Brine oduševljavanje Volodinovim govorom

Znači, Moskvi ne odgovara ni razmena teritorije, ni priznanje Kosova. Moskvi ne odgovara rasplet i rešavanje tog problema jer je kosovska kriza njeno sigurno sidro na Zapadnom Balkanu, ocenjuje za Danas politikolog Boris Varga.

S druge strane, Dušan Janjić, predsednik Forume za etničke odnose, za naš list ističe da ga ne brine toliko, kako kaže, patetični i antizapadni govor predsednika ruske Dume u parlamentu Srbije, koliko fascinacija tim govorom, koja se mogla primetiti u parlamentu i kod srpskih državnih zvaničnika.

Pričom o zajedničkoj borbi protiv fašizma, predsednik ruskog parlamenta obratio se u ponedeljak poslanicima Skupštine Srbije, u kom je dočekan višeminutnim aplauzom. Odmah potom, Volodin je počeo sa oštrom kritikom SAD. U prilog tvrdnji da zapadne zemlje krše međunarodno pravo, Volodin se prisetio i bombardovanja Srbije 1999. i tako stigao i do aktuelnih dešavanja na Kosovu.

„Upad albanskih specijalaca na sever Kosova 28. maja je provokacija sa ciljem zastrašivanja Srba i preuzimanja tog rejona silom. Odsustvo reakcije EU na provokacije Prištine izaziva sumnju da je EU sposobna da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine. Smatramo da sve strane treba da ispunjavaju Rezoluciju 1244, a oni koji ne poštuju ta rešenja treba da snose odgovornost“, kazao je.

Boris Varga napominje da je podsećanje Srba na NATO bombardovanje 1999. i njegove posledice još jedna sigurna poluga kako držati Srbiju što dalje od Zapada.

– Važan je i momenat u kom Volodin sumnja u sposobnost EU da reši problem zastrašivanja etničkih Srba na Kosovu, pa samim tim i da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine. To bi mogla da bude i najava da je Moskva spremna za promenu formata pregovora u vezi sa Kosovom, na šta će Rusija pristati zarad očuvanja zamrznutog konflikta, ali će gledati da se što dalje drži svog direktnog učešća u rešavanju te krize. Kao u slučaju Ukrajine – ističe Varga za naš list.

Prema njegovim rečima, davanje značaja uhapšenom, povređenom i u smeštenom na lečenju u Srbiji, državljaninu Rusije i službeniku Unmika, jeste način na koji Moskva želi da prikaže kako ne samo kosovska policija, već pre svega Zapad i EU staju na stranu kosovskih Albanaca i krše Rezoluciju 1244.

– Ta rezolucija je Rusiji veoma jak diplomatski adut, bez obzira na njenu političku i praktičnu prevaziđenost. Oni će se nje držati i koristiti je kako bi se prikazali kao dosledni diplomatski čistunci i da su na strani „pravde“ i poštuju međunarodne sporazume – mišljenja je sagovornik našeg lista.

Ceo taj kontekst, u čijem je sklopu poseta Volodinu, ide naruku Vučiću, kaže Varga, jer mu, kako ističe, stvara manevarski prostor da ne potpiše bilo koji sporazum kojim će na neki način priznati Kosovo i posle toga sigurno ostati bez vlasti u Srbiji.

– Vučić ne želi da izgubi Zapad, ni Rusiju i zato kriza Briselskog dijaloga, koji je već i onako iskompromitovan prihvatljivošću razmene teritorije, njemu odgovara. Vučiću odgovara odugovlačenje i kupovina vremena, koje je važno za njegov opstanak na vlasti. Bilo koja promena formata pregovora njemu takođe odgovara jer se sve odugovlači, u odnosu na to što mu je ostalo sada – da potpiše ili ne normalizaciju odnosa i priznanje postojanje Kosova kao međunarodnog subjekta – zaključuje Boris Varga.

Prema mišljenju Dušana Janjića, bilo bi poželjno da fascinacija koja je izražena od strane srpskih domaćina, tokom posete Volodina, jeste samo odraz domaćinskog pristupa a ne realne politike.

– Odnosi Rusije i SAD se uveliko popravljaju i siguran sam da će Moskva na neki način biti uključena u rešavanje kosovskog pitanja. Tako da govor Volodina, koji je bio vrlo patetičan i antizapadni više vidim kao namenjen sopstvenom biračkom telu, Jedinstvenoj Rusiji, nego ono što može da se shvati kao realno zaoštravanje odnosa sa Zapadom – zaključuje Dušan Janjić.