelo da bude nikakvih izbornih parola niti stranačkih aluzija“.

Tramp ne obeležava 250. godišnjicu nezavisnosti u političkom vakuumu. Nalazi se manje od dve godine od početka jednog od najagresivnijih pokušaja predsednika da proširi izvršna ovlašćenja.

Njegovo uverenje da njegov autoritet ne bi trebalo dovoditi u pitanje bilo je naglašeno samo nekoliko sati pre govora, tokom napetog sastanka sa republikanskim senatorima, kada je pokazao nezadovoljstvo prema članovima koji su glasali za ograničavanje njegovih ratnih ovlašćenja nakon sukoba sa Iranom.

Takođe je zahtevao da Kongres usvoji sveobuhvatan zakon o registraciji birača za koji mnogi kritičari tvrde da bi mogao da ograniči demokratske slobode, čiji koreni sežu još do Američke revolucije.

Veliki američki državni sajam, održan na Nacionalnom molu u Vašingtonu, zamišljen je kao predstavljanje bogatstva i raznolikosti cele zemlje — iako se nekoliko saveznih država pod upravom demokrata povuklo iz učešća.

Međutim, Trampov govor imao je znatno uži fokus.

Na događaju posvećenom proslavi napretka zemlje od 1776. godine moglo se očekivati da budu istaknuti lideri iz čitavog političkog spektra, kao i da se predstavi raznolikost američkog društva — različite rase, vere, kulture i mišljenja — u potvrdi temeljnih principa na kojima je država zasnovana i koji prevazilaze dnevne političke podele.

Međutim, Tramp je predstavio samo članove svog kabineta, koji su se često isticali javnim iskazivanjem lojalnosti prem njemu.

Dodatno pojačavajući utisak isključivosti, govor nije završio rečima Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona ili Džona Adamsa, već sloganom poznatim sa stotina njegovih predizbornih skupova.

„Večeras se pripremamo da uđemo u našu 250. godinu. Odlučniji smo nego ikada da se držimo ovih reči… Učinićemo Ameriku ponovo snažnom. Učinićemo Ameriku ponovo ponosnom. Učinićemo Ameriku ponovo bezbednom. I učinićemo Ameriku ponovo velikom. Srećan rođendan, Ameriko.“