Samo majstor trenutka

Ipak, čini se da će te dve godine biti vrlo duge i mučne ako mu se Aleksandar Vučić, kojem uskoro ističe predsednički mandat, kada bude prešao na premijersko mesto, ali i pre, bude mešao u posao.

Tokom Šapićevog gradonačelnikovanja, Vučić se, barem direktno i javno, slabo bavio čisto gradskim temama, ali je koristio svaku priliku da bude glavna zvezda na otvaranjima obnovljenih škola ili drugih objekata. Setimo se i toga da je sugerisao gradonačelniku da bolje okiti grad.

Međutim, nezadovoljstvo radnika GSP koji se bore za opstanak gradskih trolejbusa i da ne padnu u ruke privatnika na uštrb gradskog preduzeća, a koji su u sredu pošli ka Predsedništvu da predaju peticiju, neočekivano je zaintrigirala Vučića.

Zato se on, kao nikad javno do sada, kao neočekivana sila iznenada pojavio i najavio rešavanje stvari. Da li će u tome učestvovati Šapić nije poznato, ali iz Vučićevog nastupa se jasno videlo da je nezadovoljan postupanjem gradonačelnika. To može da bude još jedan pokazatelj da njih dvojica nisu u dobrim odnosima, ali da moraju da se podnose. Šapić ćuti i trpi Vučićeve packe i kao da samo čeka odlazak. A dovoljno je sportski uporan da neće da odustane.

Možda i zna da neke stvari i od njega zavise ili ima još neka obećana posla da završi.

Neki misle da se u ovom slučaju radi o sukobu oko oslobađanja atraktivnog prostora gde se nalazi pogon Dorćol, a koji bi investitorska braća i prijatelji SNS garniture lepo popunili. Jer postoji mogućnost da bi nekom privatniku, u čije bi eventualno ruke pao trolejbuski prevoz, palo na pamet da mu ne treba taj pogon. S druge strane, širenje grada na područje oko Ekspa omogućava i širenje gradskih linija.

U svakom slučaju Vučić je poturio svoja leđa da reši problem očekujući da će mu Beograđani biti zahvalni, jer mu je pred izbore potreban svaki glas. Zato je trenutno i maksimalno iskoristio potencijal ove situacije i savršeno je uklopio u sliku sebe koju proteklih meseci pokušava da proda – da je on čovek od razgovora i dogovora, čija ruka ostaje u vazduhu jer studenti u blokadi i opozicija sa njim neće da razgovaraju.

Da nije tako, ne bi svi prorežimski mediji, kao po komandi, momentalno preneli vest da je izašao pred radnike i razgovarao sa njima. Dok je lider SNS Miloš Vučević pohvalio svog najboljeg člana za spremnost na razgovor.

Istu sreću nisu imali radnici Apoteke Beograd koji su već sutradan pohrlili do Vučića, ali on im se nije ukazao. Kao ni hiljadama ljudi koji su tokom njegovog mandata dolazili na Andrićev venac.

Nije Vučiću do stvarnog rešavanja problema, on je samo majstor da iskoristi trenutak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.