„Sve ga više vide kao pretnju“: Evropski lideri se distanciraju od Trampa, „stvara im problem“

Godinama su nacionalistički lideri širom kontinenta tretirali podršku američkog predsednika kao dokaz da je njihova politika postala globalna. Ali kako se približavaju važni izbori 2027. godine, uključujući one u Italiji, Francuskoj i Poljskoj, mnogi preispituju vrednost tog transatlantskog oslonca, piše Politiko.

Trampov imidž u Evropi je oslabio – narušen njegovim ratovima carinama, pretnjama u vezi sa Grenlandom i ratom u Iranu koji je povećao cene energenata.

Njegove intervencije, koje su ranije pozdravljali njegovi ideološki saveznici, sada se doživljavaju kao političke „eksplozije“, koje mogu da odbiju umerene birače, podele nacionalistička biračka tela i daju municiju protivnicima.

Primer za to je italijanska premijerka Đorđa Meloni, nekada viđena kao Trampova najistaknutija saveznica u Evropi. Nakon što je Tramp tvrdio da je „molila“ za zajedničku fotografiju na samitu G7, Meloni je izrekla ono što ankete već mesecima pokazuju.

Odbacivši objavu na društvenim mrežama u kojoj je Tramp rekao da ona „loše stoji u Italiji po pitanju popularnosti“, premijerka je odgovorila: „To što sam vaša prijateljica svakako nije pomoglo.“

„U svakom slučaju, moja popularnost nije vaša briga“, dodala je. „Predlažem da se bavite svojom.“

U Francuskoj, Žordan Bardela — lider krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje i jedan od favorita za predsedničke izbore — pravi istu računicu. U intervjuu za Politiko prošle nedelje odlučno je odbacio Trampovu podršku i opisao ponašanje američkog predsednika kao „nepredvidljivo“.

Iako su visoki zvaničnici Trampove administracije pružili podršku evropskim nacionalističkim partijama, sam Trampov uticaj postao je „otrovni poklon“, rekao je Žan-Iv Dormagen, predsednik istraživačkog instituta Klaster 17.

„Tramp zaista stvara problem ovim liderima“, rekao je. Dok su njihova biračka tela podeljena oko Trampa, sve ga više vide kao pretnju, dodao je.

Januarsko istraživanje Klastera 17 u sedam zemalja EU pokazalo je da iako birači desnice imaju pozitivniji stav o Trampu nego opšta populacija, samo manjina ga vidi kao „prijatelja Evrope“ — 18 odsto među biračima Nacionalnog okupljanja, 23 odsto među biračima stranke Braća Italije i 25 odsto među pristalicama krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD).

Prema istraživanju koje je za Politiko sprovela kompanija Pablik frst u junu, samo 31 odsto birača AfD-a i 36 odsto birača Nacionalnog okupljanja smatra da su Sjedinjene Države „pouzdan saveznik“.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Tramp je postao politički teret za desničarsku populističku Reformsku stranku Ujedinjenog Kraljevstva Najdžela Faraža, posebno među neodlučnim biračima. Isto važi i za Francusku, gde je američki predsednik nepopularan među biračima centra i desnog centra koje Nacionalno okupljanje pokušava da privuče, rekao je Žan-Iv Dormagen.

Ono što situaciju čini posebno neprijatnom za Vašington jeste činjenica da su političari koji se sada udaljavaju od Trampa upravo oni koje je njegova administracija nastojala da pridobije.

U svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti objavljenoj prošle godine, Bela kuća pohvalila je „rast uticaja patriotskih evropskih partija“. U mesecima koji su usledili, administracija je tu retoriku podržala javnim političkim podrškama visokog profila i diskretnim kontaktima sa pokretima koji sada procenjuju da bi ih Tramp mogao koštati glasova.

U jednom od najzapaženijih primera, američki potpredsednik Džej Di Vens otputovao je u Mađarsku kako bi podržao bivšeg premijera Viktora Orbana u njegovoj izbornoj kampanji za reizbor u aprilu, rekavši da je to „ispravna stvar koju treba uraditi“.

Međutim, nakon što je Orbanova šesnaestogodišnja vladavina završena teškim izbornim porazom, većina lidera krajnje desnice koji ciljaju na najviše političke funkcije naredne godine ili preispituje svoj odnos prema Trampu, ili ga u potpunosti menja.

Kraj političke romanse

Promena je posebno uočljiva u Italiji i Nemačkoj, gde je krajnja desnica istorijski bila veoma naklonjena američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Đorđa Meloni bila je među prvim evropskim liderima koji su čestitali Trampu na njegovom reizboru 2024. godine. Kada je pokrenuo transatlantski trgovinski rat, brzo je pokušala da se predstavi kao mogući most između zabrinute Evrope i predsednika koji nastupa agresivno i bez zadrške.

Njihov odnos je u početku bio veoma srdačan. Tokom sastanka u Beloj kući prošlog aprila, Tramp je Meloni nazvao „veoma posebnom osobom“ i prihvatio njen poziv da poseti Rim (što se nikada nije dogodilo).

Danas je situacija potpuno drugačija. Njih dvoje javno razmenjuju kritike nakon što je Meloni odbila da dozvoli američkim ratnim avionima, koji učestvuju u ratu protiv Irana, korišćenje italijanskih vojnih baza.

U međuvremenu, u Nemačkoj je rat sa Iranom dodatno produbio krizu poverenja između Trampa i krajnje desnice, koja se razvijala i pre samog sukoba. Ovog proleća lideri stranke AfD-a pozvali su stranačke funkcionere da smanje broj putovanja u SAD uoči važnih regionalnih izbora.

Ipak, ne preispituju svi evropski desničarski lideri javno svoj odnos sa Trampom.

Poljska desničarsko-populistička stranka Pravo i pravda i dalje neguje bliske veze sa Trampom. Varšava, koja sledeće godine izlazi na parlamentarne izbore, važan je politički i vojni saveznik SAD i jedan od najvećih evropskih kupaca američkog naoružanja za svoje ubrzano rastuće oružane snage.

Predsednik Karol Navrocki, koga podržava stranka Pravo i pravda, nastoji da iskoristi svoje veze sa Trampom u političkom nadmetanju sa premijerom Donaldom Tuskom, koji obavlja najmoćniju funkciju u zemlji.

Za Pravo i pravdu „korisnije je nego rizično biti u veoma dobrim odnosima sa Donaldom Trampom iz mnogo razloga“, rekao je Vojčieh Šacki, šef političkog odeljenja istraživačkog centra Politika insajt.

„To im daje određenu prednost u unutrašnjoj politici jer je predsednik Poljske trenutno jedina osoba koja ima pristup Beloj kući“, dodao je.

Na konferenciji za novinare u Varšavi u petak, lider stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski pohvalio je „odlične odnose sa američkim predsednikom“ Navrockog i pozdravio navodni „uspeh“ poljske inicijative za uspostavljanje stalne američke vojne baze.

„Većina Poljaka i dalje smatra da nas prisustvo američkih vojnika u Poljskoj čini bezbednim“, rekao je Šacki.

Prema istraživanju instituta Klaster 17, 17 odsto svih ispitanika u Poljskoj izjavilo je da je Tramp „prijatelj Evrope“ – što je najveći procenat među sedam država Evropske unije obuhvaćenih anketom.