Ukrajinski rat preko posrednika 1Ilustracija: Demostat

Krhki mir preti da se pretvori u sukob koji nikada i nije prestao. Za sedam godina sukoba u Donbasu, na severu zemlje, gde se pobunjenici koje podržava Rusija protive vlastima u Kijevu, bilo je ukupno trideset primirja. Poslednji prekid vatre od 27. jula bio je najduži, ali je od januara prekršen nekoliko puta.

Za tri meseca život je izgubilo devetnaest ukrajinskih vojnika (četrdeset devetoro ih je poginulo prošle godine). Nije lako shvatiti šta se dešava na terenu jer je teško doći do informacija. Niko nema pristup regionu, osim Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ali ni ona ne može da uđe u neke zone.

Problem nije samo ukrajinski, već međunarodni. Razvoj situacije ne može da se razume van šireg konteksta i novog prestrojavanja snaga na međunarodnoj sceni.

Obnavljanje neprijateljstava u Ukrajini poklopilo se sa dolaskom nove administracije u Vašingtonu. Predsednik Džozef Bajden je po preuzimanju dužnosti prvo razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, o jačanju veza između SAD i NATO saveza, koje su oslabile za vreme prethodnog predsednika Donalda Trampa.

Već krajem januara počeli su vojni manevri Atlantskog saveza u Crnom moru, gde je američka mornarica, zajedno sa partnerima iz NATO, značajno povećala prisustvo. Kao razlog je navedeno da ruska aneksija Krima iz 2014. godine neće ostati bez odgovora, kao ni nagomilavanje ruskih vojnih snaga u crnomorskom regionu. Radi se o najvećem razmeštanju američke mornarice u Crnom moru od 2017. godine. Brodovi NATO-a patroliraju sa ukrajinskim ratnim brodovima i zajedno učestvuju u vojnim vežbama. Kremlj sa svoje strane želi da obezbedi gasovod Turski tok, koji ide od Rusije ka Evropi, preko Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske do Austrije i spreči da Crno more postane „NATO jezero“.

Na istoku Ukrajine je u isto vreme došlo do kršenja primirja, zbog čega se Kijev i Moskva međusobno optužuju. Rusija je prebacila vojne snage blizu granice sa Ukrajinom i na Krimu, što je Vašington nazvao „agresivnim i provokativnim“ korakom i podigao gotovost američkih jedinica u Evropi na najviši nivo.

Od kada je anektirala Krim, 2014. godine, Rusija je pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država. Dodatne sankcije Moskvi su uvedene zbog slučaja Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara koji se nalazi u zatvoru. Kremlj kaže da im ne pada na pamet da uđu u Ukrajinu, ali da će braniti svoje interese. Vojne manevre jedne i druge strane treba tumačiti kao zveckanje oružja koje služi za razuveravanje. To je logika hladnog rata.

Ostaje Ukrajina, u kojoj su se sukobili američki i ruski interesi u Evropi. U strategiji vojnog okruživanja Rusije nakon okončanja hladnog rata, koja za Zapad, a pre svega za Vašington nikada nije prestala da bude neprijatelj, NATO je ušao u ruski „komšiluk“, na šta je Rusija uzvratila. Bivše sovjetske republike postale su teren za odmeravanje snaga dojučerašnjih hladnoratovskih rivala.

U nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog saveza postoje „zamrznuti“ sukobi, ratovi koji nisu završeni i koji mogu ponovo da se razbuktaju usled nekog incidenta ili političke odluke. Ukrajinski sukob je najosetljiviji, jer je Ukrajina veliki zalogaj u geopolitičkim igrama sa Rusijom.

U sukobu koji traje od 2014. godine do sada je poginulo 13.000 ljudi, većina u borbama koje su vođene 2014. i 2015. godine. Zemlja je podeljena na „dve Ukrajine“; linija koja ih razdvaja duga je 427 kilometara.

Portparol Kremlja, Dimitrij Peskov, izjavio je na konferenciji za štampu u Moskvi 9. aprila da strahuje od „obnavljanja vojnih operacija velikih razmera“ u Ukrajini. Peskov veruje da Kijev ne odbacuje mogućnost da „problem sa istokom“ reši vojnim putem. Ukoliko do toga dođe, „nijedna zemlja na svetu ne može da ostane po strani“, poručio je. Prethodnog dana američka vojna delegacija je došla u Donbas gde se sastala sa ukrajinskim trupama na liniji koja razdvaja zonu koju kontroliše Kijev i teritoriju u rukama pobunjenika. Zabrinut zbog kretanja ruskih snaga blizu granice, Kijev je pozvao NATO, s kojim planira vojne vežbe. Sada je red na Moskvu da govori o „provokacima“ ukrajinskih vlasti.

Odnosi Rusije i Zapada su na „najnižem nivou“, nedavno je primetio šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov. To se vidi i po rečniku koji se koristi – besan zbog sajber napada za koji je okrivljena Rusija, Džo Bajden je u jednom intervjuu Putina nazvao „ubicom“ i tako dodatno suzio diplomatsko manevarsko polje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron održali su videokonferenciju sa ruskim predsednikom 31. marta, na kojoj je bilo reči i o ukrajinskoj krizi.

Francuska i Nemačka posreduju u pregovorima Moskve i Kijeva u okviru formata „Normandija“, diplomatske inicijative koja je pokrenuta 2014. godine, na ceremoniji obeležavanja iskrcavanja savezničkih trupa u Normandiji. Ovi pregovori su u zastoju, nakon što je postignut napredak u razmeni zarobljenika. Ostali dogovori, kao što je otvaranje prelaza između oblasti koje drže pobunjenici i ostatka Ukrajine, nisu sprovedeni. Rusija i Ukrajina različito tumače trinaest tačaka odredbi sporazuma iz Minska. Komentatori kažu da su odnosi između Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog toliko loši da su Merkel i Makron odlučili da ih razdvoje i vode odvojene pregovore. Sa Zelenskim je tri dana nakon Merkelove i Makrona (2. aprila) razgovarao i Bajden, kako bi mu preneo podršku Vašingtona. Nova američka administracija koristi svaku priliku da javno podrži Kijev.

Ukrajinski diplomatski izvori kažu da im je Francuska potrebna da dovede Putina za pregovarački sto. U poseti Parizu pre mesec dana ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitro Kuleba, rekao je da Kijev računa na Pariz za nastavak pregovora. Istog dana kada je Peskov u Moskvi govorio o bojazni od obnavljanja sukoba, francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Iv le Drijan razgovarao je sa ukrajinskim i nemačkim kolegom, Hajko Masom. U saopštenju koje je posle razgovora izdao Ke d’Orsej, izražava se „duboka zabrinutost Francuske“ i njena budnost „nakon nedavnih značajnih pokreta ruskih vojnih snaga u blizini granice sa istočnom Ukrajinom, kao i sa Krimom“. Pariz traži od Rusije da objasni razloge takvih manevara i poziva Moskvu da „prestane sa provokacijama i bez odlaganja pokrene inicijative“ kako bi se spustile tenzije. Francuska je ponovila da ne priznaje i da neće priznati „nelegalnu aneksiju Krima od strane Rusije“ i pohvalila uzdržanost ukrajinskih vlasti.

U vreme hladnog rata vodili su se ratovi preko posrednika (proxy wars) u zemljama Trećeg sveta. Izraz je smislio Zbignjev Bžežinski, savetnik američkog predsednika Džimija Kartera, za ratove u kojima se sile ne sukobljavaju direktno, već podržavajući finansijski i materijalno druge zemlje ili vojne grupe koje vode rat. Sada se to dešava u Ukrajini.

close
Ukrajinski rat preko posrednika 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.