Foto: EPA-EFE/ PATRICK SEEGER

Pojedini sagovornici portala tvrde da „bauk“ zvani uspon političkih autsajdera, koji uveliko kruži Evropom, a od čega naročito strahuje aktuelni saziv briselskih institucija, može da bude od značajne koristi Beogradu u narednoj, odlučujućoj fazi pregovora sa Prištinom, pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Kako navodi ugledni briselski portal Politiko, očekuje se da na izborima za EP ponovo prvoplasirana bude Evropska narodna partija, a da Progresivna alijansa socijalista i demokrata zadrži drugo mesto po zastupljenosti u EP-u. Ove dve stranke su na glasanju 2014. osvojile ukupno 53 odsto glasova, ali bi i jedni i drugi naredne godine mogli da ostvare znatno slabiji rezultat. „Socijalisti su u naročitoj nevolji – očekuje se da ostvare slab rezultat u mnogim velikim državama EU, uključujući Nemačku, Francusku, Italiju i Poljsku“, tvrdi Politiko. Što se rejtinga Evropske narodne partije tiče, u Francuskoj, Italiji i Poljskoj ova politička snaga mogla bi da osvoji svega oko 25 odsto glasova.

„Enigma“ koja se odnosi na izbore za EP jeste i francuski predsednik Emanuel Makron – još nije odlučeno da li će njegova „Republika u pokretu“ formirati novu političku grupu ili će se pridružiti drugim partijama centra. Spekuliše se da je Makronovoj opciji „idejno“ najbliži Savez liberala i demokrata za Evropu.

Igor Šoltes, izvestilac za Kosovo Evropskog parlamenta, kaže za Demostat da bi izbori za EP mogli da utiču na odnose institucija EU i Zapadnog Balkana, ali, „naravno, to će zavisiti od političke slike novog saziva Evropskog parlamenta i Evropske komisije“.

– Bez obzira na odnos političkih snaga, veoma je važno da Zapadni Balkan ostane visoko na agendi EU. To je važno za mir i stabilnost ovog regiona, kao i za Evropu u celosti. EU treba da bude svesna da njena stabilnost umnogome zavisi od stabilnosti Zapadnog Balkana. Nadam se da Srbija i Kosovo mogu da ostvare što je moguće više napretka u okviru briselskog dijaloga pre isteka aktuelnog mandata institucija EU. To je, takođe, važno za dinamiku i vremenski okvir procesa pridruživanja svih država Zapadnog Balkana Uniji, smatra Šoltes.

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u EP, navodi za Demostat da je rešavanje pitanja Kosova „sigurno lakše u okviru takozvanog briselskog dijaloga, iako je to dug i komplikovan proces“.

– Iako je proces rešavanja tog pitanja najpre stvar dijaloga između Srbije i Kosova, nažalost, to ne bi bilo moguće bez pomoći Evropske unije. Kontinuiran dijalog Srbije i Kosova uz pomoć EU u Briselu pokazao se jako pozitivnim, a obe strane treba da ulože dodatnu energiju da sada implementiraju sve dosadašnje dogovore i sporazume a i ubuduće, da bi se što pre stiglo do sveobuhvatne normalizacije odnosa na Kosovu, poručuje Bogovič.

Ivo Vajgl, poslanik Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u EP, ističe za Demostat da se pronalaženje rešenja za Kosovo „ne može još dugo odlagati“.

– Izbori za novi sastav Evropskog parlamenta svakako će uticati na odnos te institucije prema procesu širenja Evropske unije u pogledu rokova za prijem novih članica i načina širenja veza i uticaja EU sa državama u širem susedstvu. Ako se ostvare planovi ksenofobne i evroskeptične desnice da suštinski ojača svoje prisustvo u EP-u, svaki novi ili nerešeni stari problem na jugoistoku Evrope dobro će im doći kao izgovor za odugovlačenje prijema novih članica. To znači da se iznalaženje rešenja za buduće odnose Beograda i Prištine u svetlu integracije obe susedne zemlje u EU ne može još dugo odlagati, konstatuje Vajgl.

Dragomir Anđelković, istoričar i analitičar, kaže da će izbori za EP svakako dovesti do „slabljenja mejnstrim, uslovno rečeno, kako levih tako i desnih stranaka“.

Prvi put bez Velike Britanije

Izbori za novi saziv Evropskog parlamenta, koji će imati 705 poslaničkih mesta, održavaju se od 23. do 26. maja 2019. u državama EU. Prvi put neće glasati građani Velike Britanije, imajući u vidu proces „razvoda“ Britanije od ostatka Unije koji je u toku. Prethodni izbori za EP održani su od 22. do 25. maja 2014. godine. Kako objašnjavaju predstavnici diplomatskih krugova iz Brisela, konstituisanje novog saziva EP-a treba da bude obavljeno 1. jula 2019, a mandat aktuelnog saziva Evropske komisije, uključujući nadležnosti visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost i posrednice u dijalogu Beograda i Prištine Federike Mogerini, trajaće do 31. oktobra. Francuz Mišel Barnije slovi za favorita u „trci“ za novog predsednika Evropske komisije.