Drastične promene izborne kampanje nakon epidemije virusa korona 1Upitnik Foto: Printscreen/RTS

Tenzije su zaoštrene, neke od važnih tema u političkoj agendi stranaka sklonjene su u stranu, a prioriteti birača znatno su drugačiji, ocenili su programski direktor Demostata Zoran Panović, direktor Cesida Bojan Klačar i direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga Marko Uljarević gostujući u emisiji Upitnik na Radio-televiziji Srbije (RTS).

Trend urušavanja od Savamale do baklji

Osim pitanja egzistencije, istakao je Panović, u prvi plan sada se nameće i odnos bezbednosti i zdravlja s jedne, i demokratije s druge strane, odnosno da li više zdravlja znači i manje demokratije, što je u ovom trenutku, kako je rekao, tema i na globalnom nivou.

On je skrenuo pažnju i na razvoj situacije u odnosu na prethodne parlamentarne izbore 2016. godine.

“Te izborne noći se desila Savamala i sad kad smo nakon četiri godine došli do baklji vidimo koliko se naša demokratija za to vreme urušila. To je jako ozbiljno i opasno pitanje i zbog toga je situacija za izbore nažalost daleko od idealne”, ocenio je on.

Odnosi na političkoj sceni pre epidemije, smatra Panović, bili su na neki način rutinizirani u netrpeljivosti, dok je situacija sada prilično radikalizovana. Ovako narasla politička tenzija mogla bi ići u korist opoziciji koja bi mogla da “utrči u pucanj”, mada je pitanje da li se tenzija može držati na ovom nivou do dana izbora 21. juna.

Promena prioriteta birača 

Ova kriza, ocenio je Bojan Klačar, mora dovesti i do drugačije ponude političkih programa.

“Gledajući dešavanja tokom proteklih nekoliko dana, svedoci smo promena na političkoj sceni u odnosu na pre dva meseca, prekompozicije na opozicionoj političkoj sceni. Ispred nas je vreme kada će političke partije prilagoditi političku agendu promenjenim okolnostima”, kazao je Klačar.

Marko Uljarević je dodao da je, uprkos potrebi da nam se život vrati u normalne tokove, ova kriza karakteristična po neizvesnosti – ne znamo kada i kako će se završiti, a promena prioriteta birača predstavlja i novu paradigmu.

“Kada pogledate početak krize, ona je bila obeležena ličnim strahom da budete zaraženi i odatle dolazi određivanje prema svim važnim temama. U ovome što nam predstoji verujem da će preovladavati oni koji su vezani za lične ekonomske probleme, ali će biti vezani za koronu”, smatra Uljarević.

Sagovornici su istakli da zakazan datum za održavanje izbora najviše ide naruku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), s obzirom na dominantno prisustvo u medijima koje je imala tokom vanrednog stanja. Panović je skrenuo pažnju i na činjenicu da je SNS “navikla da pobeđuje na proleće” te takvu vrstu “političkog sujeverja”, prema njemu, ne treba isključivati.

“Opozicija kalkuliše da će u Srbiji biti gore na jesen, odnosno da će ona imati bolje šanse, ali će, ukoliko ostanu pri bojkotu, možda propustiti šansu da nešto urade i sada”, smatra Panović.

Promena vlasti na svakih 12 godina

Koliko se stvari na političkoj sceni dramatično menjaju možemo videti i na sloganu “Za našu decu” kojim je SNS započela kampanju. To je, kako je rekao direktor Demostata, pre dva meseca zvučalo malo apstraktno i populistički, dok su ta “deca” sada personalizovana i ovo pitanje u poslednjih nekoliko dana postalo je suštinsko.

Klačar je istakao da je pred opozicijom sada izuzetno težak i nezgodan posao – potrebno je promeniti agendu, prilagoditi je novim okolnostima, i predstaviti je biračima za 38 dana, dok je, prema Uljarevićevim rečima, ovo zapravo dug period za kampanju tokom kojeg je moguće da se dese razne promene i obrti.

“U početku krize ljudi su bili zabrinuti pre svega za zdravlje i pokazivali su ogromnu podršku svim vanrednim merama. Generalno svim vanrednim merama bilo je oko 90 odsto podrške. Kasnije su ljudi osetili da opasnost prolazi i od tog trenutka dolaze drugi prioriteti na sto i tad se više govori o demokratiji. Opozicija je taj trenutak iskoristila da proba da artikuliše nezadovoljstvo i obrati se svojim biračima”, istakao je Uljarević.

Komentarišući odluku Pokreta slobodnih građana (PSG) da ipak izađe na izbore, Panović je naveo da, iako nije reč o jednoj od većih partija, ona ima specifičnu težinu te je njena odluka važna i za vladajuće i za opozicione partije.

“Bojkot zahteva jednu vrstu monolita, što je monolitniji to je efikasniji, ali zahteva i jednu vrstu autoritarnog nametanja jer ako izađeš tebe moralna policija diskvalifikuje iz opozicije”, napomenuo je on i dodao da su u ovom trenutku aktuelna tri termina: homogenizacija, diferencijacija i mobilizacija, i eventualno četvrti – satanizacija.

Savez za Srbiju (SZS) će, ocenio je Klačar, preskočiti ove izbore, ali će i bojkot kampanja, i strategija za period posle nje, sada izgledati drugačije.

Panović je istakao da su za promene na političkoj sceni potrebni prelasci iz jedne političke grupacije u drugu, kao što su socijalisti prelazili u DOS, dok u SNS prelaze “svi mogući”, a podsetio je i na cikluse političkih promena u Srbiji od devedesetih do danas.

Uljarević je izneo podatke novog Ipsosovog istraživanja prema kojem u ovom trenutku u Srbiji ima oko tri miliona opredeljenih građana koji će izaći na izbore, što je očekivano, s obzirom na “uzavrelo stanje” koje utiče na ljude, dok onih koji žele da glasaju, ali još uvek nisu odlučili za koga, ima oko 620.000. Izlaznost je, međutim, još jedna od stvari koja se može promeniti tokom preostalih 38 dana.

“Moguće je da će birači odluku donositi do poslednjeg dana izborne kampanje. Kad smo radili postizborno istraživanje 2016. videli smo koji procenat ljudi se odlučivao na samom izbornom danu. I ta ideja da su ti ljudi koji su neopredeljeni potencijal za razne ne stoji, oni već imaju neke preferencije i obično razmišljaju o dve ili tri opcije”, naveo je on.

Koliko će na izborne rezultate uticati 400.000 građana Srbije koji žive u inostranstvu, a koji su se uoči izbijanja pandemije vratili u zemlju, još se ne zna jer se ne zna ni koliko će njih ostati u Srbiji do izbornog dana, ali njihovi glasovi, uzevši u obzir trenutni odnos snaga partija, najverovatnije neće bitno uticati na ishod.

Vučiću ne ide u prilog previsok izborni rezultat

Kako će stranke voditi kampanju, ocenio je Panović, zavisiće pre svega od epidemiološke situacije. On je podsetio da su se dva velika mitinga – miting opozicije 13. aprila i potom onaj vladajućeg SNS-a – desila pre samo godinu dana, da je na ulicama tada bio ogroman broj ljudi, a to što su one sada prazne iziskuje i drugačije političke poteze.

“Opozicija sada ima šansu da ne uđe u grešku, da ne ponovi taj svoj 13. april. Postoji šansa da se na Vidovdan napravi neki veliki skup, ali i to je matrica koja je istrošena jer se pokazalo da veliki skupovi SNS-a nisu neka progresivna stvar. Vučić je uspeo da kampanju Budućnost Srbije iz defanzivne polako prebaci u ofanzivnu, takođe u vreme kad se pojavila korona on je ušao u jednu defanzivnu fazu da bi odjednom sa izlaskom iz krize krenuo u ofanzivu”, naveo je on.

Prema njegovom sudu, strategija “delegitimizacije” bliža je Savezu za Srbiju jer oni smatraju da Vučić više nije u stanju da organizuje bilo kakve iole demokratske izbore.

Uljarević je istakao da će kampanja, po svemu sudeći bez velikih mitinga, najviše uticati na SNS, SPS i ostale stranke koje na taj način mogu da demonstriraju jaku infrastrukturu, dok će Internet, koji opozicija koristi vrlo vešto, uz tradicionalne medije, igrati presudnu ulogu.

SPS živi dokaz da “nulta tačka” ne postoji

 Jedna stvar je, prema mišljenju Klačara, ostala ista u odnosu na period pre korone. Ovi izbori nisu nikad ni bili predviđeni za krupne političke promene, dok su izbori na kojima je moguće napraviti značajnije promene oni 2022 .godine.

“U Srbiji se stvari mnogo lakše menjaju na predsedničkim izborima jer jedan kandidat sa svojom ličnošću može da potre sve one razlike (između stranaka) koje postoje. Čini se da je bojkot strategija koja je još u početku imala dosta ograničenja, a trenutno ima još veći problem, posebno ako neka od stranaka koje su zagovarale bojkot od te ideje odustane. Očekivanja su veća u pravcu delegitimizacije institucija, i verujem da će njihova kampanja biti tako usmerena”, smatra Klačar.

Koliko će biti važna uloga interneta tokom ove kampanje, dodao je, svedoči i video klip lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na kojem govori da su njegova deca bila uznemirena kada se u blizini njihovog stana čulo skandiranje “Đilase, lopove”, a koji je videlo pola miliona ljudi.

Panović se složio u oceni da je politika u Srbiji personalizovana i istakao da je, kada govorimo o promenama, važno pomeniti zabludu o teoriju nulte tačke, odnosno da će se, kada dođe druga vlast, stvari značajno promeniti na bolje.

“Za te dve ključne promene u Srbiji – 2000. dolazak DOS-a i 2012. dolazak SNS-a – koje su predstavljene kao ključne tačke, preokreti, SPS je živi dokaz da nema nultih tačaka, oni su participirali i kod DOS-, i kod Koštunice, i kod Tadića, a i kod Vučića i vrlo je moguće da će sutra participirati u nekoj vlasti koja neće biti naprednjačka. Ne treba širiti iluzije o tako velikim dramatičnim promenama i ideološkoj čistoti”, kazao je Panović.

On je naglasio da se politika u Srbiji vodi na nekom afektivnom nivou – za i protiv Vučića, a sve ideološke razlike su u ovom trenutku u drugom planu. Ovde se, dodao je, pre svega vodi borba narativa.

Kulture političkog dijaloga, smatra Uljarević, danas nema, te se sve svodi na “trik politiku” u kojoj jedna strana od sebe pravi žrtvu kako bi dala sebi prostor da drugoj strani odgovori još jače.

Govorivši o akciji “Bukom protiv diktature”, svakodnevnom iskazivanju nezadovoljstva građana lupanjem u šerpe, Panović je istakao da ono može ojačati ideju bojkota, ali i preusmeriti opoziciju da učestvuje u izborima.

“Kao što je Lenjin govorio, ne postoji idealna revolucija i idealni izborni uslovi, ali čekati idealne uslove je zaumno. Temelj demokratije u društvu, pre svih institucija su političke partije i pluralizam – višepartijski demokratski izbori i njihovi standardi, to je temelj svega, i iz toga proizilazi sve drugo”, rekao je on.

Direktor Cesida istakao je da se najverovatnije nećemo vratiti u okvire normalne političke komunikacije i ocenio da se nalazimo u jednoj hipersenzitivnosti jer se stvari doživaljvaju na izuzetno tenzičan i emotivan način, a prvi korak ka izlazu iz takve situacije, trebalo bi, kako je rekao, da načini SNS.

“Mi nemamo relaksaciju tih odnosa zato što ključni politićki akteri između sebe ne razgovaraju, ne postoji platforma, ne postoji dijalog. Ti kanali komunikacije bi trebalo da budu opušteni i sve tenzije koje se unose u politički život bi mnogo brže nestale. Nisam optimističan, mislim da će naredni izbori profesionalno biti vrlo kompleksni i plašim se da ovo što smo videli u proteklih nekoliko dana može da bude odrednica i čitave kampanje bez obzira na to što smo se složili da su neke druge teme jako važne čini se da će iz pozadine sve vreme postojati taj duboko emotivni narativ”, kazao je Klačar.

Ekonomske mere, dodao je Uljarević, sigurno će biti važna tema tokom ove kampanje. SNS neće propustiti priliku da se bavi ekonomskim temama i da podseti na 2014. i 2015. godinu kada su nakon poplava krenule ekonomske mere povećanja zaposlenosti i slično.

“Verujem da će SNS iskoristiti tu priliku i potruditi se da te teme nametne kao dominantne u ovoj kampanji. Očekujem i da će izlazeća opozicija imati za teme pitanja demokratije i slobode medija, a ova neizlazeća će verovatno napadati jednako i vlast i opoziciju, pokušavajuči da napravi taj efekat spuštanja izlaznosti”, kazao je Uljarević.

Panović, pak, smatra da smo kao društvo još uvek podeljeni u dva tabora, te sumnja da je u ovom trenutku moguć “treći put”.

“Ako bi ova opozicija koja ne izlazi na izbore izašla, ona bi sigurno doprinela boljoj kontroli izbornog procesa, na licu mesta se gledaju birački spiskovi i slično, ali bi pokvario neke šanse opoziciji koja izlazi na izbore. Nema mesta za sve, mnogo ima partija, mnogo ima opcija”, kazao je direktor Demostata i podsetio da je cenzus od tri odsto nešto što na lokalnim izborima otvara vrata parlamenta mnogim političkim opcijama.

Uljarević je na ovu konstataciju dodao da na lokalnim izborima očekuje angažovanje velikog broja grupa građana, što će dovesti do znatno drugačije političe ponude. Lokalni izbori, istakao je, mogu uticati i na nešto veću izlaznost birača i na parlamentarnim.

Izlazak na lokalne izbore u Paraćinu i Šapcu Klačar vidi kao „uvažavanje specifičnosti lokalne politike“ i jedne vrlo važne stvari koju imaju ti lideri na lokalu.

„To su u suštini jedini opozicioni političari koji su u igri sa SNS na nekom od nivoa, ne postoji veliki broj nivoa gde opozicija može da bude egal ili pobedi SNS. Te opštine jesu takav primer ako isključimo neke manjinske opštine. To je obrazloženje zašto one izlaze na izbore“, smatra Klačar.

Cenzus od tri odsto, međutim, za njega je i dalje visok i, naročito u ovakvim okolnostima, nije lako dostižan. U svakom slučaju, na predstojećim izborima ne treba očekivati krupne političke promene, za očekivati je da se desi prekompozicija na opozicionoj političkoj sceni i sasvim sigurno će biti osporavanja rezultata od strane onih koji će ove izbore bojkotovati.

Panović je izborne uslove i pre i posle korone ocenio kao loše te istakao da je, ako se žele promene, neophodno organizovati okrugli sto između vlasti i opozicije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.