Decenija nakon odluke o Bregzitu: London i Berlin sve bliži

Njegov odlazak nazirao se već nedeljama: premijer Velike Britanije Kir Starmer najavio je ostavku nakon ogromnog pritiska iz njegove Laburističke stranke. On za sada ostaje na funkciji, ali njegov naslednik već je na vidiku. Sva je prilika da će dužnost prvog čoveka britanske vlade preuzeti Endi Barnam, bivši gradonačelnik Velikog Mančestera i jedna od najpopularnijih ličnosti stranke.

U Berlinu, čini se, postoji osećaj žaljenja zbog Starmerovog odlaska. „Savezna vlada uvek je pronalazila pouzdanog i bliskog partnera u Kiru Starmeru u vezi s pitanjima spoljne politike, a posebno onih koja se tiču Ukrajine“, rekao je portparol vlade Štefan Kornelijus u ponedeljak (22. jun). Nemački političari takođe se sećaju da je, nakon Bregzita, Starmer uložio napore da obnovi veze sa Evropskom unijom – a posebno sa Nemačkom.

Prošlo je deset godina od referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU. A kada su dan nakon referenduma, 24. juna 2016. objavljeni rezultati, širom Evropske unije, a posebno u Nemačkoj, usledio je talas neverice. Gotovo 52 odsto birača glasalo je za izlazak iz Evropske unije, a 48 odsto bilo je protiv. Tadašnji nemački ministar spoljnih poslova, a danas savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer, ocenio je da je to „katastrofa“. Tadašnja kancelarka Angela Merkel rekla je da je to „težak udarac za Evropu“.

Samo je manjina u Nemačkoj očekivala takav ishod. Većini političara i novinara činila se nezamislivom ideja da neka država dobrovoljno napusti Evropsku uniju i time se odrekne prednosti zajedničkog tržišta. Posebno je u Nemačkoj bila potcenjena britanska kampanja za „vraćanje kontrole“, koju je predvodio konzervativni političar Boris Džonson.

Zagovornici Bregzita želeli su da vrate kontrolu i nad imigracijom. Zbog toga je rezultat referenduma imao i svojevrsnu „nemačku dimenziju“. Politika otvorenih granica kancelarke Merkel od septembra 2015. značila je da su naturalizovani imigranti automatski sticali i pravo da se nastane u Velikoj Britaniji.

„Migrantska politika bila je jedan od ključnih faktora koji su uticali na odluku o Bregzitu“, kaže Kristof Friker sa Univerziteta u Bristolu, koji je objavio brojne radove o Bregzitu. On pritom ističe i „ironiju da su nakon Bregzita useljeničke brojke ponovo znatno porasle, samo što se više ne radi o građanima država-članica Evropske unije“.

Nemačko-britanska trgovina osetno opala

Nakon višegodišnjih pregovora, Velika Britanija zvanično je napustila Evropsku uniju 31. januara 2020. Konačno „razdvajanje“ od jedinstvenog tržišta i carinske unije dovršeno je tek 1. januara 2021.

Promena je posebno uočljiva u trgovinskoj razmeni Nemačke i Britanije. Prema podacima Nemačke industrijske i trgovinske komore, trgovina je nakon Bregzita značajno opala. Dok je Ujedinjeno Kraljevstvo 2016. bilo peti najvažniji trgovinski partner Nemačke, danas se nalazi tek na devetom mestu.

Pritom, kako ocenjuje Kristof Friker, Nemačka nije izgubila samo snažnog trgovinskog partnera: „Ono što je izgubljeno jeste snažan partner kada je reč o odbrani. Upravo je to sada oblast na kojem saradnja ponovo započinje. Osim toga, izgubljeni su i prijatelji. Postojala je veoma bliska međuljudska i civilno-društvena povezanost. Danas je ona slabija i teže ju je održavati.“

Friker dodaje da je među mladima u Nemačkoj Velika Britanija u međuvremenu „nestala s radara“.

Nova saradnja u oblasti odbrane

U međuvremenu je proces ponovnog približavanja već duže u toku. Nemačko-britanska trgovina regulisana je Sporazumom o trgovini i saradnji između Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva – što znači da je u nadležnosti Brisela, a ne vlade pojedine države-članice EU.

Ipak, dve zemlje ponovo su se približile i na bilateralnom nivou, pre svega kroz dva sporazuma čija je suština odbrambeno partnerstvo. Proces je započeo Sporazumom Triniti haus, potpisanim u oktobru 2024, kojim je pojačana saradnja u oblasti odbrane. Saradnja je dodatno proširena u julu 2025. Kensingtonskim sporazumom – ugovorom o prijateljstvu usmerenim na opšte produbljivanje britansko-nemačkih odnosa.

Važan trenutak za bilateralne odnose nakon Bregzita bila je i trodnevna državna poseta kralja Čarlsa III Berlinu i Hamburgu u maju 2023. Tokom posete, Čarls je održao i prvi govor nekog britanskog monarha u nemačkom Bundestagu, delom na nemačkom jeziku.

Merc i Starmer – dva pragmatičara političkog centra

Na čelu vlada u Londonu i Berlinu do sada su bila dvojica političara iz različitih političkih porodica: Kir Starmer iz socijaldemokratske Laburističke stranke, a Fridrih Merc iz konzervativne CDU.

Uprkos tome, povezuje ih mnogo toga, ukazuje Lin Zele iz Nemačkog društva za spoljnu politiku: „Starmer je, baš kao i Merc, pragmatičar. Obojicu povezuje snažna podrška Ukrajini“, kaže Zele za DW. „Merc je takođe snažno oblikovan anglosaksonskim političkim okruženjem. Pažljivo je pratio Bregzit i sigurno je da želi i politički tešnju povezanost Velike Britanije s Evropskom unijom.“

Starmer, međutim, ubrzo odlazi u istoriju. Očekuje se, doduše, da će prisustvovati sastanku tzv. grupe E5 (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Poljska) u sredu u Berlinu u vezi s podrškom Ukrajini.

Od njegovog verovatnog naslednika,, Endija Barnama, ne očekuje se nekakva promena politike u vezi s približavanjem EU. Barnam se smatra čvrstom pristalicom proevropske politike. On je u prošlosti više puta kritikovao Bregzit.

Tokom svog dugog mandata na mestu gradonačelnika Velikog Mančestera, on je takođe zagovarao britansko-nemačku saradnju. Barnam je recimo 2021. godine potpisao sporazum sa Rurskom oblasti u Nemačkoj – što je bilo prvo partnerstvo regiona između dve zemlje. A 2025. pokrenuo je saradnju s nemačkim predstavnicima u oblastima razvoja vodonika kao enrgenta budućnosti, sajber-bezbednosti i digitalizacije zdravstvenih sistema.

Novi referendum o EU nije tema

Kako bi danas završio referendum o izlasku iz Evropske unije? „U poslednje vreme u anketama se promenio trend i čini se da već neko vreme postoji većina za ostanak, a ta većina postaje sve stabilnija“, kaže Kristof Friker sa Univerziteta u Bristolu. „Mnogi ljudi ovde su sigurno shvatili da izlazak nije bio dobra ideja i da im je naneo štetu.“

Ali nijedan vodeći britanski političar iz velikih stranaka trenutno ne zagovara novo izjašnjavanje o tom pitanju. Zato će i nemačka vlada u doglednoj budućnosti morati da živi s postojećom situacijom i može samo da pokuša da, zajedno s Britancima, iz nje izvuče ono najbolje – ako i ubuduće u Londonu na vlasti bude vlada koja to isto tako želi.