Stav Gardijana o prioritetima za novog premijera: Spoljna politika ne može biti sporedna misao

Za razliku od odlazećeg premijera, gospodin Bernam će na najvišu funkciju doneti iskustvo iz prethodnog ministarstva, kao i lekcije naučene kao gradonačelnik Velikog Mančestera. Ali, kao što svaki veteran broja 10 potvrđuje, pritisci u toj zgradi – intenzitet i nepredvidivost događaja – su jedinstveni, piše Gardijan.

Preuzeti funkciju bez jasnih prioriteta ili osećaja kako sprovesti agendu kroz mašineriju vlade je recept za skretanje i gubitak kontrole, skačući od jedne krize do druge. To je bila sudbina ser Kira. Njegov neuspeh da iskoristi period prelaska na vlast na plodniji način objašnjava u velikoj meri skraćivanje njegovog mandata.

Gospodin Bernam može da nauči iz te greške. Posebno mora da izbegne iskušenje da se zadržava na pitanjima koja dominiraju vestima u Vestminsteru na račun međunarodnih poslova. Nijedan premijer ne može sebi priuštiti da skrene pogled sa domaće politike, ali nacionalni izazovi se ne mogu lako odvojiti od globalnog konteksta. Krizu troškova života može pogoršati inflacija, koju podstiču šokovi cena energije izazvani dalekim ratovima.

Ser Kir je malo govorio o spoljnoj politici pre nego što je stupio na dužnost. To mu je potom oduzimalo ogromnu količinu vremena. U predizbornoj kampanji 2024. godine potisnuo je diskusiju o Bregzitu kao taktički potez da neutrališe svaku potencijalnu optužbu da laburisti planiraju da ponište post-referendumsko rešenje.

Tabu o diskusiji o troškovima izlaska iz EU i obaveza da se zadrže široki parametri sporazuma o Bregzitu Borisa Džonsona značili su da se nije dovoljno razmišljalo o dugoročnoj ambiciji poboljšanja odnosa sa Briselom. Oprez je smanjio mandat koji je ser Kir sebi dao za te pregovore.

Takođe se predugo držao zablude da „poseban odnos“ Britanije sa Vašingtonom može da izdrži diplomatski vandalizam Donalda Trampa. Bio je tvrdoglav u svom insistiranju da je politika jednake udaljenosti između EU i SAD održiva. Bile su potrebne pretnje američkog predsednika da anektira Grenland i nepromišljeni napad na Iran da bi se Dauning strit naterao da prizna da interesi Velike Britanije jasno ukazuju na bliže savezništvo sa kontinentalnim susedima.

To je zaključak do kog bi ser Kir došao ranije da je Bregzit shvatio kao tekuću krizu u geopolitičkom statusu Velike Britanije, a ne da je pokušavao da je upravlja samo kao skupom tehničkih prepreka trgovini.

Sporazumi postignuti u prvoj fazi Kirovog „resetovanja“ odnosa sa EU – o poljoprivrednoj trgovini, usklađivanju tržišta energije i programu mobilnosti mladih – trebalo je da budu zaključeni na samitu u julu. To je odloženo do jeseni, dajući novom premijeru vremena da se upozna sa situacijom.

Neće dugo trajati, i biće mnogo pitanja koja će se takmičiti za ograničeni prostor Dauning strita. Ali odlaganje angažovanja po pitanju Bregzita i neizvesnog mesta Britanije u svetu bila bi strateška greška.

Upitan o evropskoj politici prošlog meseca, gospodin Bernam je skrenuo pitanje obećanjem „neumoljivog domaćeg fokusa“. To je bilo razumljivo kada je zadatak bio pobeda na vanrednim izborima u izbornoj jedinici koja je glasala za izlazak iz EU 2016. godine. To ne bi bio dovoljan pristup vođenju zemlje 2026. godine.