Putin i Vučić „gurnuli prst u oko Zapadu“

Putinu je dolazak u Beograd poslužio da pokaže rivalima na Zapadu da nije ostao bez saveznika na Balkanu, a Vučiću da upozori „zapadne igrače“ da postoji opasnost da će se Srbija u potpunosti prikloniti Moskvi, ukoliko zvanični Beograd ne dobije „snažnije podstreke“ od EU u nastavku evropskog puta, komentarišu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova. Naši sagovornici napominju da ruski mediji „nikada dosad“ nisu poklonili toliku pažnju Putinovim posetama Srbiji, navodeći da je, recimo, izveštaj državne televizije Rusije trajao oko devet minuta.

„I Putinu i Vučiću je odgovaralo da se sretnu baš u ovom trenutku – Putinu jer se stiče utisak da Rusija ostaje usamljena na Zapadnom Balkanu – imajući u vidu pristupanje Crne Gore NATO-u, izvesno članstvo Makedonije u Alijansi, te moguće pridruživanje BiH istom vojnom savezu, a Vučiću je dragocena podrška Rusije pred narednu fazu pregovora o Kosovu. Vučiću je na unutrašnjopolitičkom terenu pogodovalo što je Putin došao, imajući u vidu aktuelne proteste opozicije“, ističu naši izvori.

Prema tvrdnjama diplomata, Kosovo nije na listi „ruskih prioriteta“ – Moskva je zaokupljena, pre svega, Ukrajinom i rivalitetom sa Zapadom. „Rusiji odgovara zamrznut konflikt na Kosovu, dok se Zapad zalaže za što brže rešenje tog pitanja“, objašnjavaju naši sagovornici. Putin je, podsetimo, tokom posete Beogradu izjavio da je ruski stav dobro poznat „mi se zalažemo za rešenje koje će biti prihvatljivo i Beogradu i Prištini“.

Što se tiče ordena Aleksandar Nevski, koji je Putin svečano dodelio Vučiću, diplomatski izvori tumače takav potez kao čast, ali i obavezu za predsednika Srbije. U tom kontekstu, napominju da nije slučajno što je Vučić javno rekao da je orden za njega „i velika odgovornost“. „Niko od ranijih dobitnika ordena iz inostranstva nije okrenuo leđa Putinu, pa se i od Vučića očekuje da bude lojalan saveznik Kremlju“, preciziraju izvori Danasa.

Komentarišući politički segment Putinove posete, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, navodi za Danas da je „za mene lično, sve očekivano“.

– Rusija je uputila snažnu podršku što se tiče Kosova i poštovanja Rezolucije 1244, čime je ponovo naglašeno kakvo rešenje preferira Moskva. Potom su utvrđeni elementi koji se tiču trase Turskog toka kroz Srbiju, i Rusija je uspela da se bolje pozicionira u kontekstu digitalizacije Srbije, što može da nosi određene izazove. Konačno, poseta je i u Srbiji u Rusiji iskorišćena da se srpskoj javnosti predstavi snaga podrške Rusiji, a ruskoj javnosti da Rusija ima prijatelje u Evropi. Takođe, verovatno su upućene i snažnije poruke u vezi sa NATO-m i EU, koje nisu izašle u javnost, smatra Novaković.

Upitan da li je način na koji je Putin dočekan u Beogradu „naljutio Zapad“, naš sagovornik ocenjuje da su „zapadni političari takav doček i očekivali“, ali da „mnogo veći značaj ima izveštavanje zapadnih medija, pogotovo u centralnoj i istočnoj Evropi, koje može da ostavi određene posledice po Srbiju u budućnosti“.

Kandić: Nije bilo priče o srpsko-ruskom centru

Sarajevo

– Ne bih posmatrala Putinovu posetu Beogradu kao pokazivanje moći ili uticaja Evropi, zato što Evropa – Nemačka i Francuska, prate taj uticaj Rusije, rekla je regionalna koordinatorka Koalicije za REKOM Nataše Kandić sarajevskom portalu Vijesti.ba, prenosi FoNet. Ona je ocenila da Evropa ima jači uticaj, prisustvo i interes zemalja u regionu je ipak Evropa. Vladimir Putin nije iskoristio posetu Beogradu da bi držao govor srpskom narodu, nego je uputio vrlo jednostavnu i pristojnu poruku: „Hvala na prijateljstvu“. S druge strane, poseta je u Srbiji pripremana i predstavljena kao da se radi o najvažnijem događaju, rekla je Kandić. Kandić je primetila da u medijskim izvještajima i zvaničnim govorima predsednika dve države nije bilo reči o statusu srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. „Da jeste bilo priče o tome, sigurno bi ta tema bila zastupljena u medijima. Čini mi se da je dobro ukoliko se Srbija drži obaveze da na njenom prostoru ne mogu biti otvorena predstavništva drugih država za koje postoje indicije da nisu humanitarnog karaktera“, navodi Kandić.