Foto: Zoran Mrđa/FoNet

Jer, prvi je u tu kampanju ušao lider socijalista Ivica Dačić, pokazujući da može da diktira temu. Do predsedničkih izbora ostalo je više od šest meseci – trebalo bi da ih predsednica parlamenta Maja Gojković raspiše tri meseca pre 31. maja, dana kada je Tomislav Nikolić položio zakletvu.

Međutim, ovde nije reč samo o trci za funkciju – predsednička kampanja donosiće dodatnu težinu na političkoj sceni Srbije. Dačić se još u aprilskoj kampanji za parlamentarne izbore odlučio za temu kontinuiteta sa Miloševićem, o čemu najbolje svedoči prisustvo Miloševićevog unuka Marka na završnoj konvenciji socijalista. Izvesno je da će se tokom kampanje ovaj motiv bliskosti sa Miloševićevim unukom dalje koristiti, budući da je Marko Milošević već izjavio da će glasati za Dačića kada sledeće godine postane punoletan.

Uz taj kontekst ide i zaoštravanje prema susednoj Hrvatskoj, i insistiranje na odmeravanju moći – da li Zagreb može da blokira evrointegracije Beograda, i ko je politički superiorniji u regionu.

„Navlačenje“ Miloševićeve senke preko izbornog procesa za u Srbiji vrlo važne predsedničke izbore, koji određuju koliko će još trajati vlast SNS, pokriva i druge potencijalne kandidate. Tako je Rasim LJajić, koji je među prvima saopštio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, morao da odgovara Dačiću da li je dao čitulju Aliji Izetbegoviću sa rečima „dragi predsedniče“. Bila je ovo neka vrsta predduela, čiji cilj nije toliko oživljavanje podele na slobiste i dosiste, koliko na patriote i nepatriote u biračkom telu. I dohvatila je još jednog mogućeg kandidata Vuka Draškovića – Dačićevim upitom a ko je osnovao Srpsku gardu.

Reč je o pretfazi kampanje gde se profili tek podižu, pošto u prvom krugu izbora učestvuje po pravilu veliki broj kandidata. Ne zaboravimo, predsednički izborni proces kreiran je tako da je kandidovati se prilično lako za svaku iole ozbiljnu političku organizaciju. Reč je o 10.000 prikupljenih potpisa – a imali smo i pravila za izbor gradonačelnika Beograda po kojima je trebalo 40.000 potpisa.

Međutim, diktirana tema ne mora da iznese pobednika – na izborima 2012. to je bila lažna diploma Tomislava Nikolića, odnosno priča o tome koju su forsirali mediji bliski Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci. U samom startu ona je bila promašena. U Srbiji ni establišment, a ni masa građana, ne cene previše akademske titule. U establišmentu zato što je većina među njima i sama našla način da se bez učenje domogne diploma, a građani usled nepoverenja u eksperte koji su se pokazali korumpiranim.

Tako i sada, to što se Dačić čuvao da se potpuno odrekne političkog nasleđa Slobodana Miloševića u SPS isto kao i toga da ga potpuno ugradi u ideologiju, poput recimo kongresne rezolucije iz 2006. o istorijskoj ulozi u odbrani Kosova, ne mora da znači dobitnu formulu.